петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.01.2020. у 13:05 Александар Апостоловски

Класика на дугметари

Маестро на хармоници, како називају Дејана Јовановића у Немачкој, спаја ромски мелос са филмским џезерским хармонским токовима, уз кокетирање са симфонијским бојама доба садашњег
Дејан Јовановић (Фото Лична архива)

За лаике све звучи као балканска музика. Али када проникнете у њу, видећете колико је другачија. У мом родном Обреновцу звучи другачије него у пет километара удаљеном Пироману или три километра даље у Стублинама. Ако пажљиво слушате, чућете магичне музичке специјале, каже ми четрдесетдвогодишњи хармоникаш Дејан Јовановић.

Вечерас, у београдском Центру „Сава”, Дејан ће учествовати на новогодишњем концерту „Бал под маскама”, са Симфонијским оркестром и хором РТС-а. Дириговаће Бојан Суђић, а Дејан ће извести своју ауторску композицију „Новогодишње коло”, која ће у Србији имати премијеру. „Коло” је компоновао Дејан, али га је аранжирао с виолистом Београдске филхармоније Константином Благојевићем. Позвао га је у Берлин, дружили су се и тако је настала композиција која спаја источну и западну културу, ромски мелос са филмским џезерским хармонским токовима, уз кокетирање са симфонијским бојама доба садашњег.

– Та композиција је огледало мог живота, која спаја ромску мелодику Обреновца и савремену класичну и џез музику – објашњава хармоникаш који је одрастао у породици музичара и бораца за ромска права. Његов деда Томислав Јовановић зачетник је еманципације ромског покрета који је започео седамдесетих година, заједно с новинаром „Политике” Рајком Ђурићем и Слободаном Лалом Берберским.

Деда по мајци, Стојадин Јовановић Цоле, славни виолиниста с народних весеља, свирао је акустичну ромску музику. Село Наномир, код Лајковца, где је живео деда Стојадин, гајило је специфичан стил ромске музике.

Слушајући их, растао је са звуцима ромске музике на хармоници дугметари, стварајући сан о својој будућности.

Како је ученик Музичке школе „Корнелије Станковић” у Београду, осећајући да је хармоника инструмент његовог живота, доспео до престижне немачке музичке академије „Ханц Ајслер” и наступао у концертним дворанама Москве, Лондона, Сингапура, Холандије, Француске и, подразумева се, Немачке?

– Вежбао ноћу поред отвореног прозора, устајао у шест сати ујутро и ишао у школу, није био проблем. Радио сам то годинама. Оцу је било важно што сам учествовао на такмичењима на којима се свирала народна музика. Много познатих музичара је тада седело у жирију. Имао сам тада 14 година. Посебно се сећам такмичења за најбољу хармонику Србије. Мој отац је ангажовао учитеља и дошао сам до финала, са седамдесет или осамдесет људи. Сала је била пуна. Такмичио сам се с вишеструким добитником награде за хармонику. Обоје смо били финалисти. На крају сам победио, али се такмичар који је освојио друго место жалио, жири је одлучио да поново свирамо и да поново гласају. Изашли смо на сцену и свирали разни репертоар од народне музике која се тада свирала у бившој Југославији до светске и класичне музике. Жири је након тога по други пут мени доделио прву награду. Следећег дана имао сам испит из класичне музике. Када сам се вратио кући после тога, видео сам доста људи и помислио: „Шта ли данас славе?” Схватио сам да је реч о мени када су ме ухватили и носили до бине и дали ми хармонику да свирам – каже Дејан.

Како бива старији, све више учи да једноставно улази у своју музику, без превише размишљања о томе каквог је жанра. Сећа се романтичног времена када је био млад и добро познат у Србији. У Обреновцу је увек било журки или кафана где се свирала жива музика. Кутије су биле напољу, на улици, у три сата ујутру. У неком тренутку почео је да се пита како би могао да напредује. Београд није имао факултет за хармонику, а приватне музичке школе су биле веома скупе. Тада је добио позив да оде у Берлин. Добар пријатељ Рајко Ђурић позвао га је у летњу школу за Роме 1998. године. У пролеће 1999. положио је пријемни испит на берлинској Академији музике „Ханс Ајслер” за класичну хармонику. Недељу дана пре полагања испита, ушао је у Немачку с визом. Неколико дана касније, НАТО је почео бомбардовање Србије. Границе су биле затворене.

Издржавао се тако што је свирао са својим бендом „Роменца” ромску музику с укусима балканских нота и румунског танга тридесетих година. Какав савршен мелодијски спој! Када је упловио у овај жанр, обогатио га је својим стилом и звуком. Тај бенд је настао када је Дејан позван у ромску летњу школу, где је наступао са 20 година на хармоници дугметари. На том фестивалу је упознао чувену певачицу, будућу супругу Лану Каталину Кицу из Румуније.

Наступали су у концертним халама, амбасадама, џез клубовима. Издали су и неколико албума.

Каже да воли да слуша Баха, Бетовена и композиторе који су писали за хармонику, попут Софије Губајдулине, Семјонова... У Берлину је отворио школу за хармонику у коју долазе клинци, студенти, али и професионални музичари, чак и професори који желе да проникну у тајну различитих балканских стилова. Компоновао је музику за филм „Марија”, режисера Михаела Коха 2015. године, затим за представу „Џипсис” о животу Рома у немачком театру, како би људи више упознали ромску културу и разбили стереотипе о њима.

Писао је и музику за представу „Дете на листи”, која описује ужасе из времена Другог светског рата и нацистичког логора смрти Аушвиц.

Вечерашњи наступ у Београду за њега је емотивни врхунац каријере.

– Свираћу у својој земљи, а моја композиција доживљава премијеру – каже хармоникаш. Сањао је да ромску балканску музику приближи публици која не обилази клубове где се свира Балкан бит, а следеће што намерава јесте да старе заборављене ромске магијске песме оживи и аранжира за симфонијски оркестар.

Маестро хармонике, како га називају у Немачкој, сматра да спајањем музичких жанрова више нема нас и вас, већ смо сви – ми! То он види у музици коју слушамо!

Коментари4
0861c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
Честитке Дејану Јовановићу за прегалачки рад и успешну каријеру уметника на дугметари (српској хармоници систем "В ") Поздрав од комшија Мунитлак и колега музичара из Стублина.
Talicni Opanak
Bravo! Izgleda da je doticni dobar negovatelj necega sto je vec davno zapoceo veliki Bata Kanda.
Biljana Popovic
Dejan Jovanović je umetnik vredan poštovanja, a sinoćnim nastupom je to i dokazao. Nadam se da će posle ovakvog predstavljanja beogradskoj publici dobiti više pažnje u snojoj državi, jer mi ovde u Srbiji jako malo znamo o njegovom radu, obzirom da živi i stvara u Berlinu. Iskrene čestitke. Naravno, ceo koncert je bio jako interesantan, divno koncipiran i prilagođen svačijem ukusu. Čestitke maestru Suđiću, članovima orkestra i hora i svim učesnicima, posebno Kolibrićima.
dusan
program je bio fantastican . sve pohvale organizatorima i ucesnicima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља