среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:31

Послодавци највише препознају дискриминацију у области рада

Тек сваки двадесети запослени и незапослени сматра да је у Србији нема, док ниједан послодавац не даје такав одговор, показало најновије истраживање
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 15.01.2020. у 22:55
Бранкица Јанковић (Фото М. Бракочевић)

Откако је пре десет година донет Закон о забрани дискриминације, на тржишту рада Србије она је и даље највише распрострањена и налази се у врху листе по броју притужби грађана.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, не очекује да ће се нешто битније променити и у овој години, верујући да ће трећина свих притужби грађана и даље пристизати баш из области рада и запошљавања. Такви подаци, али и прогнозе, били су ваљан разлог да кабинет поверенице, уз подршку ГИЗ-а, припреми и додатни прилог посебном извештају о дискриминацији у области рада, тако да ће у току сутрашњег дана јавности бити представљени резултати истраживања о перцепцији дискриминације на тржишту рада у Србији.

За читаоце „Политике” повереница открива неколико детаља из најновијег истраживања, али истиче да ју је један показатељ посебно изненадио.

– Истраживање показује да у чак 92 одсто случаја послодавци мисле да је дискриминација заступљена на тржишту рада, док незапослени и запослени на такав начин размишљају у 86, односно у 84 одсто случајева. Тек сваки двадесети запослени и незапослени (шест одсто од укупног броја анкетираних) сматра да дискриминације у Србији нема, док ниједан послодавац не даје такав одговор. Сви актери истраживања су сагласни да су највише дискриминисане групе на тржишту рада особе са инвалидитетом, старији радници, особе другачијих политичких уверења и Роми – открива Јанковићева. – То истраживање нам показује и да око две трећине анкетираних немају лично искуство о доживљеној дискриминацији, а за све испитане актере на тржишту рада најзаступљеније је лично својство у личном искуству дискриминације, па испитаници кажу да је највећа дискриминација на тржишту рада по основу чланства у политичким организацијама (58 одсто послодаваца, 57 одсто незапослених, 50 одсто запослених) – додаје повереница за заштиту равноправности.

Наглашава да је појава дискриминације, поготово на тржишту рада, једно од најбитнијих економских, а не само друштвених питања.

– Податак да 90 одсто ромских породица нема запосленог члана и да је око 27.000 Рома незапослено упркос постојању афирмативних мера за њихово запошљавање говори да или послодавци неће да их упосле због предрасуда или сви ти људи раде на црно. Ово друго је вероватније, а то је, опет, веома велики проблем за нашу земљу, јер су сви ти људи у систему социјалне помоћи. Питам се да ли то у ствари представља исисавање новца из буџета или енормни губитак за државу, будући да толики проценат Рома у Србији уопште не ради – каже Јанковићева.

Да се мноштво људи и даље плаши да пријави неравноправност потврђује и податак да на врата поверенице у току дана закуцају бар три особе које су дошле да разговарају о томе да ли треба да пријаве дискриминацију.

– У 90 одсто случајева прича се заврши тако што особа каже да неће да поднесе пријаву зато што не може да остане анонимна. Ту настаје проблем, јер у Србији људи очито нису склони томе да пријављују неправилности, помало из страха, често због мањка културолошких образаца понашања, а понекад и зато што нису навикли на постојање нових начина заштите, него и даље више верују суду – набраја Јанковићева.

Институција повереника тренутно води и пет-шест стратешких парница које имају циљ да укажу на неки велики проблем у друштву, а део њих је покренут управо због дискриминације на тржишту рада. Један од случајева односи се на радницу која је добила отказ због оболевања од леукемије, а друга парница се води због раднице која је ретроактивно добила отказ још за време породиљског одсуства, када је морала послодавцу да врати и порезе и доприносе које јој је за то време уплаћивао.

– Будући да је истраживање показало да чак 92 одсто послодаваца сматра да је дискриминација присутна у области рада и запошљавања, мислим да ускоро долази време када ће се послодавци у Србији ипак више борити за најквалитетније раднике. Верујем да ће их, како због одлива младих из земље и генерално оваквог стања на тржишту рада, више поштовати као запослене са правима и обавезама, а неће их третирати као крпе, што је досад био чест случај – уверена је Бранкица Јанковић.

Жене чешће пријављују дискриминацију

Жене чешће пријављују неправилности него мушкарци. Најчешће пријаве дискриминације су због права из материнства и бриге о детету, следи онемогућавање напредовања на послу, а ту су и пријаве старијих радника који теже стижу до посла, а лакше га губе... За разлику од жена, млади не пријављују дискриминацију, јер кажу да немају времена за то или планирају да оду из земље, па им то није битно.


Коментари4
51665
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Ја бих радо платио више за телефон са избором оперативног система.
Zoki
Sve je to sa razlogom. Kakva drzava, takav narod pa i sve ostalo
Vesa D
..moje ogledalo je smo moje ogledalo ko mi skine o zid mogu da se razbijem... u potpisu poslodavci..
Dalibor
Kao 20-ogodišnjak sam primetio čudnu stvar da poslodavci daju blanko prednost klincima kao ja što sam tada bio, i da često omalovažavaju "stare" radnike od oko 40 god. I tada sam mislio isto što i danas - najbolji su radnici u 40im i 50im jer su mnogo smireniji i shvataju odgovornost. Danas veće firme ( i moja i sve druge) izbor kandidata prepuste HR-ovkama a to su uvek neke klinke i zamlate koje biraju prema "simpatijama, drugarstvu i cipelama" pa njihova selekcija za par meseci napusti firmu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља