субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:13
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Ђетићи у Трамповој олуји

Ништа не прија као мирис нафте и долара, те постаје јаснија судбина бивших југоса који су се затекли у ирачкој пустињи
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 13.01.2020. у 19:00

Двојица јуначина возе се у блиндираном возилу већ неколико часова, преводилац гледа у мобилни телефон, потом у стару мапу, узалуд тражећи базу НАТО-а. Црногорски штабни официри постају нервозни јер имају осећај да се врте укруг и да су лака мета, иако су их на брифингу у Подгорици убеђивали како ће њихова мисија у Ираку бити саветодавна и да ће бити безбедни као у пентхаусима на Врачару које су купили њихови ђедови од руских пара.

– Има ли ђе Американаца, нијесам кафу попио од јутрос – пита официр преводиоца који и даље истражује путању којом ће двојицу ђетића довести на договорено командно место. Парламент у Подгорици дуго је расправљао да ли ће Црна Гора, слањем двојице Рамба, донети коначну превагу коалиционих снага у ирачком песку. Подразумевало се да неће пузати по терену, већ ће, кô директори, својим стратешким одлукама у командном центру НАТО-а, одредити даљу судбину несрећне земље.

Наравно да је до Мила Ђукановића стигла вест како је, после ракетирања база Ал Асад и Ебрил, као одмазда Иранске револуционарне гарде због убиства генерала Солејманија, одмах збрисао словеначки контингент. Прагматични Словенци одмах први хватају маглу кад загусти, а за њима крећу и Хрвати. Тако је било и када се распадала Југославија, тако је и сада. Хрватска је у склопу мисије у Ираку имала седам војника, али одлука о евакуацији донета је управо када је требало да се изврши смена, па се у Ираку затекло укупно 14 хрватских часника.

Д. Стојановић

Шта је с Македонцима? У војним базама десетине њих печалбаре за америчку компанију КБР, партнера америчке мегакорпорације „Халибартон” која се бави нафтним бизнисом и војно-инжењеријским пројектима за наруџбине Пентагона у разним тачкама света, па када су Амери скинули најпре статуу Садама Хусеина, а потом и оригиналног Садама ставили на вешала, лако су заборавили на непријатне истине којима су успаљивали сопствено јавно мњење, правдајући разарање Ирака.

„Ништа не прија тако као мирис напалма у зору”, чувена је реплика легендарног америчког глумца Роберта Дувала, који у Кополином класику „Апокалипса данас” игра поремећеног, али харизматичног пуковника хеликоптерске јединице који наређује јутарњи напад на приобално село Вијетконговаца, како би коначно пронашао идеалну плажу за сурфовање. Шетајући кроз спржено село и раскомадане лешеве, незаборавни Дувал је омамљен психозом рата која води до капије пакла. Али Копола се улењио, а стварне слике ужаса постају непожељне за осетљиве душе Американаца, па се данашње слике бомбардовања емитују као тинејџерске видео-игрице. Из агенцијских вести штуро је саопштено да су Македонци, углавном из Куманова, проживели унутрашње немире, али су херојски остали да раде и шаљу паре кући. Па куд пукло да пукло!

Ништа не прија као мирис нафте и долара, те постаје нешто јаснија судбина бивших југоса који су се затекли у жаришту ирачког сукоба. Базу Ал Асад у западном Ираку, од 1981. до 1987. године, градиле су југословенске компаније, а у оквиру комплекса за 5.000 људи, с аеродромом и касарнама, џамијом, отвореним и затвореним базеном и спортском двораном, па биоскопом, библиотеком и основном и средњом школом – болница се подразумева, изграђено је и непробојно склониште за бомбардере. Ту базу су, после америчке инвазије на Ирак, посећивали Џорџ Буш и Кондолиза Рајс, Доналд Трамп и Мајк Помпео. И, наравно, Чак Норис. Ваљда је Чак дошао да песницом пробије бункер!

Кад се неко пита зашто се распала Југославија можда се један од одговора крије у бази коју су пре неколико дана ракетирали Иранци. Босови из Вашингтона нису били блесави да дозволе неким југосима да узимају стотине милиона долара од неприлагођеног Садама. Решили су се и једних, и овог другог.

Шездесетих година, у првој мисији „плавих шлемова” на Блиском истоку, после израелско-арапског рата, војни контингент несврстане Југославије чинио је срж мировних снага. Није их било двојица или седморо у окупационим трупама, већ је југо-батаљон био састављен од 1.100 војника, стационираних на Синајском полуострву, као јединица за учвршћивање примирја. Стоматолог др Анђелко Башић каже ми како су наше снаге имале и фудбалски тим  који је на турниру, пред 25.000 гледалаца на стадиону у Гази, у финалу победио селекцију Бразила с 5:2. Доктор Башић био је капитен и памти како је бразилски пуковник, селектор њиховог контингента, демонстративно напустио стадион.

Југо-батаљон имао је осам преводилаца, а један је био Драго Милатовић, најмлађи брат потоњег председника Председништва СР Црне Горе Вељка Милатовића, једног од политичких ментора Мила Ђукановића. Сећање др Башића само је балкански евергрин о југо-батаљону, драгоцен тек да га певушимо кад попијемо коју чашицу више и садашње момке које воде посвађана племена подсетимо ко смо и шта смо били. Наравно да ће Мило убедити своје посланике да гласају за одлазак двојице официра да тренирају ирачке снаге у мисији НАТО-а, на шта га је подсетио и Едвард Џозеф, професор вашингтонског Универзитета Џон Хопкинс.

Џозеф је необичан академски радник. У тексту за „Форин полиси” написао је да је убиство Оливера Ивановића можда баш оно што је Косову било потребно, што је изазвало згражавање не само у Србији. Али професор Џозеф има и своје друго лице. Бавећи се теренским радом у најосетљивијим тачкама света, не само у Босни и на Косову, већ и у Ираку, Авганистану, Пакистану и на Хаитију, промовисао је истину некадашње државне секретарке Хилари Клинтон.

Зато ће неколико јунака ускоро лутати Ираком. Али ово је Трампова олуја у којој се може догодити прича достојна великог филма: у пустињу стижу двојица Црногораца у мундирима, тражећи НАТО који је у међувремену отишао!


Коментари9
8a633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Detlic
Бритко перо одличан текст, али ако је земља Северна Македонија, печалбари су ваљда Северномакедонци?
Aleksandar Mihailović
Siguran sam da će na području gde su prošetala dva Montegrini oficira u Iraku nastati mir. Neviđena taktika NATO pakta, sklanjaju bazu i šalju dva oficira umesto čitavog kontingenta, i to sa Zapadnog Balkana, kršni momci kao njihov otac nacije, koje će oni koji bi i napadali bazu doživljavati kao Terminatore, a sa njima šale nema. Biće srećni da ih nije došao još koji. Bruka za bivšu braću sa severa koji su kukavički pobegli sa mesta gde zuje avioni, rakete i zavijaju sirene.
Решетар
Дубоки наклон, шта друго!
ЖЖЖ МАЛОВИЋ
Добро је ово само требао је да напише Монтенегрини а не Црногорци Срби. Велика је то разлика. Размислите мало. Увриједио је праве Црногорце.
Sreten Bozic -Wongar
Hrvati su 1941 pod zastavom Nacisticke Nemacke poslali odred vojnika na Staljingrad tod komandom podpukovnika Marka Mesica ( strica Stipe meseca ) Rusi su Marka zarobili, presvukli u Rusku uniformu i poslavi na front.Istakao se kasnijena na Zapadnoj Moravi blizu G. Milanovca gde je poginulo oko 200o vojnika . Bio sam tada pastir na padinama Rudnika odakle se danima cula bitka . Nemci su se odatke povukli prema Sarajevu.
Мирослав
Molim Vas objasnite mi gde je to mesto, lokacija "na Zapadnoj Moravi blizu G.Milanovca". Reka Zapadna Morava (do tog rata, reka Moravica-golijska) u preljinskom polju (ili konjevićkom) prihvata reku Dičinu (danas se Dičina uliva u Čemernicu, pre tog rata Čemernica se ulivala u Dičinu i sa Moravicom činila granicu između Dragačeva i Šumadije) i nastavlja prema Kraljevu. Put kroz Brđane prokopan posle rata, do tada se preko Lunjevice i Trepče išlo ili preko Pranjana. Od G.M. do Morave ima 20 km.
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља