недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.01.2020. у 21:00 Јована Цветковић
Интервју: Виктор Савић

Београд душу има

„Овде је доста странаца и они се прилагођавају нашем духу, а не обрнуто. Али и ми смо гостољубиви као ретко који народ”, каже глумац Виктор Савић
(Фотографије Н. Марјановић)

У опуштеној атмосфери и уз поглед на панораму града Виктор Савић, талентовани глумац, познат по улогама у филмовима „Шишање”, „Монтевидео, бог те видео”; серијама „М(ј)ешовити брак”, „Кошаркаши”, „Пет”; представама „39 степеника”, „Ана Карењина”, „Успаванка за Вука Ничијег”, говорио је о родном Београду, где се у граду може чути квалитетна музика, где тренира, о ФК „Црвена звезда”, Театру на Брду...

Како бисте описали музичку сцену у Београду?

Колико видим, све се увек враћа својим коренима. Конкретно у репу, имамо сада гомилу која враћа „old school” фазон, који је темељ свега, а и по другим жанровима видим доста младих бендова, алтернативних, који су квалитетнији. Драго ми је да је све то заживело.

На којим местима сада станује квалитетна музика?

Свакако клуб „Дот”. Увече углавном имаш или неке ар-ен-би варијанте или сплавове, народњаке или андерграунд, техно, електронску музику. У „Доту” постоје оба правца, и ар-ен-би и електроника. И у „Радионици” се чује квалитетна музика. Посетио сам концерт „Бајаге и инструктора”, Брајана Ферија, „Мортал Комбат”, „Баба”, Коље, „Гоблина”, „Thievery Corporation”... Гледам да идем на разне концерте, да испратим музичке правце и покупим од свега најбоље.

Снимили сте песму „B town”. Који детаљи су Вас инспирисали?

Првенствено група „Who is the best”, која је често користила тај израз за Београд. Радио сам неки пресек и своје виђење тог тренутка, без превелике критике. Наравно, има и ње, али рефрен је да не желим да идем одавде, да желим да останем, да је овде мој свет...

Оснивач сте Бит покрета. Колико је он тренутно активан?

Правили смо велике журке, сад смо престали. Наставили смо да радимо оне затвореног типа. Наш последњи пројекат је журка „Љубав”, покренули смо и дуксеве... Тако да Бит покрет је све време активан, али у одређеним тренуцима се примири да бисмо спремили нешто како треба.

Осим на музичким догађајима, можемо Вас видети и на „Звездином” стадиону и утакмицама. Колико времена издвајате за то?

Већ други мандат сам у Скупштини ФК „Црвена звезда”. Кад год могу присуствујем. Слабије на домаћем првенству, ишао сам на готово све утакмице Лиге шампиона. Идем и да видим неке пријатеље које не срећем често, па тамо имам прилику да се дружим.

Где тренирате?

У једној теретани у СЦ „Врачар” ‒ „Pro gym”. Зоран Чича је мој тренер и другар. Једино он може да ме мотивише. Тренирам због здравља највише, кичме, држања и посла, где стално скачем, преврћем се, те често имам повреде.

Заједно са Андријом Милошевићем основали сте Театар на Брду, који су вам планови?

Театар на Брду за сада функционише феноменално, хвала богу. Није једноставно када имаш салу од 500 места и покрећеш нову ствар. Баново брдо и општина Чукарица немају позориште и људи су једва дочекали. Како изађе репертоар, карте се распродају. Још радимо комедије и идеја нам је да у том духу и наставимо, али и да радимо неке текстове националног значаја, нешто што неће само да забави и опусти људе, него и да их замисли и покрене. Ипак, за сада имамо идеје за комедије, водвиље, можда и неке трилере... Морам да поменем и општину Чукарица, која је реновирала ту салу. Ми је, наравно, закупљујемо. Плаћамо и раднике, тако да мора да буде исплативо. Дакле, морају представе да буду и комерцијалне, што не значи, опет, да то није квалитетно. Показали смо до сада да може да се споји комерцијално и квалитетно.

Како изгледа одрастати у Београду?

Не могу да замислим боље одрастање. Прошли смо све и свашта овде и то задебља кожу и постанеш имунији, отпорнији на све. Београд је негде и челичење. Сигуран сам да је било где у Србији здравије одрастати, без обзира на то што су услови за живот можда тежи. У овом систему мораш да се снађеш. У крају одрастају заједно на клупици и будући доктор и судија и криминалац... Имамо контакт са свима, сви смо одрастали са истим проблемима, на истим улицама.

Није чудно што се људи из различитих слојева и професија друже и проводе време заједно. Ја сам на томе управо и захвалан. Људе не треба ни бирати по професијама и животним путевима. Нисмо овде да бисмо судили, већ да бисмо давали друге шансе и молили за друге шансе за нас.

На која места у граду треба водити децу, а одакле их склањати?

Не мислим да их треба склањати. Ни васпитавати под неким стакленим звоном. То у Београду није ни могуће. Што више деца виде, без лажи и увијања, биће реалнија касније у животу. А има гомила места где их треба водити ‒ догађаји, разни паркови, реке, Зоолошки врт, дечја позоришта... Да имам децу, показао бих им све и не бих имао табу теме. Треба их васпитавати у хришћанском духу и упућивати на праве вредности које потичу одавде. Не треба да се диве нечему што је тамо негде, већ да буду захвални Богу јер су благословени да живе на овом простору и буду поносни на то што су Срби.

Шта има Београд што немају друге престонице?

Има душу. Овде је доста странаца и они се прилагођавају нашем духу, а не обрнуто. Али и ми смо гостољубиви као ретко који народ. Београд је један од малобројних градова у свету који има и забаву и могућност да се изађе свако вече.

Коментари2
2416a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beograd je dusu imao
Puno se toga promenilo u nasem gradu, pa i zajednicko odrastanje" na klupici i buduci doktor i sudija i kriminalac". To sto smo mi tada zvali "kriminalac", bili su mangupcici, koji nisu hteli da uce skolu, kesali se po tranvajima i krali uvece lubenice po pijacama, kad seljaci zaspu. Danas, imamo varanja i kriminala u svim slojevima obrazovanja, i tesko je decu vaspitati i sacuvati od uticaja " uspesnih i sposobnih," primera.
N.T.
Samo... treba izbegavati da policajac, sudija i slične profesije kasnije sarađuju sa kriminalcima pošto kažeš da u detinjstvu, dok još nisu profesionalno opredeljeni, zajedno odrastaju na klupici. Takav duh zajedništva i takva tolerancija nam ne trebaju, to znaš. Da, ima ljudi koji mogu da ćaskaju sa svima i imaju razumevanja za sve, ali oprez, sa kriminalom treba imati dublji odnos samo u cilju njegovog suzbijanja i prevencije. Čak i ćaskanje sa kriminalcem može da ošteti drugu stranu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља