уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:36

Тајно затупљивање је сврха обавезног школовања

Један од најсигурнијих начина да препознате истинско образовање јесте чињеница да оно не кошта много, не зависи од скупих играчака, написао је Џон Тејлор Гато
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 19.01.2020. у 20:45
Џон Тејлор Гато (Фото Видео исечак)

Ево једне субверзивне књиге која уопште не претендује да буде таква – „Затупљују нас: тајна стратегија обавезног школовања” америчког педагога Џона Тејлора Гата. Говори о штетности масовног школовања у Америци, образовања које ствара послушне службенике, а сузбија у личности насушно критичко и креативно мишљење. У САД је ово дело имало више издања, код нас га је у преводу с енглеског Иване Миленковић објавио чачански „Градац”. Пошто је своје есеје објавио под овим насловом, и после низа предавања и гостовања у различитим америчким институцијама, Гато је добијао писма родитеља који су одлучили да своју децу образују код куће. Тридесет година предавао је, писао књиге и бавио се питањима америчког образовног система, а преминуо је октобра 2018.

Основна теза коју доказује Гато јесте да масовно школовање шкоди деци, и да је потребно имати га мање, а не више. Према мишљењу аутора, умрежене школе претварају се да образују, а у ствари нас џепаре, као што је то Сократ пре неколико хиљада година и предвидео.

„Један од најсигурнијих начина да препознате истинско образовање јесте чињеница да оно не кошта много, не зависи од скупих играчака и сокоћала. Доживљаји који омогућавају да се оно деси, и самосвест која га покреће су малтене бесплатни. На образовању је тешко од једног динара направити два. Али школовање је чудесна мутљавина, која непрестано бива све препреденија”, написао је Џон Тејлор Гато, који указује и на мисао математичара и филозофа Бертранда Расела да масовно школовање у Америци има дубоко антидемократску сврху, да је оно сплетка да се вештачки произведе национално јединство укидањем људске разноликости и поништавањем ковачнице која ту разноликост производи, а то је породица. Према мишљењу лорда Расела, како наглашава Гато, масовно школовање створило је препознатљивог америчког ученика: антиинтелектуалног, сујеверног, без самопоуздања, а који има свог пандана у било којој другој нацији, бившој или садашњој. Та школована деца, рекао је Расел, постала су грађани танушног „масовног карактера, који презиру изузетност и естетичност, бивајући недорасли личним кризама сопствених живота”.

Подстицај да напише ову књигу, по сопственом признању, Гато је добио 1990. године, када је освојио прву од неколико награда за учитеља године. Мислио је да само уљудно захвали на додели, када је од једног бившег ученика добио идеју да ипак јавно изнесе нека своја запажања. Тако је написао говор „Психопатска школа”, у којем је описао неколико образаца патолошког понашања код школске деце, како оне из богатих, тако и оне из сиромашних породица. Тај говор прочуо се широм државе, усменим путем, али и захваљујући мањим часописима, па су Гату затим масовно стизала писма и подстреци на то да објасни специфичне механизме као узроке овакве патологије. Гатов други говор „Наставник од седам наука”, одржан приликом прихватања награде за наставника 1991. године државе Њујорка, био је објављен у стотинама часописа. Убрзо је наставник који је држао предавања тринаестогодишњацима, позван да говори у старом здању Сената, Центру за уметности у Нешвилу, на инжењерском академском семинару васионског центра Наса, у компанији Епл компјутери, владиним агенцијама у Сингапуру, Куала Лумпуру, Боготи...

„Иако сам мењао реторичко рухо ових говора, да их прилагодим различитој публици и околностима, моја суштинска порука била је (и остаје) та да је принудно институционално школовање апсолутно немогуће реформисати јер је оно већ у потпуности успешно! Бриљантно извршава тачно оно за шта је првобитно било осмишљено, а то је да буде ’образовна’ компонента једне централизоване привредне масовне производње, којом се управља из шачице командних центара. Таква привреда има незајажљиве потребе: да би функционисала, она захтева одређену врсту ’људских ресурса’, посебно ону која компулзивно себе одређује куповином ствари, поседовањем свега и свачега, процењивањем свега из перспективе пријатности, физичке безбедности и статуса”, објаснио је Гато, додајући да су школе сјајан механизам да се услове надолазеће генерације на прихватање тоталног менаџмента, да се свима нама наметне једна врста доживотног детињастог понашања у интересу научног менаџмента, а њему су потребни „крњи људи” да би њима управљао, зато што они који су целовити одбацују „продужено старатељство”.

Као наставник, Гато је уочио да су деца, због тога што им школа одузима време да одрасту, равнодушна према свету одраслих, нису радознала, немају осећај за будућност, окрутна су једна према другој. Материјалисти су, несамостални и пасивни млади људи, а лоше се осећају у испољавању присности.

Као решење за овакво стање Гато нуди жестоку националну дебату, која би трајала годинама. Ако ствари разговором не постану боље, он предлаже да се новац којим је дотирано школство, слије натраг у породично образовање, да зацели породице и излечи децу. „Истинска реформа је могућа, али не би требало ништа да кошта. Треба да преиспитамо темељне премисе школства и одлучимо шта желимо да сва деца науче и зашто”, сматра аутор књиге „Затупљују нас”, који закључује: „Животи могу да се контролишу механизованим образовањем, али ће увек узвратити напад оружјем социјалне патологије: дрогама, насиљем, самоуништењем, равнодушношћу.”


Коментари10
aa5ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Super Stupid
Ovo je opasna antiškolska propaganda koja za cilj ima stvaranje najjeftinije nekvalifikovane radne snage.
Marko Stjepic
Ово је апсолутно супротно томе. . .
Препоручујем 13
alisa
Lepo receno, ali sta je alternativa? Da decu obrazuju roditelji. Treba ipak imati na umu da nisu svi roditelji istog intelektualnog i obrazovnog nivoa, kao ni materijalnih mogucnosti. Tako da bi njihovoj deci bez razloga bilo onemoguceno obrazovanje i napredak. Mozda ipak da se reformise skola. I naravno da se ne uvodi obavezno obdaniste !
Петар Поповић
Ако тако, како описује уважени амерички педагог, раде својој деци, шта ли су тек спремили нашој. Уништење народа најефикасније се спроводи деформацијом (дебилизацијом) омладине, пре свега школске. Само неки облици те деформације су изражени у стандардима о заштити деце у школи и породици, који су се претворили у контраофанзиву деце на наставнике и родитеље. Итд. А надлежни ћуте и праве се, како тачно рече госпођа Нада Ласкер, да цар није го.
Vladislav Marjanovic
U Austriji je upravo objavljena knjiga Suzane Vizinger pod naslovom (u prevodu) "Borba za vlast u Ministarstvu" i podnaslovom "Kako stranacka politika unistava nase skole". U njoj se autorka zestoko obara na razorne posledice fakticke diktature (lazne) levice (socijaldemokrata i zelenih) u austrijskom obrazovnom sistemu. Stalna eksperimentisanja, reforme, tolerisanje islamizma i dzenderizma su, po njoj, napravili nevidjeni haos u skolovanju od cega ce se drustvo tesko oporaviti.
Natasa
Srbija puna tih krnjih...
Никола
Naročito u vlasti...
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља