понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.01.2020. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић

Мала матура у јуну без промена

Планирано је да се тестови штампају у образовном, а не комерцијалном систему и да се ђачки радови прегледају у електронској форми (Фото Д. Жарковић)

Ученици осмог разреда у јуну ће да полажу завршни испит на исти начин као и претходне генерације. За њих неће бити промена у самом концепту најважнијег националног тестирања које је услов за стицање сведочанства о стеченом основном образовању и упис у средње школе. Мала матура остаје, као и до сада, тродневна провера знања на три теста – из матерњег језика, математике и комбинованог из пет предмета: биологије, историје, географије, физике и хемије.

И бодовање ће бити идентично досадашњем, што значи да на завршном испиту осмаци могу да завреде највише 40 поена и максимално 60 бодова на основу општег успеха од шестог до осмог разреда осмолетке, како је за наш лист прецизирано у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, кући у којој се кроје задаци за завршни испит, као и кључ по коме се тестови прегледају и бодују.

– Из угла ученика који полажу малу матуру 2020. године, ни на који начин неће се мењати процедура завршног испита у школама. Припремају се промене у области штампања и начина прегледања тестова. То су две најважније и једине новине, али ниједна од њих неће утицати на ђаке и нема разлога за забринутост или недоумице ни деце ни родитеља. Збирке задатака за припрему осмака за малу матуру су урађене и биће објављене наредних дана. Тимови наших стручњака већ раде и задатке за завршни испит. Са наше стране поступак иде апсолутно идентично као и прошле године, док не дођемо до штампања, а касније и прегледања тестова – наглашава Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Имајући у виду да су најслабије карике у току десетогодишњег спровођења завршног испита за крај основног образовања управо комерцијалне штампарије, из којих су тестови у два наврата, 2013. и прошле године, исцурили у јавност уместо да остану у строгој тајности, намера надлежних је да штампање убудуће остане под капом образовног система. То је у складу са препоруком заштитника грађана Зорана Пашалића и при том би се осим повећања безбедности процедуре допринело и смањењу трошкова који из просветног буџета иду за штампање матурских тестова.

– У сарадњи са Министарством просвете, и уз подршку владине Канцеларије за информационе технологије и кабинета премијерке, намера је да се унапреди капацитет постојеће штампарије завода тако да се у њој могу штампати и сви тестови за малу матуру. Интенција је да део завода у коме су данас смештени Центар за испите, Центар за образовне технологије и штампарија у заводу постане велика штампарија. И то све може да се оствари врло брзо, а уколико тако и буде ми ћемо тестове за пробну матуру у марту штампати код нас, да бисмо испробали нови систем – објашњава Ранђеловић.

Враћањем штампања у оквир завода, истиче наш саговорник, елиминисала би се критична карика у реализацији мале матуре, сигурност би била додатно појачана јер би се цео процес припреме и штампе завршавао под истим кровом, одакле би тестови били дистрибуирани у школске управе и осмолетке.

Из године у годину просветни врх понавља намеру да крене ка дигитализацији матурског процеса, а први корак у том смеру био би увођење електронског прегледања ученичких радова које се очекује.

– Уздамо се у стручњаке Факултета организационих наука који ће за потребе матурског испита израдити софтвер за скенирање и електронско прегледање ученичких радова. Биће реализована и набавка скенера као и формирање скенинг центра за ову намену. Уколико то буде готово предстојеће пробно тестирање биће прво које ће се бодовати, да бисмо видели како све функционише, као провера система пре званичног полагања мале матуре у јуну – појашњава Ранђеловић.

Ако би се прешло на електронски систем прегледања урађених тестова, не би било потребе да се организују комисије за прегледање тестова у школама. Скенирани тестови слали би се у електронској форми тимовима прегледача по целој Србији,  који не би знали чије су тестове добили јер ће свакако бит под шифром. Био би то додатни вид заштите од евентуалних неправилности у оцењивању радова ученика који су се до сада приписивали људском фактору.

Коментари1
53263
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бата
Било би добро да на испиту дежурају професори средњих школа,ради боље објективности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља