Да ли је било пропуста у раду када је Џесика Флорановић на свет донела мртву бебу још није познато јер извештај инспекције коју је Министарство здравља упутило у пожаревачку општу болницу није готов. Несрећни догађај одиграо се крајем прошле године, а прашину у јавности је подигао видео-снимак на којем се види да директор болнице родитељима говори да се мртворођено дете третира као фетус, те да ће се с телом поступити у складу с Правилником о поступању са медицинским отпадом. Уз питање зашто јој није предато тело детета, Флорановићева је оптужила лекаре за смрт своје бебе.

Пошто је снимак кружио интернетом, прво су реаговале невладине организације:

– Образложење руководиоца болнице да се мртворођено дете не може предати родитељима ради сахрањивања непрофесионално је и проблематично на много нивоа, са становишта домаћих прописа, а посебно имајући у виду атмосферу страха и забринутости родитеља због случаја несталих беба у Србији – наводи се у заједничком саопштењу Београдског центра за људска права, Комитета правника за људска права ЈУКОМ и Иницијативе за економска и социјална права А1.

Убрзо је реаговало и Министарство здравља слањем инспекције у болницу у Пожаревцу с циљем да се утврди шта се тачно десило и да ли су начињени пропусти.

Прича о сахрањивању мртвих беба била је у жижи јавности пре тачно годину дана, када је у Општој болници у Краљеву пронађено 13 мртворођених беба. Јавност се тада потресла и због оцена представника појединих удружења која истражују наводне крађе беба, а који су тврдили да су пронађене бебе у некаквом „штеку” и да се „можда чувају за медицинска истраживања”. Поводом овог случаја тада су се огласили и надлежни у краљевачкој болници, али и у Министарству здравља објашњавајући да бебе нису сахрањене само због неусаглашених прописа и мањка новца у буџету локалне самоуправе.

Према Закону о сахрањивању, који је измењен 2015. године, и то под снажним притиском удружења за расветљавање случаја наводно несталих беба, прописи о сахрањивању мртворођених беба се пооштравају. Тако је забрањено кремирање и наложена строга процедура сахрањивања – мртворођене бебе чије остатке родитељи не желе да преузму сахрањују се уз потпис породице о трошку општина или градова, а под строгим комисијским надзором на прецизно одређеним местима на локалним гробљима.

Води се и строга евиденција – тела морају бити обдукована, идентитет родитеља познат, а узимају се и њихове писане изјаве. Оно што је био проблем у појединим локалним самоуправама, попут Краљева, јесте да нису на време усклађени нови прописи, а проблем је причињавао и новац. Наиме, нису свуда била предвиђена буџетска средства за сахрањивање мртворођенчади која морају да буду сахрањена о трошку града.