петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:49

Српски суд поново подржао хрватске одлуке

Аутор: Александра Петровићчетвртак, 16.01.2020. у 22:55
Иван Симић (Фото лична архива)

Привредни апелациони суд (ПАС) по други пут је укинуо одлуку Привредног суда у Београду којом је одбијен захтев Загребачке банке за признање хрватске судске одлуке ради наплате судских трошкова у износу од око 100.000 евра на штету Југобанке.

– Наплата трошкова поступка тражи се у корист Загребачке банке, а то је само један у низу од око 180 потенцијалних захтева из Хрватске, који настају као последица судских поступака који су тамо вођени ради остварења имовинских права српских предузећа и банака, било да је реч о непокретностима или покретној имовини – каже адвокат Иван Симић.

Подсећа да српске банке имају потраживања према предузећима у Хрватској на име неплаћених кредита и наглашава да су хрватски судови захтеве српских предузећа одбили – све до једног. Одбијени су захтеви банака да им се врате објекти, које су градиле или куповале, као и захтеви за повраћај средстава на име кредита које су давали хрватским фирмама.

– Са друге стране, судови у Србији су усвајали захтеве хрватских предузећа – све до једног, иако је њихов правни основ био знатно слабији. То су углавном били захтеви према непокретној имовини. Очигледно је да постоји диспропорција у поступању српског и хрватског правног поретка – сматра Симић.

Подсећа да је прошлог лета ПАС, после жестоке реакције јавности, потврдио одлуку првостепеног суда који је одбио да призна пресуду хрватског суда када је реч о имовини „Младост туриста”.

– Преседан је сада поново направљен, Привредни апелациони суд у својој одлуци правда се образложењем да је Загребачка банка истакла приговор застарелости за који је хрватски суд утврдио да је основан, па да услед тога тражиоцу правне заштите из Србије није повређено никакво право – наводи адвокат Симић.

Такво образложење одлуке, додаје, можда би имало смисла са становишта међународног приватног права да нису остале нерасветљене чињенице о томе по ком основу је Загребачка банка преузела управљање потраживањима Југобанке. До тога је дошло на основу дискриминаторских прописа, као што су Закон и Уредба о начину ликвидације пословања главних филијала Југобанке ДД Београд из 1992. и 1993. године. Донета је и одлука о одређивању хрватских банака које ће обављати послове ликвидације главних филијала Југобанке које су пословале у Хрватској.

Ниједан од ова три прописа није био предмет мериторне оцене Европског суда за људска права. Тај суд је заузео став да сви прописи које је Хрватска доносила пре 1997. године, када је постала потписник Европске конвенције, не подлежу временском важењу саме конвенције, па да ни Европски суд нема овлашћења да их преиспитује.

– Српски правни поредак никада није доносио нити примењивао овакве прописе. Када се одлучује о признању стране судске одлуке, основна је ствар да се преиспита на каквим прописима је та одлука заснована. Ако се она заснива на прописима који су у директној супротности са самим основама друштвеног уређења и са правним поретком државе у којој се признање тражи, онда је јасно да и у овој ситуацији неко вређа нечији правни поредак. Или Србија својим одлукама о враћању имовине вређа хрватски правни поредак или Хрватска својим одлукама о невраћању имовине вређа српски правни поредак – наглашава адвокат.

Иако је јасно да не постоји реципроцитет и да се не примењује Споразум о питањима сукцесије, наш саговорник указује да је овде можда реч о „нечем трећем”, а то је да у српском правосуђу постоји такозвани синдром дубоке државе.

– Иако нисам поборник сензационализма и теорија завере, не могу после свега да искључим све снажније гласове у струци о о постојању „дубоке државе” у правосуђу, јер се чини да је на неки начин циљ нашег правосуђа да оправда и легализује бесомучно додељивање имовине хрватским тражиоцима које је својевремено најснажније промовисала и сама правосудна елита. Шизофрена ситуација у којој је хрватским тражиоцима све додељено, уз изузетно споран основ, насупрот томе да српским тражиоцима није враћено ништа, па још и да су дужни да хрватским предузећима плате трошкове поступака пред њиховим судовима, нема за последицу ничију одговорност. Напротив, имамо додатно понижење сопственог јавног и правног поретка које нас упућује на тренутну стварност која се огледа у изнова новим претензијама према имовини наших сународника у региону – закључује адвокат Иван Симић.


Коментари17
5d9d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

EvGenije
Sud nam je takav kakav jest - nikakav. U njemu sede svete krave koje ne smeš ni pogledati a kamoli im nešto prigovoriti. Ne odgovaraju nikome a sporne presude pravdaju slobodnim sudijskim uverenjem. Tako sud u dve skoro identične situacije donosi potpuno suprotne presude. Sudije imaju različito slobodno uverenje. Samo u Srbiji sudska praksa nije izvor prava. Besmislica. Kad je tako, druge dve grane vlasti im trebaju skresati krila i zakonom propisati obavezan reciprocitet u ovakvim predmetima.
Trifun
U cije ime i za ciji racun radi pravosudje Srbije?To sto su,kao grana vlasti nezavisni,ne znaci time da nemaju odgovornost i da ne trebaju polagati racun gradjanima Srbije,kojih ih placaju i u cije ime obavljaju odgovornu drustvenu funkciju..Odluke srpskog pravosudja su,cesto blagoreceno,cudne:Donose se presude u korist hrvatskih firmi,dok istovremeno hrvatsko pravosudje nezakonito pleni i prisvaja imovinu srpskih firmi i gradjana.Oslobadjaju se,ili blago kaznjavaju,vodje narko krim.bandi i sl..
vox ex populi
Ahahaha...... Ludi Srbi.
Vid
Umesto "Ludi Srbi" treba staviti Ludo pravosuđe R Srbije.Da li je moguće da smo toliki mazohisti.
Препоручујем 4
Миша С. Томовић
У добром делу српског естаблишмента, када је у питању Хрватска, постоју сукоб интереса и то се из приложеног види. Томе чак доприносе и неки посланици у Народној скупштини, избеглице из Хрватске, који су у ходу улазили у ДОС . Уцењени од Хрвата преко сопствене имовине они и данас здушно раде за хрватске интересе јер код нас не постоје правни механизми заштите од таквих појава. И многи Београђани, Новосађани итд. који имaју куће и викендице на приморју и ткође су под утицајем хрватске политике.
сивошевић
То сви одавно знамо.. Питање је ко? комунисти глобалисти црногорци? ко? србија живи у матриксу већ 100 лета..Власт није власт већ је иза ње дубока држава. правосуђе школство привреда су тако постављени да сатиру народ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља