недеља, 05.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.01.2020. у 12:17 ​Зорица Маринковић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Богати се по купусу препознају

Поред осмеха и банковног рачуна који одају социјални статус, разлика између богатих и сиромашних у Аустралији може да се измери и по количини једне сорте купуса која се нађе на тањиру. Имућнији који троше огромне количине новца на органску храну а опсесија здравом храном заменила је некадашњу помаму за теретанама
Фото Пиксабеј

Сиднејски Сарихилс данас је безбедна зона. До осамдесетих година, када су се овде населили јапијевци, млади амбициозни људи са жељом да успеју, нисам се баш олако усуђивала да туда крочим ногом.

Али, од тада све се променило. Сада слободно шетам улицама, између малих, слатких кућица са гвозденим оградама.

У главној улици Сарихилса, Бурк, данас постоји бициклистичка стаза којом јурцају  бициклисти са правом првенства, скоро као брзи возови. Ко им се нађе на путу, лоше му се пише. Ствари су се стварно много измениле.

Уочи Божића шетам од Краун до Оксфорд улице, скоро да нема саобраћаја. Агресивне светлеће рекламе, загрљени парови који се по мало заносе, очигледно мало припити, држе се за руке, самци загледани у свој свет седе у пабовима са отвореним прозорима. Из њих трешти гласна музика. Све је лакше кад је човек по мало под дејством лакше се комуницира. Оксфорд је то.

Сарихилс у Сиднеју, променио изглед и имиџ (Фото Гугл)

Младић, плаве косе, одбачених јапанки са ногу лежи склупчан леђима окренут улици у хаустору у који вероватно нико скоро неће ући. Недалеко од њега чудан трио; Абориџинка, англо и један непрепознатљивог порекла. У похабаној одећи, боси, са разбацаним стварима у пластичним кесама око њих. Нешто се убеђују, или се мени бар тако чини. Ваљда је то њихов начин комуникације. Можда препричавају милион пута испричане приче. Не видим алкохол или нешто слично у близини. Дакле нису пијани. Ипак, само су у свом свету.

Настављам даље. Испред мене искаче млађа жена, веома чудног изгледа. Белкиња, оне прозрачне танке коже што прилично брзо поцрвени на сунцу. На њој нема трагова дневног светла. Свађа се сама са собом. Прича нешто кроз неку мелодију а рукама прави неартикулисане покрете. Да ли замишља да лети, плеше или нешто друго? Ко ће то да зна. И она је у свом свету.

Пролазници незаинтересовано мирно ходају поред њих. Као да се ништа необично не дешава. Изгледа да и није необично. Ово су, ипак, уобичајене слике у великом граду који гута своју децу. Некима живот у њему прија, неки се баш и нису снашли. Свет је одувек био подељен на „haves and the have nots” - оне који имају и оне који немају.

Аустралија убрзано расте, ничу насеља и градови. Све је под конац и изгледа као да свима тече мед и млеко. Међутим, статистика показује да ствари и нису баш онакве како на први поглед изгледају.

Један од осморо Аустралијанаца има ружан осмех. Један деветнаестогодишњи Аустралијанац упутио је писмо помоћнику министра финансија апелујући за помоћ. „Радим пуно радно време и у исто време се школујем и немам могућности да платим поправку зуба мојим родитељима.“ Тужно. Али, тако је.

Понекад осмех на зависи од дебљине новчаника (Фото Пиксабеј)

У Србији смо навикли да се званична и незванична статистика драстично разликује. И овде је слично. Према званичној, просечна примања у Аустралији су 85.000 долара годишње, али има и оних који тврде да је заправо 55,000 долара. Има и оних са примањима од око двадесет хиљада долара. Код њих, се све види у осмеху. Сваком осмом Аустралијанцу у просеку у осмеху фали бар десет зуба.

Док се они све више стиде свог осмеха, у порасту је број оних који поносно показује своје исполиране порцеланске зубе из својих приватних авиона, хеликоптера, „масератија” и „поршеа” и луксузних милионских вила.

Али богатство или сиромаштво се не огледа само у осмеху. И традиционални божићни поклон данас је на удару. Сваки двадесети Аустралијанац више не може да га купи.

Ма колико чудно звучало, поред осмеха и банковног рачуна, који одају социјални статус, разлика између богатих и сиромашних у Аустралији може да се измери и по количини једне сорте купуса која се нађе на тањиру. Не, није ствар у купусу, већ у посвећености здравој исхрани.

Имућнији који обично живе у богатим предграђима, троше огромне количине новца на органску храну, за одређене намирнице и углавном живе сличним животним стилом. Данас је опсесија здравом храном заменила некадашњу помаму за фитнесима и теретанама која је била на нивоу епидемије.

Фото Пиксабеј

Organic ili vegan? Данас је доминантан тренд.

Када се друштво подели на класе, ма колико мале разлике биле, за очекивати је да се зна ко којој припада. Ако би питали Аустралијанца да се изјасни којој класи припада, најчешћи одговор би био радничкој класи или средњој класи.

Међутим, у протеклим годинама, набубрила је она сачињена од добростојећих скоројевиће тзв. „cashed-up bogans”. Једна нова класа међу којима постоји разлика према томе чиме се баве, како говоре и, најзначајније, шта купује. 

 

Зорица Маринковић, Сиднеј, Аустралија

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

Коментари13
47ee7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владија Шарац
Прво, није Сарихилс него Сари Хилс (није Новисад него Нови Сад). Друго, за тридесет година у Аустралији, где сам радио са свим слојевима друштва, нисам приметио толику крезубост коју другарица Маринковић помиње, поготову јер се вода већ деценијама флуорише. Изузетак су хронични пијанци и наркомани.
zorica marinkovic
Vladija, prvo po srpskom pravopisu ispravno je NJujork (New York), po istom pravilu piše se i Sarihils. Drugo, u pripremi teksta rukovodila sam se zvaničnom statistiko, dopadalo se to vama ili ne. Istina je da se ljudi kreću u istim krugovima, i malo vide od onoga što se dešava i kako žive neki u drugim. Sem toga, Australija nije Sidnej, zemlja veličine cele Evrope i prostranstva u kom žive "nevidljivi" ljudi.
Александар
Па, у Аустралији има доста алкохоличара и наркомана, али да ли ћете да их видите зависи понајвише од тога где се крећете. Ја сам провео годину дана у Голд Коусту и Бризбејну и нека насеља су личила на гето.
Japijevac
Zasto si se plasila japija? Zar su mladi i ambiciozni opasni?
zorica marinkovic
Niste pažljivo čitali. Piše da do pojave japijevaca, kada se fizionomija grada promenila, itd. itd.
George Petrovic
Mada živim u Australiji skoro trideset godina ne nadjoh sebe u ovom tekstu. Zube sam pogubio još dok sam bio u Srbiji jer nisam mogao da molim prijatelje da mi nadju "vezu" da ih preko reda popravim. Ovde sam "platio i klatio". A da je skupo jeste, ali ne morate nikoga da molite. Država pokušava da pomogne, ali su redovi za čekanje veliki, pa mnoge "mrzi" da tamo odu. Vezano za ishranu očigledno je autoru bliska sva ta fama sa "organic". Većina naroda je iz te "srednje klase" i jede normalno!
Zoran
Gde god je socijala, sve je skupo. U Kanadi isto, bili 3 godine. Cim smo presli u SAD sve jeftinije. Kola, hrana, odeca...sve jeftinije. Jedino zdravstvo, ali nema cekanja, dok u Kanadi je zdravstvo "besplatno"(uzimaju od poreza), ali prosecno vreme cekanja na operaciju je oko 2, 3 meseca, kao i na snimanja razna. Pa onda vadis iz dzepa da bi se sto pre snimio ako imas rak. Poznato? Da, Srbija.
Nebojša Joveljić
Istina je da je prosječna godišnja zarada u Australiji oko $85000 ($94000 u Teritoriji glavnog grada, a $74000 u Tasmaniji), no to je zarada prije poreza, koja uključuje prekovremeni rad i bonuse, i odnosi se na radnike sa punim radnim vremenom kakvih je samo 68%. Kad se uključe i ostali, prosječna zarada pada na $62000. Puno bolji pokazatelj je srednja (medijan) zarada koja je oko $55000. Kad Bil Gejts udje u obični pab prosječna zarada prisutnih skače do neba dok se srednja skoro i ne mijenja.
Klaudije
Zdrava hrana to je buducnost. Živi bili pa videli, za samo desetak godina sa setom cemo se prisećati ovih današnjih vremena.
Ljubomir
Da, i sto je najtragicnije, ova strasna vremena zvacemo "stara DOBRA vremena".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља