понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:34

Улепшавање „Тесле” и привредна зона од 250 хектара

Осим реконструкције и доградње Аеродрома „Никола Тесла”, нацртом плана детаљне регулације који обухвата 1.870 хектара предвиђена је велика трансформација пре свега земљишта јужно од ауто-пута Београд – Загреб
Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 19.01.2020. у 21:21
(Фото А. Васиљевић)

Изградња уметнуте полетно-слетне стазе (ПСС) поред постојеће главне ПСС која треба да буде обновљена један је од првих градитељских захвата на Аеродрому „Никола Тесла” у наредних пет година. Њега је, између осталог, најавила француска компанија „Ванси ерпортс” када је највећу српску ваздушну луку пре две године на тендеру добила у концесију на 25 година, а плански документ који ће омогућити улагање у тај стратешки комплекс у Сурчину на јавном увиду је до 10. фебруара.

Осим реконструкције и доградње, нацртом плана детаљне регулације (ПДР) „Николе Тесле” који обухвата 1.870 хектара предвиђена је велика трансформација пре свега земљишта уз ауто-пут – будућа привредно-комерцијална зона простираће се на 250 хектара јужно од ауто-пута Београд – Загреб – као и изградња путне и железничке везе града и аеродрома.

Подизање друге полетно-слетне стазе, новог путничког терминала и пратећих техничких и сервисних садржаја предвиђени су тек после 2043. године када „Вансијево” управљање аеродромом престаје.

– До 2043. године концесионар и Влада Србије очекују 15 милиона путника годишње што је троструко више него данас и та бројка је лампица која сигнализира да има потребе да се гради друга писта и нови комплекс аеродрома. Постојећа писта од изградње није реконструисана и зато ће њу привремено заменити уметнута стаза док главна не буде обновљена. Концесионар ће, како буде растао број путника у наредне две деценије, дограђивати објекте за терминал, инфраструктуру – каже Марко Стојчић, градски урбаниста.

Цео простор обухваћен планом издељен је на пет целина.

Прва која је западно од приступног пута виђена је за привредне паркове, логистичке центре, шпедицију... Источно је земљиште за другу, комерцијалну целину, у којој ће бити путнички садржаји и где је дозвољено градити хотеле, конгресни центар, тржне центре,  изложбене салоне. У оквиру ње је и посебно издвојен Музеј ваздухопловства. То здање архитекте Ивана Штрауса као споменик културе мора да се сачува, а нацртом плана предвиђена је изградња хангара за велике експонате, радионице, новог дела за изложбе на отвореном и обнова паркинга за посетиоце и запослене.
Трећа целина је концесиона зона која обухвата постојећи комплекс ваздушне луке и у њој је, осим заштитног зеленог појаса, планирана  изградња јавних саобраћајница. Четврта је јужно од Војвођанске и Сурчинске улице, реч је о територији на којој су бројни нелегални објекти од којих ће бити порушено њих око четири одсто, каже Стојчић.

– То је можда била и најделикатнија тема плана јер су претходних деценија изграђени бројни нелегални објекти у зони заштите аеродрома. Ти људи су знали да граде у недозвољеној зони, али је такође јасно да ту нико није градио зато што је хтео већ морао да би решио егзистенцијално питање и махом је реч о избеглицама из бивших југословенских република. Ми имамо разумевање за то и рушићемо свега четири одсто кућа што је малтене безначајан број. Са друге стране имамо и обавезу према концесионару јер је то територија где би у будућности требало да буде друга писта – објашњава Стојчић.

Пета целина је зона будућег развоја у којој би осим друге писте требало да се нађе и подземна железничка станица до које би ишао „Бг воз” преко постојеће Техничко-путничке Станице „Земун” и настављао ка будућем Националном стадиону у Сурчину. Та пруга од земунске станице подземном трасом ишла би до путничких терминала на аеродрому. Постојеће аутобуске линије до „Тесле” неће бити укинуте, наведено је у нацрту ПДР-а.

Петља „Аеродром” биће проширена у профил пуне детелине и изграђен булевар као веза Војвођанске улице и ауто-пута. Та саобраћајница имаће по три траке за сваки правац, на кружним токовима возила ће се искључивати ка привредним зонама, а планирана је и изградња улица која ће премрежити комерцијалне зоне.

– Због проширења аеродрома и нових привредно-комерцијалних зона отвара се око 10.000 нових радних места. Повећање броја путника директно ће се одразити на туризам у Београду. Циљ нам је друга писта што ће бити знак да смо постали озбиљна не само туристичка, него и економска дестинација – уверен је Стојчић и додаје да би план који је израдио Урбанистички завод Београда требало да буде усвојен до краја марта.

Музеј ваздухопловства, „Троструки сурдук” и „Врбас”

Осим Музеја ваздухопловства у обухвату плана су још два културна добра – Јеврејско гробље на Лединама и археолошки локалитет „Врбас” – праисторија, Сурчин, наведено је у нацрту ПДР-а.

Гробље на Лединама на месту које се назива „Троструки сурдук” једно је од првих стратишта Јевреја на подручју окупираног Београда у Другом светском рату. Ту су Немци крајем 1941. године стрељали и закопали групу од 240 Јевреја и мањи број Рома. Место злочина обележено је спомен-плочом коју је поставило Удружење борачких организација Новог Београда 20. октобра 1946.

 Лична карта ваздушне луке

Од 1910. године до 1958. када је почела градња ваздушне луке 18 километара западно од Београда, аеродром се селио из Батајнице, преко Доњег града Београдске тврђаве и Панчева до Новог Београда.  Пристанишни комплекс аеродрома „Београд” у Сурчину априла 1962. отворио је тадашњи председник Југославије Тито. Здање су пројектовале архитекте Владислав Ивковић, Душанка Менегело Аћимовић, Софија Палигорић Ненадовић, Нада Филипон Трбојевић и Весна Матичевић. Петнаест година касније архитекта Слободан Михаиловић пројектује нову зграду, терминал два аеродрома.

Од 1979. до данас комплекс у Сурчину неколико пута је реконструисан, а од 2006. године у част српског научника носи име Николе Тесле.


Коментари7
2fc21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Послодавац, на које сте то паре мислили ? Уколико путник преседа у Београду, у року од једног сата, по Вашим речима он нема шансу да купи ни боцу киселе воде. А све остало је већ укалкулисано и плаћено путем аеродромске таксе коју сваку путник посебно плаћа и која се наплаћује заједно са авионском картом, зависно од аеродрома, 30-80 долара или евра.
Vladimir
Kada ce se ponovo otvoriti koridor preko Uba? Preko Kumodraza prelece vise aviona nego sto ima autobusa gsp-a !
Petronijevic
Kakav je to pojam umetnuta pista.....Nisam to nikada cuo za vreme studija na Saobracajnom fakultetu. Bilo bi dobro videti kako i sa koliko operacija se nosi aerodrom Gatvik kraj Londona sa jednom pistom i prosirenom rulnom stazom.
Aranđel Mihajlović
Projektom koji je Saobraájni institut ,, CIP '' uradio 2012 god. metro linija ,,1 b'' je trebalo da ide po stubovima od buvljaka sredinom Bul. J. Gagarina do Ledina i dalje ispod zemlje do aerodromske zgrade. Ovo je urađeno na osnovu dva brojanja broja putnika na tom pravcu. Sada kada je broj stanovnika i putnika znatno uvećan , trasa metroa se pomera zapadno od auto - puta za Zagreb gde je potpuno nenaseljeno. ! ? I naravno rok za izgradnju je ,, pitaj Boga''.
Milan
Nema sumnje da će se već postojeće veliko aerozagađenje i buka samo još više povećati, ako se broj sletanja i poletanja poveća !. To je sasvim logičan zaključak. Da li je ovakav razvoj avionskog saobraćaja u skladu sa saobraćajnom strategijom Srbije i zaštitom životne sredine ?. Avionski motori su vrući - temperature u komorama za sagorevanje iznose i do 2000 stepeni Celzijusa. Na takvim temperaturama, vezuje se azot iz vazduha i pretvara u azotni oksid NO2.
Коме вама?
Поштовани "Послодавац", ако неки динар и остаје вама - или сте француз (власник аеродрома) или сте арапин (власник авиокомпаније). У оба случаја ме буни ћирилица у вашем коментару. Нити је француска, нит арапска.
Препоручујем 7
Послодавац
А колико Србија зарађује од путника који преседају у Београду? На пример неко из Атине долети ујутру и после сат наставља за Париз. Те паре остају нама. А што се загађења тиче, авиони се најбрже прилагођавају еколошким трендовима. Ако ћемо причати о загађењу онда има много горих кандидата.
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља