понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46

С Милановићем се отвара нови простор за дијалог

Аутор: Др Зоран Миливојевићнедеља, 19.01.2020. у 18:00
Зоран Милановић (Фото EPA-EFE/ Daniel Kasap)

Опредељење хрватских бирача за кандидата опозиционог СДП господина Зорана Милановића у другом кругу управо завршених председничких избора, одраз је пре свега унутарполитичке ситуације у Хрватској и већинског расположења њених грађана у овом тренутку. Чињеница да је у Хрватској на власти ХДЗ с пристојном парламентарном већином и да су два кандидата из исте десне политичке опције заузела друго и треће место у првом кругу, давала је изгледне шансе и за коначан успех те опције у другом кругу. Међутим показало се да је хрватска унутрашња политичка сцена измењена, што је и условило опредељење бирача за опозиционог кандидата. О каквој се промени ради? Први утисак је да је већина у Хрватској желела и избором исказала вољу за променама. Сигурно да је један од разлога и незадовољство укупном политичком климом у земљи која је производ добрим делом и политике владајућег ХДЗ. То најбоље одражава чињеница да је победник председничких избора господин Милановић победио у урбаним срединама са главним градом Загребом на челу, потом Сплитом, Ријеком, а најзад и нарочито убедљиво у богатим и развијеним Истарској и Приморско-горанској жупанији. То упућује на други утисак о незадовољству политичким, економским и другим ефектима владајуће политике.

Победа господина Милановића је потврдила и озбиљне поделе на хрватској десници и самом владајућем ХДЗ, имајући у виду да је десница, то јест две групације из истог извора ХДЗ: актуелни ХДЗ и њено, овога пута осамостаљено, десно крило с кандидатом Шкором, у првом кругу остварила у збиру убедљив резултат (46 процената према 29 одсто) с реалном шансом да обједињена у другом кругу победи. Међутим, очигледно да је подела у ХДЗ ипак значајна. Добар део деснице и дела незадовољних бирача ХДЗ дефинитивно је ускратио лојалност и гласове десној и ХДЗ политичкој опцији. Ово упућује на закључак да у наредном периоду на унутрашњој политичкој сцени Хрватске предстоји озбиљан напор ХДЗ да се консолидује, предупреди даље слабљење и створи услове за успешно окончање мандата и позитивне претпоставке за будуће изборе. Водећој СДП на левици, с друге стране, предстоји политичка офанзива с одговарајућим програмом на валоризацији успеха с Милановићем и капитализацији незадовољства текућом политиком и исказаног расположења већине грађана у корист промена.

Када је реч о спољној политици главни утисак је оставило изјашњавање кандидата актуелне председнице госпође Грабар Китаровић и господина Милановића у завршном сучељавању 2. јануара увече и разлике у стратешком опредељењу које су том приликом исказали. На питање о кључном спољнополитичком опредељењу земље Грабар Китаровић је била изричита да је ослонац на САД најважнији, док је Милановић предност дао Немачкој и потом Бриселу, односно ЕУ. На овај начин Милановић је исказао и елементе свог политичког програма и СДП, као изборне базе, потврђујући уједно значај и тежину немачког утицаја у Хрватској уз индиректно подсећање да је Немачка одиграла одлучујућу улогу у осамостаљењу Хрватске почетком деведесетих, када је прва признала Хрватску и отцепљење од СРЈ, као и касније код пријема Хрватске у ЕУ, за шта је утицај Немачке био од пресудног значаја. У контексту опредељења за главно стратешко партнерство са САД Грабар Китаровић је у европској политици наглашавала улогу иницијативе „Три мора”, коју подржавају САД, док је Милановић и то релативизовао дајући апсолутну предност ЕУ.

У погледу српско-хрватских односа Милановић је „свежа крв”, јер није строго везан на политичке ставове ХДЗ. То је потврдио и конструктивнијим опредељењем против посебних условљавања Србије у приступним преговорима с ЕУ. Милановић је политичар повратник с даљим амбицијама и сигурно неће правити грешке прошлости (избегличка криза, затварања границе, неодмерене антисрпске изјаве и слично) на штету сопственог и рејтинга своје изборне базе, мада се у основи хрватска политика према Србији неће мењати (Србија агресор, отворена питања), али се с Милановићем отвара нови простор за дијалог на тему суживота на овим просторима који, уосталом, нема алтернативу.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари8
04b87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JorgeLB
Vrlo uravnotežena i kvalitetna analiza. Šteta što nema više ovakovih tekstova.
Miza
U prvom krugu izbora Kolinda i Škoro su imali ukupno preko 50% što znači da bi predsjednik već onda bio izabran. Činjenica je da je HDZ=SDP pa je stoga Plenković prvi koji je otvorio šampanjac u izbornoj noći. Prihvatit činjenicu da su Hrvatskoj primarni odnosi sa Mađarskom, Austrijom, Slovenijom i Italijom a sporedni sa prenervoznom državom zarobljenom u balkanskom loncu? Zašto mislite da je 70 godina prisilne zajednice važnije od 500 godina življenja u potpuno različitom okruženju od vašeg?
Branislav
Istina je da je Hrvatska dugo vremena kroz svoju povijest bila pod okupacojim (daleko od toga da je tu bilo neke prisile) zemalja koje ste naveli pa je logicno da sa njima zele odrzavati dublje kontakte. Medjutim, takodjer je istina da je gro danasnjeg hrvatskog stanovnistva (sa izuzetkom Zagorja) iz potpuno istog okruzenja kao i srpsko.
Препоручујем 2
janoš
Još mala dopuna tekstu: osim u Zagrebu, Rijeci, Splitu, Istri, Milanović je imao većinu i u Zadru, Osijeku, cijelom hrv. Zagorju i Međimurju.
janoš
@Max; Sa svim se slažem što ste napisali, plus jedna važna stvar u korist Milanovića: NIJE NACIONALISTA!
Max
Gospodine Petre, citam vase komentare u Politici i slazem se sa vecinom. U odnosu na gdju. Anku vi ste realni i ne prosipate mrznju od koje nema koristi ni srpskom ni hrvatskom narodu. Vezano uz temu: Z. Milanovic je za gdju. KGK gospodin sa velikim G. Ja odnose hrvatskog i srpskog naroda ocjenjujem sa +4. Da nema politicara bili bi cista 5. Pojedini incidenti ne pokazuju misljenje vecine naroda. Ljudi zive,rade,vole se ili mrze. Bilo i bice. Bez politicara bi se puno bolje i brze slozili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља