субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.01.2020. у 23:30 Јована Рабреновић

Српски извоз без Срба

Наша земља данас нема индустријски производ по којем се препознаје, а некада је имала аутомобиле, тракторе, телевизоре...
Железара у Смедереву (Фото Танјуг)

Извоз је перјаница српског привредног раста и достигао је учешће од 51 одсто у бруто домаћем производу (БДП) у 2018. години. Поређења ради, пре 12 година чинио је 30 одсто БДП-а. Добар резултат има и своју тамну страну, а то је што су за раст заслужне фирме са страним капиталом, а не оне с домаћим. На овај проблем осврће се и Светска банка у својој студији „Нова агенда за привредни раст Србије”. Наводе да половина српског извоза потиче од фирми у страном власништву, које имају мало добављача у земљи.

– Фирме с учешћем страних директних инвестиција набављају мали део сировина у Србији. Домаћи инпути, с изузетком радне снаге и енергије, чине само девет одсто трошкова инпута у 2019. години. С друге стране, готово 30 одсто повећања извоза укључује увоз робе на прераду у Србију након чега се извози у земљу порекла. Због тога су мале могућности за преливање позитивних ефеката и учешће локалних предузећа у глобалним ланцима вредности. На пример, „Фијат” из Крагујевца, који је значајна страна директна инвестиција, није био покретач индустрије делова јер већину увози – наводе стручњаци Светске банке у поменутој анализи.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да статистички виша стопа раста српског извоза, када се анализира, показује да у српски извоз Срби нису укључени. По његовим речима, ми имамо две реалности: једну статистичку, у којој је све добро, и другу реалну. Једна димензија раста је квантитативно повећање, а друга развој, односно квалитативно повећање.

– Мотив за долазак страних инвеститора јесу ниске зараде, минималац плус 20 одсто, што чини плату од 300 евра, колико се код њих добија. Странци не „вуку” домаћа мала и средња предузећа. „Застава” из Крагујевца, каква год да је била, представљала је мотор привреде. Имала је 450 коопераната за 2.000 производних позиција, запошљавала 30.000 људи и три пута толико коопераната. Сада има 2.400 запослених који мало раде, мало не раде. Њихов аутомобил није наш производ и зато што није, што нема минимум 50 домаћих компоненти, а нема ни 20 одсто, не може да се извози у Русију као српски производ без царина – каже Савић.

Додаје да Србија данас нема индустријски производ по којем се препознаје, а некада је имала аутомобиле, тракторе, радио-пријемнике, телевизоре, имала је за оно време неупоредиво виши техничко-технолошки ниво индустрије него што има данас. А оно што данас има су јефтина енергија и радна снага. Извози смрзнуте малине, намотане каблове, седишта за аутомобиле.

На извоз смрзнутих малина осврнули су се и саветници за наш привредни раст у Светској банци. Србија јесте један од светских лидера у производњи смрзнуте малине, али баш зато што се све малине извозе смрзнуте, тај посао остварује релативно малу додату вредност у поређењу са извозом свежих малина. То треба да се промени увођењем сорти за директну потрошњу, новим технологијама за прераду, уз паковања спремна за малопродају, промоцију извоза...

С друге стране, иако је Србија дуплирала извоз, страним тржиштима је понудила само 47 нових извозних производа, а сложеност извоза није се повећавала. У исто време, у Хрватској се појавио 201 нови извозни производ, у Литванији 312. У производњу врло малог броја српских производа уграђен је висок ниво вештина и технолошког садржаја. Истовремено, опада извоз сложенијих производа, а расте извоз сировина и производа ниже додате вредности, као што су изолована жица, челик, бакар, кукуруз, пшеница, дуван, јабуке. Све ово лоше утиче на нашу међународну конкурентност и указују на ограничене могућности за повећање извоза.

Светска банка наводи да уклањање ограничења за учешће у глобалним ланцима вредности може подстаћи привредни раст. За то је потребно да се учествује у напредним и иновативним мрежама добављача у секторима прерађивачке индустрије и услуга.

Србија треба да повећа извоз на 80 процената БДП-а, колики имају остале мале европске економије у транзицији и тек би тада извоз представљао подстицајан извор раста.

Коментари16
d968b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

shule
Stvarno vam se divim koliko "prosipate" negativnosi , a ni sami ne znate zašto. Niko Srbinu ne brani da uđe u kredite ; subvencije i "nepoznanicu" kapitalnog ophođenja. Dugo smo živeli u legodnosti soc-države i sada smo na livadi - zbunjeni. Država je dužna da ti OMOGUĆI staranje kapitala , a tvoja je ideja ; krediti ; papiri ; tržište ... , a to je za Srbina "golema rabota" i ... kuka i beži kod onoga ko za to ima ... Posebna stavka poslovanja Srba je ... obogatiti se "na brzaka" .
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Какве негативности? Ово су бројке, а бројке су ЧИЊЕНИЦЕ! Једна реченица говори све: наша "матушка" (и поред најбоље воље) неће да увози "наше" аутомобиле без царине, јер у њима нема ни 20% наших компоненти! КРАЈ! А да видите још један злонамерни коментар у виду питања: шта је са индијским произвођачем трактора, који је купио ИМТ?
Dule Los Angeles
Dobar i osmisljen proizvod ce naci mesto na Svetsoj pijaci. Potrebni su pamet, znanje i ideje da se napravi uspesna i prestizna firma. Takva ce naci nacin da osmili i uoblici proizvod koji je po izgledu lep, po ceni pristupacan i koji je stranom kupcu potreban. A, gde su nam pamet i znanje!? Izvezli smo ih po ceni "samo da nisu ovde"! Ostali su zaposleni "kod Drzave", i oni koji cekaju posao kod "kupljenih investitora"! I zasto maline u bloku!? Zasto ne po 100-200 grama, za 5-6 puta visu cenu!
Deka
Zbog ovoga je nama potrebna Svetska Banka. Da stranci dignu ruke od Srbije ona bi se za mesec dana vratila u kameno doba. Ni domace tzv insitucije ni tzv intelektalci ne umeju ni da uocene problem, vec pumpaju jedan matriks "ne treba nam dvocifreni rast bdpa". Koliko tzv malih/srednjih preduzeca je opstalo 10 i vise godina?
električar
To je rezultat oslanjanja na strane "investitore". Očigledan dokaz davno poznate činjenice da na taj način ne može zemlja kvalitetno da se razvija. Država bi morala mnogo više impulsa da daje razvoju domaće industrije, ali za to su potrebni pravi mozgovi, a naravno, i odobrenje zapada. Pošto od toga nema ništa, jasno je šta smo dobili politikom borbe za lopovsku privatizaciju i prodaju (čitaj: poklanjanje lopovima) društvene imovine. Sada imamo samo "objašnjenja" i robove na svakom koraku !!!
Боба
Браво за реалан приказ практично неоколонијалне економије која се спроводи код нас. Неко помену да је ово "капитализам" - није већ колонијализам заоденут у глобалистичко рухо. Стране корпорације и домаће елите имају договор да користе ресурсе за сопствени профит и то је то. Нема ту ни развоја ни среће, само лажне статистике која све покрива пропагандом о "инвестицијама". Излаз је као у Кини мешавина државних и приватних инвестиција, само за то треба стручњака и воље а не партијских послушника.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља