среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:31
ИНТЕРВЈУ: ЈАИР ВАРДИ, директор Сузан Делал центра

Моћ игре је у томе да додирне све слојеве и генерације

Иако Београдски фестивал игре нисам раније посетио, познајем га, јер су уметници који су код вас гостовали имали само речи хвале, каже играч и кореограф који ће отворити 17. БФИ
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 14.01.2020. у 18:00
Сузан Делал центар (Фото Принскрин Јутјуб)

У елитном делу Тел Авива, са осунчаним палмама и наранџама у врту, налази се Сузан Делал центар за савремену игру и позориште, који је препознатљив у свету по јединственом стилу и представља уметнички драгуљ Израела. Створио га је својом енергијом и визијом Јаир Варди, играч и кореограф, када је пре три деценије постао директор пројекта изградње овог центра, а потом наставио са сарадницима да креира његове програме. Управо такав човек, са визијом и енергијом, отвориће у нашој престоници 21. марта 17. Београдски фестивал игре, што је по себи велико признање за ову манифестацију.

Јаир Варди (Фото: лична архива)

Јаир Варди је у младости прво био главни играч у славним ансамблима „Батшева” и „Бат Дор” а потом и у познатој лондонској Рамберт компанији. Један је од ретких играча модерног стила који је наступао са славним Рудолфом Нурејевим, а био је омиљен код кореографа као што су Marta Graham, Jerome Robbins, Jose Limon, John Crаnko, Glen Tetley. Када је у Њукастлу отворио Град игре, позориште које и данас постоји, схватио је да у Британији за њега више нема изазова и вратио се у Израел. И даље је директор Сузан Делал центра. Варди, у разговору за „Политику” прво наглашава да је почаствован што ће бити наш гост у марту и додаје:

– Иако Београдски фестивал игре нисам никада раније посетио, познајем га веома добро, јер су о њему сви уметници који су код вас гостовали имали само речи поштовања и хвале. Познајем Ају Јунг дуго и дивим се њеној енергији и способности да представи толико трупа и кореографа светске репутације, истовремено откривајући и оне ауторе који су тек на почетку свог путовања. То је њен дар. Нико јој то није могао открити или поклонити.

Каријеру сте градили у младости у Великој Британији, колико сте тамо научили о свету игре и да ли је било тешко одлучити да се вратите у Израел?

После рада у ансамблима „Батшева” и „Бат Дор” у Израелу, понуђен ми је ангажман у чувеној лондонској Рамберт компанији. Задржао сам се у њој шест сезона, а затим добио поверење да осмислим и дословце изградим један центар уметничке игре на северу Енглеске, у Њукастлу. Центар се зове Dancity (Град игре) и још постоји, а у оквиру њега сам добио на управљање трупу која се звала „Енглески театар игре”, на чијем сам челу такође био шест година. После тога сам пожелео да се вратим кући у Израел, заједно са супругом Стелом. Није то била лака одлука, јер сам у Енглеској имао – све. Међутим, у мом животу више није било изазова, зато ми је била потребна велика промена. То се и догодило! У Израелу су тражили директора великог центра који је требало да се гради захваљујући подршци Делал фондације из Лондона и града Тел Авива. Изабран сам да водим пројекат од самог почетка, од идеје и архитектонског плана, до самог функционисања огромног простора које смо наменили искључиво савременој игри. Одмах је ту своју салу и сцену добила и „Батшева”. Ако ме питате за Израел, волим дух моје земље, али највише волим храброст и одважност њених људи, и идеју да је та земља истурена у односу на своје окружење. Свестан сам свих тешкоћа живота у Израелу. Али, упркос свему, магија креирања и преживљавања рађа невероватну инспирацију.

Остали сте на челу Сузан Делал центра од 1989. до данас. На које сте резултате најпоноснији и како видите будућност ове институције?

Сузан Делал центар има добре темеље, који ће га носити у времену испред нас. Дух и ентузијазам оних који раде ту су такође драгоцени. Међутим, будућност увек зависи од визије и енергије оног једног човека, који води и види цео посао. Ту улогу сам имао пуних 30 година, а знам да није једноставна. Онај ко буде наследио тај задатак, мора да разуме игру, њене различите облике и богатство.

Савремена игра је изузетно цењена у Израелу. У чему је њена моћ, зашто је људи воле?

Моћ игре је у томе да додирне људе најразличитијих друштвених слојева и генерација. Да, израелска савремене игра је посебна, јер она у себи садржи јединствен квалитет. У питању је њена физикалност, али много више од тога: богатство духовног и културног наслеђа. Помислите на порекло, на корене израелског друштва… У тим различитим, а јарким бојама израелског народа, дозвољене су све естетске разлике. Географска ситуација нас је натерала да стварамо сопствени идентитет међу нама самима, и ми то јединствено богатство користимо како бисмо размењивали уметничке идеје и креацију. У оквиру свог простора, али и са својим суседима, а затим и са целим светом.


Коментари0
c28a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља