недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Речник који одузима речи

Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”
Аутор: Рајна Драгићевићнедеља, 12.01.2020. у 21:00
(Фото лична архива)

Издефинисати, издоминирати, изигнорисати, изиницирати, изорганизовати, изреаговати, искоментарисати, искомуницирати, испаузирати, испозирати, испреговарати, испоштовати... Ове новокомпоноване творенице само су део збирке „сувишних речи” које је лингвиста и антрополог Гордана Ђерић прикупила путем анкете спроведене међу својим пријатељима и колегама, изворним говорницима српског језика, и објавила као „Речник сувишних речи”, у издању Књижарнице „Златно руно” и Института за европске студије. Испитаници су према сопственим критеријумима судили речима и на свој начин тумачили синтагму „сувишна реч”.

И баш у тој спонтаности, у изостанку лингвистичких теорија и крутих нормативистичких правила којима се лексика обично осматра и оцењује, лежи интригантност овог речника. Говорници, а не лингвисти, осуђивали су и протеривали по сопственим мерилима изабране речи, показујући притом наглашено узаврео однос према матерњем језику као према чувалишту сопственог идентитета, над којим имају право и које би да штите из све снаге. Тако, све већи број глагола с префиксом из- говорници погрдно називају „исизмима” и „из-новотаријама”, „фолкерско-фолирантским речима”, „школским примером испразности и накарадности језика”, „мафијашким језиком”, „новоговором” и немоћно откривају да их те речи „једноставно поражавају”.

Испитаници су с правом приметили и пораст броја глагола с префиксом од-, нарочито у језику спортских новинара: одреаговати, одрентирати, одризиковати, као и умножавање конструкције „за” плус инфинитив: за избегавати, за извести, за надокнадити, за обући, за очекивати, за поверовати. Речник показује колико нам сметају клишеи, поштапалице (значи, само да кажем), еуфемизми (бизнисмен за криминалца), плеоназми (врхунац кулминације), нове појаве исказане речима из енглеског језика (инфлуенсер, коучинг, пи-ар), хиперболе у новинским насловима (језиво упозорење, страховито важно, ужасно важно, ултрарадикално, шок цена), речи које су у уличарском дискурсу добиле нова значења (респект, комбинација, по дифолту).

Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”, наводећи више од двадесет образложења за свој избор: „најјефтинији ововремени опијум за народ”, „окупација баналношћу и простаклуком”, „колективна хипноза”, „воајеризам као национална дисциплина”, „такмичење у псовању и вређању”, „показатељ опште беспослености, испразног трошења времена, бежања од реалности; чист ескапизам”. У непожељне речи или изразе испитаници су укључили и ове (појмове и појаве, које не одвајају од назива): академске и културне елите, вишак историје, две Србије, демократски изборни процес, директне стране инвестиције, друштво једнаких шанси, еманципаторски потенцијал, естрадна уметница, испратити догађај, круна каријере, лака забава, људски ресурси, модна икона, политичка коректност, популизам, све од Цеце, спиновање јавности...

Остали речници сабирају речи, а овај их „одузима”, како каже др Гордана Ђерић у предговору. У осталим речницима обрађују се речи које су говорницима непознате, а овај садржи оне које су свима познате, врло учестале, али, из различитих разлога, одбојне говорницима. „Протеране речи” изазивају читаоце да размишљају о језику којим се служе и да пажљиво обликују свој језички израз. У овом речнику се суди речима, али нема једног судије и његовог субјективног увида, већ се у улози судије јавља колектив, па су изнесене информације заједничке, наше. И као што су нам свима познате речи које би испитаници удаљили из српског језика, тако су многима од нас блиски и разлози за њихово одбацивање јер разумемо улогу језика у механизмима и упориштима деловања симулакрума у којем живимо.

Речи забележене у овом речнику и реакције говорника на њих представљају фотографију наше стварности, замрзнуту слику данашњице, која ће омогућити и следећим генерацијама да истраже нашу садашњу језичку и друштвену стварност. И каква је она? Испитаници, често и несвесни тога, поручују да иза речи, конструкција и израза којима нас медији засипају о елити, улагањима, успесима, напредовању, иза мулти-, ултра- и нај-, иза слободне воље, слободних грађана, слободних медија, слободног тржишта – пуца празнина, изостанак садржаја и смисла. Већину речи које су предложене „за одстрел” у „Речнику сувишних речи” повезује нелагодност коју осећамо под теретом празнословља.

*Редовни професор Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду


Коментари57
91eea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mara
За мене су ЕДУКАЦИЈА и ДЕСТИНАЦИЈА најомраженије речи које су несхватљиво брзо замениле савршене речи српског језика за те појмове. За ДЕСТИНАЦИЈУ још могу да разумем,туристичке агенције мисле да могу скупље да је наплате од ОДРЕДИШТА. Али ЕДУКАЦИЈА која је здушно прихваћена не само у медијима него и у министарству просвете ми указује на епидемију необразованости и покондирености. И не видим да има неког лека за ту пошаст.
Milos Grubac
Edukacija se ne odnosi nuzno na obrazovanje. Edukacija moze biti i istrazivanje ili bavljenje necim, doskolavanje itd. Destinacija je rec izvedena iz latinskog, a odrediste se, takodje, koristi cesto u nasem jeziku i razumljiva je rec svim generacijama. Kako bilo, prirodno je da uticaj "velikih" jezika modifikuje one "manje". Na kraju, duh vremena diktira strukturu i dinamiku koriscenja pojedinih reci i izraza, a ne mislim da su ti uticaji nuzno maliciozni po jezik, naprotiv.
Препоручујем 1
Tomislav K
Iako je dio navedenih primjera bizaran, velik broj običnih glagola i imenica tvoren je prefiksima iz- i od-. Tako je to u svim slavenskim jezicima (npr. u ruskom je od-> ot-, a iz-> vy-). Npr. u ruskom imate отреагировать. Točno je da je dosta tog zališno i znak polupismenosti, no nemali je broj posve prihvatljiv. Možda je skretanje s teme, no niz izvrsnih riječi koje skovao Stulli u hrv. nije ušao: istoobličan, istoćudan, nepoštovanik, jedinobaštinik, istakmivati, ..I što bi bilo loše?
deder
Svojevremeno je Boza Derikoza minitar finansije u nekom od prehodnih saziva uveo u srbski jezik rusku rec "prinadleznosti" najdirektniji ruski kalk iz zapadnih jezika. Prinadlezati u prevodu znaci pripadati, to jest novcani iznos koji pripada odredjenom licu, sloju drustva, itd. a po naski novcano davanje, izdvajanje, placanje, obaveza. Isto je i sa toliko bliskim nam interfenetnim (preklapajucim po znacenjima) i uticajnim ruskim jezikom. Ono sto su oni u kapitalistickoj trci uzeli ne moramo mi.
Препоручујем 1
Biljana
Nije mi bila namera da kritikujem, ali nisam oduševljena. Klajn je odavno primetio da se prefiks „iz-" koristi za perfektivizaciju glagola stranog porekla, npr. izdiktirati, isplanirati, isprovocirati... takođe i prefiks „od-" te ako je u redu „REAGOVATI", zašto nije i „ODREAGOVATI"? Osim toga za neke reči bih pre rekla da su nepravilne nego suvišne poput „IZREAGOVATI", „ISPAUZIRATI", „IZINICIRATI", a lično ih nisam nikad ni čula. Suvišnih reči imamo, ali nisam sigurna da je pogođena suština...
Драгољуб Збиљић
Кад видим у коментарима како смо ми Срби једини у Европи и свету насели на обману да се жалосно поделимо међусобно по српској буквици и хрватској лаитници, много ми је мучно да ишта читам од тако подфељеног народа. А зашто валст већ 14 годиан одлаже да сачини закон о службеној употреби језика и писма у скалду с Чланом 10. Устава Србије и зашто лингвисти мисле да су они изнад те исте уставне одредбе у српском правопису, па питање писма решавају и даље као у "српскохрватском језику", одговора не
Radoje
Ne postoje suvišne reči, samo društvene "vrednosti" koje i njima pronalaze svoj izraz. Ukinimo potonje, nestaće i reči. A kako se ukidaju, odnosno menjaju ove potonje, malo je poduža priča. Rečnik kupujem, bez svake sumnje. Bravo za autore.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља