Обичне пластичне кесе дебљине од 15 до 50 микрона које нису биоразградиве требало је да су, од 1. јануара, „протеране” из продавница. И већина трговинских радњи поступила је по новим прописима – уместо обичних увела је биоразградиве и папирне кесе, а продају и цегере. Али, има и оних власника продавница који то још нису урадили. Због учесталијих пријава грађана да се и даље продају пластичне кесе које нису биоразградиве, и инспекција је кренула у акцију. У контроли продајних објеката јуче су заједнички били представници Секретаријата за инспекцијске послове Градске управе и комуналних инспекција са Врачара, Вождовца, Звездаре, Савског венца и Палилуле.
Акција је, како преноси Беоинфо, спроведена на основу Одлуке о условима коришћења кеса за испоруку робе на месту продаје и услуга. Утврђено је да се на касама трговинских објеката који су контролисани налазе биоразградиве и папирне кесе и цегери, али је у неким од тих продавница уочено, у делу за продају воћа, да су још у употреби старе неразградиве кесе. Оне су уклоњене по налогу инспектора.
Ово није прва акција која је спроведена у граду када је реч о контроли пластичних кеса. Како напомињу у Секретаријату за инспекцијске послове, са оваквим контролама у сарадњи са комуналном инспекцијом наставиће се и убудуће да би се испоштовала одлука која је у интересу свих грађана и очувања животне средине.
У Србији се годишње производило између седам и девет хиљада тона отпада од пластичних кеса, а сваки грађанин Србије користио је годишње у просеку 300 кеса. Тај број је смањен 2019. на 90 по становнику, али је циљ да се сведе на 40. То предвиђају и европске директиве.
Велики трговински ланци су углавном већ пре неколико месеци предузели мере да умање употребу обичних пластичних кеса. Почели су да их наплаћују па су се убрзо видели и конкретни резултати. Коришћење пластичних кеса је после те одлуке смањено готово за 70 одсто. Уместо ових кеса користе се разградиве, али и папирне кесе. У неким продавницама папирне се наплаћују, али постоје и трговине где су бесплатне.
У Србији се годишње производило између седам и девет хиљада тона отпада од пластичних кеса, а сваки грађанин Србије користио је у просеку 300 кеса. У 2019. тај број је смањен на 90 по становнику, а циљ је да се сведе на 40
Како је недавно за наш лист објаснила Мелина Калагасидис Крушић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета, „обичне” пластичне кесе се праве од петрохемијских сировина које се добијају прерадом нафте. Могу више пута да се употребљавају и да се рециклирају. Обичне пластичне кесе не могу да се распадну под дејством микроорганизама. За њихову разградњу у природи под дејством светлости и других фактора потребно је дуже време, по неким истраживањима око 50 година.
По дефиницији Америчког друштва за тестирање материјала, биоразградиви материјал може се разградити под дејством микроорганизама на нетоксичне и еколошки прихватљиве остатке. Тај процес може да траје од месец дана до неколико месеци, у појединим случајевима годину и више дана. Брзина разградње зависи од више фактора: одабраног материјала, температуре, влаге, кисеоника...
Биоразградиве кесе се обично праве од обновљивих сировина из биљака и животиња, али постоје и кесе израђене од петрохемијских сировина које су такође биоразградиве. Осим биоразградивих, постоје и разградиве кесе са додатим адитивима који ће подстаћи разградњу тих кеса под дејством светлости или топлоте у много краћем временском периоду (две године) у поређењу са обичним пластичним кесама. Не могу много пута да се употребљавају као обичне пластичне кесе и не рециклирају се.
Постоје и компостирајуће кесе као што су оне које су израђене од деривата поли(млечне киселине).
