среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38

Циљ одбранити права и интересе Српска правослана црква у Црној Гори

недеља, 12.01.2020. у 11:50

Српска правослана црква(СПЦ) има на располагању низ правних мера које може да предузме у одбрани својих права и интереса у Црној Гори, каже правни заступник Синода СПЦ Мирослав Николић, који очекује да ће тамошњи Уставни суд утврдити правну неодрживост Закона о слободи вероисповести при чијој изради, како каже, нису усвојене препоруке Венецијанске комисије које се односе, пре свега, на имовинско-правна питања.

О иницијативама за оцену уставности Закона о слободи вероисповести, које су за сада поднели двојица адвоката из Београда и Епархијски савет Митрополије црногорске-приморске, који је апеловао да се овакве иницијативе не подносе самостално, Николић каже да такве механизме може да користи свако, а пре свега ко има правни интерес у овом случају.

„А интерес имају епархије у Црној Гори, које према Уставу СПЦ имају одређену самосталност у деловању, али исто тако и Синод СПЦ, Патријаршија и СПЦ. Одређене правне мере предузимамо сви заједно и до сада смо имали висок степен сарадње. Суштина је одбранити права и интересе наше цркве”, каже Николић за Танјуг.

Додаје да осим иницијатива за оцену уставности закона, постоје и друге правне мере које се могу предузети у овом случају, али није желео да их наводи јер, како каже, верује да ће Уставни суд Црне Горе преиспитати усклађеност тог акта са Уставом те државе, али и са међународним уговорима као што је Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

„Сигуран сам да ће, када упореде одредбе тог закона са унутрашњим, уставним стандардима, као и са међународно-правним, судије Уставног суда уочити велики број одступања”.

Говорећи о најспорнијим имовинско-правним одредбама тог закона, Николић указује на чланове 62, 63, 64 и 38 и назива их „троструким маказама” за СПЦ.

Примећује да у јавности Црне Горе влада мишљење да је Венецијанска комисија подржала закон, иако је то саветодавно тело Савета Европе у јуну прошле године дало своје мишљење и препоруке од којих се, како тврди, многе односе управо на имовинско-правна питања.

правни заступник Синода СПЦ Мирослав Николић (Фото Танјуг)

„То је далеко од истине, а предлагач закона суштински није отклонио ниједну примедбу на коју је указала Комисија”, наводи адвокат уз оцену да је суштина тог закона ''подржављење црквене имовине''.

Према његовим речима, први корак ка томе је утврђивање права државне својине што, примећује Николић, није презентовано у самом закону који у том случају не предвиђа поступак са две супротстављене странке, у овом случају државе Црне Горе и цркве или верске заједнице, као што предвиђа уобичајена пракса свугде у свету.

„Међутим, никакав поступак није прописан што значи да би се то одвијало једносмерно, а то је супротно ономе што је став, мишљење и препорука Венецијанске комисије. Како је то прошло у парламенту, није ми јасно”, наводи Николић.

Како каже, осим што нема поступка за утврђивање права на имовину, нема ни права на жалбу.

„Није прописано да СПЦ или било која друга црква или верска заједница учествује у утврђивању права, ту нема ничега осим да службеници министарства задуженог за имовину, утврђују шта би од имовине требало да буде у државној својини”, објашњава Николић.

Друга спорна тачка је, напомиње он, подношење захтева за упис права државне својине Управи за некретнине Црне Горе, односно, катастру непокретности, а то по овом закону није предвиђено управним поступком.

То, према Николићевим речима, значи да у поступку не учествује нико осим државе што је, такође, у супротности са ставовима Венецијанске комисије која у својим препорукама експлицитно наводи обавезно учешће цркве и верске заједнице као странке у поступку.

„Поступак се одвија пред Управом за некретнине, а црква не учествује него се само на крају обавести. Иначе, сам Закон о државном премјеру и катастру непокретности у Црној Гори прописује да странка има право на жалбу. Међутим, овде нема ни права на жалбу ни права на управни спор”.

Додаје да у препорукама Венецијанске комисије стоји да је потребно да се сачека коначност одлуке Управног поступка, па да се тек онда изврши упис, а то овим законом није тако регулисано.

Кад се утврди право државне својине и изврши упис у катастар, црква или верска заједница која је користила те непокретности према изричитом ставу Венецијанске комисије има право коришћења.

„Овде је прописано да црква на одређено време настави да користи имовину и земљиште , односно, док надлежни орган државне управе у неком другом управном поступку не одлучи коме ће то дати на коришћење или продати што је, такође, прописано законом”, напомиње Николић и додаје:

„То не само да је у супротности са Венецијанском комисијом него је нечувено и представља потенцијалну самовољу државних органа'', оцењује Николић, који је уверен да ће правну неодрживост закона уочити ''сваки искусан правник и судија у Црној Гори” и да неће бити потребне друге правне мере.


Коментари2
ae101
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Pretpostavka da ce Ustavni sud suditi ''contra legem'' je prilicno optimisticka. Ali navedena Venecijanska komisija pruza sigurniji put zalbe kod evropske komisije koja ispituje i utvrdjuje uslove clanstva EZ. Zakon je ''kamuflirano'' nazvan kao ''sloboda veroisposvesti'' koja nema veze sa tom slobodom. Ta sloboda spada u domen Ustvanog prava u okviru ''ljudskih prava''. Kasnije kod mogucih ''oduzimanja'' zalbe treba uputiti evropskom sudu u Strazburgu. Sa tim zakonom Crna gora ne moze u EZ.
Slobodan Mikavica
Ajde to objasni crnogorskim rukovodecim mangupima!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља