четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.01.2020. у 13:04 Мирољуб Јевтић

Да ли су српски интелектуалци били на висини задатка

Више је него јасно да Срби имају огромних проблема. Питање граница, положај Срба у суседним државама. Лоша слика која о нама кружи светом... И све то, после на први поглед великих победа: обнове државе у 19. веку, победе у Првом светском рату...

Шта онда није било у реду? Одговор је вишеслојан. Али је једно сигурно да за све недаће које нас муче није могао да буде одговоран народ. Он је чинио све што је могао и дао је огромне жртве на позив отаџбине. А за њега је отаџбина била интелектуална и политичка елита која га је водила.

Елита је чинила све што је било у њеној моћи да српски народ изведе у срећну будућност. Али изазови који су, пред српском нацијом, били и онда и данас су огромни. Нашим жељама супротставио се моћни свет. Борити се против њега било је тешко често и немогуће. У тој ситуацији лежи велики део одговора зашто нам се све ово дешава. За такве ствари српска елита није мога бити  нити је и данас крива.

Али да ли је нешто зависило и од ње? Да ли је било нешто на шта су српски интелектуалци могли утицати без обзира на притиске са стране? Било је и те како. Ту пре свега мислимо на могућност да се промишља стварност и да се на основу знања види шта Срби морају да раде. У том смислу су скоро сви српски посленици на пољу друштвених наука, али и они из природних који су се бавили друштвеним питањима дебело омашили.

Они су морали да пођу од околности која је родила аутономну Србију 1830. и која је водила до независности 1878. године када су признате две српске државе Србија и Црна Гора. Обе су васкрсле у борби са исламском окупацијом. Дакле била је то верска окупација не национална! Носиоци те борбе били су православни, пазите православни, пре него Срби!

Према томе православље је водило народ у српске устанке. Та је чињеница занемарена овим „српски”. Православље се негде изгубило и постало мање важно. Поготову због тога што су наши интелектуалци школовани на Западу видели да се тамо рађа секуларна држава-нација, која врло често, не само да је била индиферентна према религији, него је била сурово против ње. Сетимо се само Волтеровог става да је „хришћанство дивља звер која сише крв својих истомишљеника”.

Вођени тиме и српски интелектуалци су идеју еманципације Срба везали за стварање нације око заједничког језика. Французима нпр. је то било једноставно да учине јер су сви били римокатолици, али Срби су подељени на три конфесије: православну, римокатоличку и исламску. Зато су здушно кренули у стварање нације која би превазишла верске разлике. И то је почело да даје резултате. Сетимо се како су римокатолици дочекивали Вука носећи га, фигуративно речено, на раменима, одушевљени његовом борбом за народни језик. Посебно је значајан случај Дубровника где је сва утицајна интелигенција себе сматрала Србима. Споменимо само Перу Будманија који је говорио, што боље што слабије, чак 17 језика. Што се муслимана тиче ту су ствари ишле далеко теже али је било значајних посленика на културном пољу који су се осећали као Срби. Сетимо се нпр. прерано преминулог песника Авде Карабеговића.

Србијански интелектуалци који су предњачили у томе надали су се да ће то дати резултате. Они нису били у стању да виде да је религија далеко јача него што они мисле и да има пресудан утицај на политичко опредељење својих следбеника а самим тим и на њихово национално конституисање. Све се то јасно видело у тренутку када римокатоличка црква, која је у то време водила рачуна да има што више верника, без обира које су нације, схвата да се и национално мора укључити у борбу за ширење католицизма. Њен избор није био тежак. Деловати у Србији и Црној Гори било је немогуће зато се она опредељује за акцију у Аустроугарској. Она као своју фаворизовану нацију бира Хрвате. На првом хрватском католичком конгресу 1900. године иступа се са ставом да сви штокавци римокатоличке вере морају бити Хрвати. И ту се види одлучујућа снага римокатолицизма. Огромна већина тих врхунских интелектуалаца Срба католичке вере постепено и полако се кроатизује. Данас су њихови потомци ватрени Хрвати и ако су им чукундеде биле исто толико ватрени Срби. Ислам је такође одиграо своје. Био је довољно снажан да збрише Србе муслиманске вероисповести.

Српски интелектуалци тога нису били свесни. Њима није било јасно да је вера јача од нације и да се Србија може градити само од православних. Грешили су у томе скоро сви. Чак и свети владика Николај Велимировић. Размере заблуде виде се из његових следећих речи: „Православни и католици су се нашли на заједничком раду... идеје и борбе за нацију... они су схватили да су браћа и зграњавали се помишљу да религија може бар за тренутак да их раздели... Нација ће се ујединити са или без одобрења цркава”. Ношени тим трагичним заблудама интелектуалци су се борили за Југославију која је постала узрок српског страдања.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари36
81e97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Милас
Професоре, мислим да је ово један од ваших најбољих коментара. Међутим, један део политичке и интелектуалне елите је правио озбиљне грешке у перцепцији стварности, а то чине и данас. Они своје жеље пројектују као стварност. Друго, ако прочитамо Дисову песму "Наши дани" из 1910. год. мислићемо да је писана 2010. год. Грешке нарцисодине интелигенције платио је народ крвљу и патњама, а посебно српски сељак (Књига о Милутину). Онај ко доноси одлуке сноси и одговорност, а да ли је увек так0?
Леон Давидович
Народи Југославије били су претерано склони балканизацији.Имали су неки и идеологије зла које су имале програм уништења других народа па када им се пружила прилика у 2. св. рату извтшили су геноцид над Србима, Јеврејима и православним Ромима.Некада су државе са више религија опстајале вековима ( ии поред честе дискриминације).Да фактор православље није био пресудан доказ је и одвајање Македоније и Црне Горе из заједнице. По овим теоријама зајрдница је онда могла бити само на делу Србије ?
Леон Давидович
"Juden frai", to jeste istina. O zlu i te kako treba govoriti a umesto da to tumačim navešću reči sužnja iz Aušvica Žana Amerija : "Svet koji prašta i zaboravlja me je osudio, a ne oni koji su počinili horor."
Ivan Pravedan
Očigledno mislite na Hrvatsku ! Ali da Vas podsjetim, neki drugi su već kratko vrijeme nakon okupacije ponosno javili svojim okupatorima da im je država '' Juden Frei''. Po meni, ružna događanja prije 70 i više godina bolje je ne spominjati jer, iskreno govoreći, nitko nije bio svetac.
Čika Dragan
Što više vreme prolazi sve sam čvršći u uverenju da je formiranje religija jedna od najružnijih stvari koja se dogodila čovečanstvu. Dans smo tu gde smo: nažalost religija je dominantna ideologija i bez nje se ne može.
Леон Давидович
Ради се о злоупотреби религија као и неких идеологија. На сцени је фактор човек који све окреће наипако и уместо да нешто служи у позитивне сврхе човек га окрећи и претвара га да делује сасвим супротно у негативном правцу.
Trifun
Jugoslavija je velika srpska greska,skupo placena.Za sta je najodgovornija srpska elita.Umesto da je stvorena Ujedinjena drzava Srba(1918),pravili su Jugoslaviju..Ponovljeno 1945..Jugoslaviju su Srbi naivno smatrali defin.resenjem svog nac.pitanja i mahom se deklarisali kao Jugosloveni.Na zalost,druge nacije( i srpski neprijatelji) nisu tako mislili.Iskoristili su vreme za stvaranje sopstvenih drzava:Cesto na srpsku stetu i dobrim delom stvarajuci nove nacije od delova srpskog nacion.korpusa..
tja
Svaka generacija Srba resava svoje probleme kako najbolje moze i ume. Niti ona duguje nesto buducim generacijama niti prethodne generacije duguju nesto njoj. Zato je nepristojno i apsurdno izmisljati danas nekakve zadatke koje prethodne generacije nisu ispele da odrade i ocenjivati gde su oni pogresili tako da sada zbog tih njihovih gresaka ova narcisoidna generacija mora da zivi i da se pati u nesavrsenoj drzavi.
Драгољуб Збиљић
Текст с правом указује да је била велика грешка очекивање да се Срби католици и Срби православци национално обједине у напретку српске нације. Али, верска подељеност међу Србима, стицајем околности, поразно је деловала у Југославији на српски народ чији је део (Срби католици) лако асимилован и нестао из српског националног корпуса. А ти Срби су, каснијее, као нови несрби били често највећи непријатељи Срба. У расрбљивању и асимилацији Срба велику улогу је одиграла српска подела по писму.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља