уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56

Јесмо ли чудовишта

Аутор: Марина Вулићевићпетак, 17.01.2020. у 20:00
(Илустрација са насловне стране књиге)

Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх, пише Филип Давид у новој књизи есејаЦитатом „Увек ће бити покварених свиња. Чудовишта су они који стоје и гледају”, италијанског писца Прима Левија, који је преживео Аушвиц и ово логорско искуство описао у свом књижевном делу, а затим трагично завршио свој живот, почиње нова књига есеја Филипа Давида „Јесмо ли чудовишта”, у издању „Службеног гласника”.

Три су теме које групишу ове дубоко промишљене текстове. По првој је издање добило наслов, а друге две говоре о огледању у деведесетим годинама 20. века и о јеврејским темама.

Када пише о проблемима савремених популистичких друштава, Филип Давид прецизно указује на узроке и последице моралне и материјалне беде, примитивизма који тријумфује, фалсификовања и мржње према чињеницама, масовне психологије фашизма, а пре свега страха. Анализира везу политике, моћи и зла; приказује начине на које се зло увећава и преображава по потреби, узимајући и облик наводне чистоте; сецира скривене метафизичке везе злочинца и жртве, који постају „део исте приче”.

„Страх се уграђује у мржњу. Страх од другога и другачијег, плодна је подлога за различите врсте предрасуда. Страх изобличује људску природу. Рат је највећи произвођач страха. Унезверена људска лица, лица која изражавају стрепњу, ужас, страх, заштитни су знак сваке људске кланице. Страх је скривен и тавори дубоко у тами људске свести. Скривен иза много наслага цивилизације, културе, васпитања, али пробуђен скаче и раздире утробу попут најгорег злотвора. Разоткрива праву природу човекову, увећава слабост карактера, до небеса уздиже јад и кукавичлук. Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх”, пише Филип Давид.

У дневнику вођеном током деведесетих година 20. века, Филип Давид је указао и на одговорност интелектуалаца, који су наводно радили за домовину, а заправо себе ставили у службу владајућих политичких интереса и страсти. Филип Давид говори и о трагедији оних интелектуалаца који су се супротставили систему мржње и насиља, као и оних мислилаца који су прибегли унутрашњем егзилу. „Једна од важних и главних тема преиспитивања наше блиске историје биће управо тема ’издаје интелектуалаца’, напуштање и одбацивање универзалних вредности зарад уских националистичких и политичких интереса, као и страшне, катастрофалне, последице те издаје”, запажа у једном од есеја Филип Давид, који поставља питање о томе да ли ће бити поука из велике и непотребне трагедије некадашње Југославије, дајући одговор да светска заједница није успела да одбрани најосновније људско право на голи живот, на просторима ове бивше земље.

„Није језовито што се неправда збива, него да се сме вршити и да је допуштена”, Филип Давид цитира мађарског писца и филозофа Белу Хамваша када говори о природи зла и његовом уделу у ратовима и Холокаусту. При том, он наводи и ставове Прима Левија, који је сматрао да је готово немогуће разумети тако грандиозни злочин систематског мучења и убијања људи у логорима, јер би разумевање у неку руку значило и прихватање.

Размишља и о идејама Хане Арент, која је суочена са ужасом свеобухватности метафизичког и радикалног зла у свету, прибегла формулацији баналности зла, као искључиво људске творевине и једног тоталитарног политичког и идеолошког система. Затим, Филип Давид закључује да живимо у времену које непрестано актуелизује ова болна питања, са „свим трагичним последицама старог и новог варварства”, и да управо због тога треба читати књиге које нас неће уљуљкати у лажни мир и летаргију, већ ће нас подстакнути да трагамо за истином, за узроцима повезаности злочина и политике, злочина и патологије, нераскидивом везом злочинца и жртве.


Коментари10
84796
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gorostasni
Ponižavanje drugoga je ponižavanje sobstvenog bića! Niti koga možeš obmanuti, zastrašiti, uništiti! Svaki pojedinac snosi odgovornost za ono što čini, misli i radi, razumeo ili ne , to samo sebe obmanjuje! Sopstvo je samo postojanje, nedodirljivo. Ljudi se prljaju u kolotečini pogrešnih sagledavanja i totalnog nerazumevanja izraza u postojanju. Posrtanje ljudskog postojanja. Srećno!
Јово Шкомац
"Ако хоћеш некога до краја да понизиш, пронађи начин како да пробудиш његов страх, пише Филип Давид у новој књизи есеја...". Није ми јасно зашто ФД жели неког до краја да понизи. Ја никог не желим да понизим, чак ни мало, а камоли до краја.
Илија Живановић
Не желиш или, мислиш да не желиш?
Препоручујем 1
Goran
Strah je stvorio civilizacije.
Миодраг Стојковић
Хвала Богу Срби су одавно оперисани од страха ,јел да га имамо одавно нас неби било, тако да ово не важи за нас. Страх ,самим тим и сама жртва је постала навика без које Срби неби могли у лепом и мирном животу бити . Тако агресор ипак уз Божију вољу буде кажњен кад тад, на разне начине рачунајући и природне непогоде.Није мржња и жеља за осветом, али је тако.
Radmila Mišić
Kakav pohvalan članak, takoreći panegirik za osobu koja je : 1.Napala Petera Handkea jer nije verovao CNNu i napala Švedsku akademiju što je tom Handkeu dodelila Nobelovu nagradu (za književno a ne političko dalo) 2.Potpisala proglas koji opravdava otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља