понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16
ПОСЛЕ ТРИЈУМФА ТЕНИСЕРА НА ПРВОМ АТП КУПУ

Аустралија као српско упориште

Заједнички подвиг тенисера и навијача, шири од спорта и личних амбиција, долази као шлаг на торту Ђоковићевих појединачних успеха: захвалност наших људи за све што је постигао и залог за наредне генерације. – Најлепша најава гренд слем турнира у Мелбурну
Аутор: Марјан Ковачевићуторак, 14.01.2020. у 19:00
Као код куће: Никола Чачић, Новак Ђоковић, Ненад Зимоњић, Душан Лајовић и Виктор Троицки у Сиднеју после тријумфа у АТП купу (Фото EPA-EFE/Bianca de Marchi)

Од учешћа на експерименталном екипном такмичењу од којег се мало очекивало, до успеха тешко сагледивих размера, тениска репрезентација Србије је за две седмице прешла пут који је већ сада кандидује за подвиг 2020.

Скептици ће рећи да титула првог победника АТП купа није важна, „хејтери” ће говорити о зарадама тенисера, али ко је гледао хиљаде наших људи на трибинама прекривеним српским заставама у Бризбејну и Сиднеју, девојке у народној ношњи и трубаче како после сваке од шест победа прате хор загрљених тенисера и песму „Ја те волим Србијо”, зна вишу вредност победа против таквих тениских нација као што су Француска, Русија и Шпанија.

И из чисто спортског угла, тријумф наше мале земље у конкуренцији 24 екипе из целог света – само оних које имају представнике међу сто најбољих појединаца – раван је било ком највећем успеху једне репрезентације. На премијерном АТП купу учествовало је осам од десет најбољих тенисера света, 16 од 20, 23 од 30 и 35 од првих 50, а такмичење су уживо пратили представници 150 домаћих и 89 страних медија.

Победе репрезентације Србије – три у групном и три у елиминационом делу – извојеване су у мечевима који су по пет-шест сати држали гледаоце приковане за столице, до касно у ноћ. У финалу које су одлучила двојица најбољих на свету, свих 10.000 седишта на стадиону „Кен Роузвол” било је попуњено. Наравно да је било и Шпанаца и свих других нација, али ми смо се питали – да ли је могуће да има толико Срба у Аустралији?

Финале је подвукло црту између навијача који прате тенис само због Ђоковићевих титула и оних који подвиге мере ширим аршинима. За прве је најважнија била 29. Ђоковићева победа у 55. дербију најдужег ривалства у професионалном тенису, а за друге је то био само један од врхунаца у свему што се догађало и пре и после тога.

Спремност нашег најбољег тенисера да одмах после епске борбе са Надалом подржи Виктора Троицког да – после година таворења на појединачним турнирима – поново постане херој нације, била је само очекивани део колективног пожртвовања спортиста који се обично оптужују за себичну посвећеност личним резултатима и зарадама. Троицки је био онај исти јунак из похода на „салатару” 2010, Зимоњић је тадашњу улогу у дублу заменио мудрим вођењем тима, а једино за чим смо могли да жалимо било је одсуство четвртог мускетара Јанка Типсаревића, који је са одлуком о завршетку каријере пожурио свега два месеца.

Нису Ђоковић и колетивни дух уздигли само Троицког. Учинили су да скромни Душан Лајовић надмаши себе и у мечевима против Хачанова и Оже-Алијасима схвати колико су његови домети већи од досадашњих. А, Никола Ћаћић – толико дубоко у анонимности да га сви зову и пишу Чачић – и Никола Милојевић, доживели су спортску почаст какву нису могли ни да сањају.

„Фактор Ђоковић” и успех репрезентације из 2010. имају далеко шири утицај на уздизање главе наших појединачних спортиста. Зато је оно што су приредили наши људи у Аустралији шлаг на торти Ђоковићевих заслуга, захвалност за немерљив допринос у успешном и поносном представљању нације, али и залог за будуће генерације.

Далеко од своје земље, наши људи су показали како се за њу навија на екипним тениским такмичењима. Било је и испада, прелажена је граница такозване тениске навијачке културе, али на њу су одавно заборавили и на краљевским ложама Вимблдона, где је Ђоковић, упркос свему, спасао две меч-лопте и победио Федерера у надужем финалу у историји.

Аустралијске трибине су протеклих седмица биле српски Вимблдон, уздижући наше играче до неслућених висина:

– Било би дивно када бих све турнире играо у таквим околностима, али то је немогуће. Зато ћу ове тренутке памтити док сам жив. Имао сам сјајну каријеру, али игра за земљу, са најбољим пријатељима, то је нешто неупоредиво – говорио је Новак, подсећајући нас уједно на све што је пролазио.

Нема сумње да ће после пехара на АТП купу, као и после оног из 2010, сви наши тенисери добити крила. Поготову што ће за свега недељу дана да крену у масовни поход на Мелбурн, где Новак Ђоковић брани седму шампионску титулу. Наравно, новог Ђоковића нећемо добити, али ћемо научити да се радујемо и мањим успесима од највећих, после године у којој су чак петорица наших ушла међу најбољих 60 на свету, као никада раније.

Дипломатски потез Зимоњића

Можда је некоме од наших навичала било симпатично што је главни судија финала Србија – Шпанија често умиривао гледаоце на српском језику, речима „молим” и „хвала”, али селектор Ненад Зимоњић је повукао прави потез када је пришао судији и рекао: „Све је у реду што се тиче вашег вођења меча, али молим вас, обраћајте се публици на енглеском, нису у гледалишту само Срби!”.

Лајани се одмах исправио и прешао на енглески, а Зимоњић је, поред одличног вођења тима, заслужио честитке и за селекторску дипломатију.

Година највећег групног узлета

Промене позиција наших тенисера међу 200 најбољих на светској листи, у односу на почетак 2019, показују досад највећи колективни успон. Прва осморица су укупно напредовала чак 367 места:

Тенисери АТП           2019    промена

2. Новак Ђоковић     1          -1

34. Душан Лајовић    48        +14

38. Ласло Ђере          93        +55

40. Филип Крајиновић         94        +54

59. Миомир Кецмановић     131      +72

155. Никола Милојевић       174      +19

158. Виктор Троицки           205      +47

169. Данило Петровић         276      +107


Коментари7
cb28e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
U Sidneju je vrelo kao u vulkanskom grotlu. Stravican huk australijskih a nasih teniskih navijaca posramio bi i famozne vimbldonske navijace. Ako se engleski huk cuje do Peninskih planina, ovaj sidnejski je dopirao do samog Melburna? Na talasima tako gromkog odusevljenja nasi su ostvarili cudo nevidjeno! Nasi JUNACI ponikli medju 7 miliona nasih dusa bili su BOLJI od najboljih predstavnika 375-to milionske populacije!!! Mozemo li i u Melburnu ovako?! SVAKAKO MOZEMO I HOCEMO! IDEMO! SRECNO MOMCI!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Па то ми комунистима да палимо свећу, што толике Србе отераше, па има ко да навија за ове Соколове? Наравно, шалим се. И комунистичка деца (данас) терају Србе из земље. Отишли Црвени, дошли Розе (или пинк, како волите).
Никола Лакета
Нешто више од 100 хиљада Срба у Аустралији посматрало је игру тенисера Србије. Наши тенисери осјећали су се као да играју на домаћем терену. Готово читави стадиони од 10 хиљада гледалаца уз мноштво барјака Србије и навијачких реквизита стварало је буку и подршку Србији. У неколико наврата и судија морао је да интервенише и стишава бучне Србе. Ђоковић је на Божић ујутру као некада кнез Лазар позвао Србије у Сиднеју да дођу и прате мечеве. Одзив је био велики и све је било величанствено.
V.V.B. Danska
Vi ste, Marjane Kovacevicu, kao i nasi teniseri, "majstor svog zanata." Znam da po profesiji niste novinar, ali vas, pored toga sto ste veliki sahista, smatram jednim od nasih najboljih sportskih novinara, posebno kada pisete o tenisu. Primetila sam da vasih tekstova jedno vreme nije bilo pa me je ovo vase javljanje jako obradovalo. Nadam se da cete ubuduce, na zadovoljstvo nas koji redovno i sa uzivanjem citamo vase tekstove, sto cesce da pisete u "Politici."
Miodrag - mio
Tokom ATP Kupa u Australiji 6 noci nisam spavao gledajuci meceve tenisera Srbije protiv Juzne Afrike, Francuske, Chilea, Kanade, Rusije i Spanije. Mecevi su pocinjali posle ponoci a zavrsavali se pred jutro po chikaskom vremenu. Gledajuci herojsku igru nasih reprezantivaca uz bucno navijenje Srba iz Australije doziveo sam velika uzbudjenja a najveca na mecevima protiv Francuske i Spanije. Igraci Srbije predvodjeni Noletom (sa 8 pobeda, bez poraza) rusili su sve pred sobom. Vecno hvala i ziveli!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Тенис
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља