понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Проблеми претерано емпатичних

Особе које не могу да спавају зато што упијају туђу патњу и проживљавају нечију тужну судбину, за коју су сазнале преко медија, треба да повуку границу између здраве и превелике емоције да не би били искоришћени
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 20.01.2020. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Када су нам важни други људи, онда нам је важно и како се они осећају. Када је реч о осећањима, онда је главни принцип у свим облицима пријатељских односа саосећајност. То једноставно значи да нам је жао када пати неко ко нам је важан, и да нам је драго када се та особа пријатно осећа. Овај принцип није само реактиван, у смислу да само реагујемо на осећања нама важних људи, него је и проактиван. То значи да ми чинимо одређене радње како би се они који су нам важни пријатно осећали, а избегавамо да чинимо оно што их иритира.

Шта је с осећањима оних људи који нам нису важни?

Саосећање с непознатим

Да ли ћемо саосећати с њима или нећемо зависи од несвесног процеса који зовемо поистовећивање или идентификација. Што више у непознатој особи несвесно видимо себе или некога ко нам је важан, вероватније је да ћемо саосећати с њом и њеном патњом. Што је та особа сличнија нама или некоме ко нам је важан, то је вероватније да ћемо се поистовећивати и с њом саосећати. Што је мање слична нама или онима које волимо, то је мања вероватноћа да ћемо саосећати, а већа да ћемо бити равнодушни према њеној патњи. Ако сматрамо да је непозната особа лоша или зла, тада може доћи до антипатије, то јест до тога да нам је драго што она пати јер у томе видимо њену „заслужену” казну.

            Овај начин функционисања у односу на туђе емоције је у природи људског бића које је способно за односе саосећања (симпатију), равнодушности (апатију) и противосећања (антипатију). Иако ова усмереност на себе и своје људе може изгледати окрутно, у питању је механизам емоционалне заштите. Довољно је да се запитамо шта би било када би нам сви људи на свету били емотивно важни, од оних које сусрећемо у стварном животу, до оних које гледамо на ТВ-у? С обзиром на количину информација о људској несрећи и патњи, резултат би био да се непрестано лоше осећамо због туђе патње. Из тог разлога људи различито емотивно реагују на „своје друге” у односу на „туђе друге”.

За разлику од саосећања или симпатије, емпатија је способност уживљавања у друге, у њихове животне ситуације и њихова осећања. Сваки пут када се неко запита гледајући нечију несрећу и патњу „Како би се ја осећао да се то мени догоди?”, он постаје емпатичан. Када људи схвате да други нису исти као и они, тада постају емпатични на вишем нивоу. Тада себе питају „Када бих ја гледао на себе, друге и свет исто као и та особа, како би се осећао у њеној ситуацији”.

Емпатија је веома важна способност која је у основи социјалне и емотивне интелигенције, и зато од велике вредности у грађењу односа с другима. Да би људи били емпатични морају да имају способност „читања” невербалних сигнала других људи. Тако на пример, незамисливо је бити мајка детета које још није проговорило без способности емпатије с њим.

Колико је емпатија важна у међуљудским односима видимо управо код оних људи који имају смањену способност емпатије и саосећања с другим људима, као што су нарцисоидни људи и антисоцијалне психопате.

Емоционални сунђер

Као што способност емпатије може бити смањена, она може бити и претерано развијена до мере да хиперемпатични људи имају значајне проблеме у личном и друштвеном функционисању. То су људи који се непрестано поистовећују с патњама других, било да их познају, било да су за њих сазнали преко медија. То су особе које не могу да спавају зато што проживљавају нечију тужну причу или судбину за коју су сазнале преко ТВ-а. Они се понашају као да су „емоционални сунђер” који упија туђу патњу. Многи од њих осећају личну одговорност за туђу патњу и дужност да буду солидарни и да помогну другима. То их чини „спасиоцима” који често наивно не препознају предаторске мотиве других, тако да завршавају као жртве искоришћавања.

Многи од ових „емпатичара” бивају преплављени туђом патњом тако да непрестано доживљавају „светски бол”. Да би то избегли и да би се осећали добро они се неретко повлаче и изолују од свих негативних информација.

Треба знати границу између здраве и претеране емпатије, а децу треба учити да постоји граница између њих и других, да не треба да се „сливају” са сваким ко пати, човеком или животињом, као и да брига за друге мора бити ограничена бригом за себе.


Коментари11
43787
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања
Препоручујем књиге "Идиот" и "Зли Дуси". Како направити избор између Кнеза Мишкина и Николаја Ставрогина?!
Petar V. Terzic
Vazan je roditeljski razgovor sa decom, ali je daleko vazniji licni primer roditelja, jer deca mnogo vise gledaju sta roditelji rade nego da ih slusaju. Razvijati deci empatiju prema drugima znaci pripremati ih da osecaju i razumiju druge koji su u nevolji i kojima je potrebna pomoc. Kao zrele odrasle osobe vaspitana deca ce lako odrzavati intelektualni i emocionalni balans, a svako emocionalno preterivanje povlaci nepotrebno iracionalno samozrtvovanje.
Berislavci
Pse smo na selu strogo drzali van kuce i nisam ih preterano voleo.U gradu mi je bilo neobicno da vidim pse u kuci. Brat je drzao Monu, a kcerka Ponga. Bili su preterano nezni prema tim svojim ljubimcima,a ja ne! Kada je uginula stara Mona svi su bili tako ozalosceni pa se i u mene uselila neka tuga. Saosecajuci sa bratom i njegovom porodicom, zao mi je bilo Mone. Medjutim, na vest da je nesavesni vozac pregazio Ponga, preterano bolno sam saosecao sa kcerkom i njenom porodicom, mnogo zalio Ponga!
Боро
Ја сам претерано емпатичан према коментарима, просто ми нешто све жао да нешто неискоментаришем! И онда, ето тако, овде, онде, само нешто коментаришем, мислим, па како ће они без мене? Зацело им је стало до мога мишљења да га чују?
Boris
Tekst implicira da postoji pitanje izbora, mislim da ne postoji. Imam empatiju prema, npr. prosjacima. 99% ljudi ih sa prezirom ili potpunim ignorisanjem tretira, a misle da u "dobri" ljudi. Ja mogu da se pretvaram da mi nije stalo, alo ta emocija je i dalje prisutna...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља