среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:00

Истомишљеници одбили да се рукују

Пред прве партијске изборе на којима се бира кандидат за место шефа Беле куће, у Демократској странци се међусобно нападају и они номиновани који су се досад подржавали
Аутор: Јелена Стевановићчетвртак, 16.01.2020. у 19:19
Ели­за­бет Во­рен није хтела да пру­жи ру­ку Бер­ни­ју Сан­дер­су (Фото Бета/АП)

Да ли жена може да победи Доналда Трампа, питање је које је обележило последњу дебату демократских председничких кандидата, показавши да су страначки избори пред вратима и да више не важе „споразуми о ненападању”.

Иако се Берни Сандерс и Елизабет Ворен, двоје најпрогресивнијих кандидата у Демократској странци, досад нису међусобно критиковали, прексиноћ су кренули једно против другог. Сукоб је настао због тога што је сенаторка из Масачусетса оптужила колегу да јој је у приватном разговору 2018. рекао да жена не може да победи на овогодишњим председничким изборима.

Последње суочавање пред прве партијске изборе, у Ајови, одржано је у главном граду ове државе, Демојну, у организацији Си-Ен-Ена и листа „Демојн реџистер”. Учествовали су и бивши потпредседник Џо Бајден, сенаторка из Минесоте Ејми Клобучар, бивши градоначелник Саут Бенда у Индијани Пит Бутиџиџ и бизнисмен Том Стајер. На питање шта мисли о наводном Сандерсовом ставу, Елизабет Ворен је подсетила су само она и сенаторка Клобучар од свих људи на подијуму увек побеђивале републиканске ривале. Сандерс је негирао да је имао такав коментар и подсетио да је пре четири године подржао Хилари Клинтон. После дебате, Елизабет Ворен је одбила да се са њим рукује.

Како углавном деле ставове према свему – на пример, једини су демократски кандидати који подржавају увођење државног здравственог осигурања – Елизабет Ворен и Берни Сандерс се досад нису нападали. Да се то мења, први је ове недеље јавио „Политико”, сазнајући да ће Сандерсов изборни штаб убудуће критиковати некадашњу професорку права на Харварду као кандидаткињу која може да допре само до високо образованих и богатих (иако либералних) Американаца, док сенатор привлачи и сиромашније грађане. Према оцени аналитичара, кандидати са крајњег левог крила странке схватају да уживају приближно исту подршку у бирачком телу и да пред изборе у Ајови почетком следећег месеца морају да истакну и разлике.

Иако су сви претенденти на демократску номинацију осудили убиство иранског генерала Касема Солејманија, њихови супротстављени спољнополитички ставови су избили на видело кад је Сандерс подсетио да је Бајден подржавао рат у Ираку, „највећу спољнополитичку грешку у историји земље”.

Само су се Елизабет Ворен и Берни Сандерс заложили да се америчка војска повуче са Блиског истока, док су остали кандидати истакли да део трупа треба да остане тамо.

„Морамо да променимо став да на светска жаришта одговарамо тако што шаљемо америчке војнике”, истакла је Елизабет Ворен.

Бајден је признао да је направио грешку кад је гласао за инвазију, али је истакао да се америчка војска повукла из Ирака у време док је он био друга најважнија личност у Белој кући. Према оцени медија, најјачи кандидат за демократску номинацију најбоље је прошао у Демојну јер су се остала два најснажнија претендента, Елизабет Ворен и Берни Сандерс, окренули једно против другог уместо против њега. Обамин потпредседник има највећи рејтинг на националном нивоу, али у државама где се одржавају први избори, Ајови и Њу Хемпширу, није у вођству или је његово вођство минимално. Иако не доносе много гласова, Ајова и Њу Хемпшир имају велики утицај на изборе јер су прва места на којима кандидати одмеравају снаге.

Некадашњи градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг је прескочио дебату, а прескаче и изборе у малим државама, надајући се да ће заостајање у гласовима надокнадити победама у Калифорнији или Тексасу. Њујоршки милијардер је тек у новембру објавио кандидатуру, али је у кампањи већ потрошио 200 милиона долара личног новца, одбијајући донације. Истраживања показују да је засад на петом месту.


Коментари0
38d27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља