уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:48
ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ИЛИЋ, заменик републичког тужиоца

Супертужилац ћутањем урушава ауторитет

Да сам у прилици да дам савет Загорки Доловац, рекао бих да, када је то у јавном интересу, треба лично да објасни став тужилаштва, јер изостанак објашњења доводи до тензија. – Након изјаве да сваки предмет има своје време био сам изложен баражној ватри таблоида
Аутор: Мирослава Дерикоњићпетак, 10.01.2020. у 08:00
Горан Илић (Фото Небојша Марјановић)

Републички тужилац је у нашем систему нека врста супертужиоца. Mоже све: да преузме предмет од било ког тужиоца или да изда обавезно упутство како ће се поступати у конкретном случају, каже у разговору за „Политику” Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца, члан Државног већа тужилаца и повереник за самосталност рада тужилаца.

У интервјуу говори и о пословици да „сваки предмет чека своје време”, подношењу пријаве против председника Александра Вучића и његовог брата и ставу грађана да је оправдано и дозвољено да политичар позове телефоном тужиоца и наложи му шта да ради у предмету.

Откуд у тужилаштву пословица да сваки предмет чека своје време, како сте једном рекли?
На ту пословицу подсетио сам у ауторском тексту написаном за „Европски покрет у Србији”, који је крајем лета преузео и један дневни лист. Објаснио сам да она говори о томе да тужиоци неретко одлажу доношење одлуке у предмету уколико га из било ког разлога сматрају политички осетљивим. Након тога, био сам изложен баражној ватри таблоида и нахушканих појединаца у њима. Због те реченице су подношене кривичне и дисциплинске пријаве против мене уз објашњење да држим предмете у фиоци, иако сам у тексту имао изразито негативан став према пракси да сваки предмет има своје време. Таблоидни и други напади обесмислили су даљу расправу о томе какве последице по грађане и владавину права има пракса изражена у пословици.

Сматрате ли оправданим све чешће јавне замерке на рад републичког тужиоца, пре свега на одсуство из јавности? Које су, заиста, његове надлежности?
Када је реч о надлежностима, републички јавни тужилац је у нашем систему нека врста супертужиоца. Он може све: да преузме предмет од било ког тужиоца, да изда обавезна упутства како ће се поступати у конкретном случају, да додели предмет неком другом тужиоцу. У погледу дела вашег питања које се односи на оправданост замерки на рад републичке јавне тужитељке Загорке Доловац, морам да вас разочарам и кажем да, с обзиром на позицију у тужилаштву, немам потпуни увид у њен рад.

Са друге стране, сагласан сам да је њен изостанак из јавности упадљив, а некада и сасвим неприхватљив, јер се није оглашавала чак ни када је било неопходно да јавности објасни став тужилаштва о неком важном питању или у погледу неког важног предмета. Можда се држи оне: „У ћутању је сигурност.” У сваком случају, да сам у прилици да јој дам савет, рекао бих јој да би у појединим ситуацијама, када је то у јавном интересу, требало лично да објасни став тужилаштва, јер изостанак јавног објашњења неретко доводи до тензија у друштву и додатно урушава ауторитет тужилаштва.

Да ли је подношење кривичне пријаве против председника Вучића и његовог брата Андреја био једини начин да се утврди да ли је окривљени Предраг Колувија, одмах по хапшењу, звао председниковог брата и да ли ће одређивање рока за поступање допринети да се то што пре утврди?
Из медија ми је познато да је у том предмету у току истрага и да је више особа у притвору. Надлежно тужилаштво је, дакле, за сваку особу за коју је постојала сумња да има везу са случајем, покренуло поступак. За све остале, па и за брата председника, према ставу тужилаштва, не постоји сумња да имају било какву улогу у овом кривичном предмету. Осим што сматрам, правно проблематичним подношење пријаве, чини ми се да је она превасходно поднета да се уклони сумња створена у делу јавности око тога кога је окривљени звао после хапшења. Да јавност има поверење у рад јавног тужилаштва за таквом активношћу, чак ни у политичком смислу, не би било потребе. Из свега следе два закључка. Један је да, када постоји опште неповерење у институције, сви су на губитку. Јер, изгледа да у непристрасност тужилаштва не верују грађани, опозиција, али ни власт. Други је да подривање ауторитета и независности институција од власти може да се врати као бумеранг.

Има ли тужилаштво снаге, воље, знања, самосталности за гоњење случајева корупције уколико су они у вези са било којом актуелном влашћу?
Иако ми се чини да је ваше питање сувише уопштено, пробаћу да одговорим и то другим питањем. Да ли бисте ви интервјуисали особу за коју знате да ће претежни део свог интервјуа посветити критици рада вашег главног уредника и да ли би тај разговор био објављен у вашем листу? Претпостављам да не бисте, а чак и када бисте га направили тешко да би био објављен. Дакле, мало је вероватно да ће тужилаштво са пуном снагом и неселективно водити борбу против корупције, оних који одлучују о професионалном статусу тужилаца. Али чак и када би се неко из тужилаштва дрзнуо да истражи случајеве корупције актуелне власти, суочио би се са несавладивим препрекама. Његов покушај би био осуђен на неуспех. Пре свега зато што би тужилаштво за сарадњу морало да се обрати полицији која је, мање-више, под контролом политике. Полиција у предистражном поступку ради за тужиоца, а одговара старешинама унутар полицијског система. То је неодржив модел, који не може да пружи резултате у борби против корупције.=

Да ли мислите да политичари правосуђе сматрају делом свог колача и да ли прихватају поделу власти?
Мислим да политичари у Србији, по правилу, не прихватају поделу власти и надлежности. Независност судства и самосталност тужилаштва за њих је само политичка фраза, која се користи према потреби и најчешће у контексту придруживања ЕУ. Међутим, релевантне анкете указују на то да поделу власти и независност институција у довољној мери не подржавају ни грађани Србије. То додатно отежава проблем, јер су политичари свесни да њихови насртаји на суд, тужилаштво, неће бити кажњени на наредним изборима. Овде велики број грађана сматра оправданим и дозвољеним да политичар позове телефоном тужиоца и наложи му шта да ради у предмету.

Ваш рад као повереника за самосталност позитивно је оцењен у извештају о напретку Европске комисије, извештају Греко. У недавно објављеном документу Европске комисије пише да сте истражили неколико случајева притиска на тужиоце. Да ли имате подршку републичке тужитељке и Министарства правде?
Чини ми се да имам таблоидну кампању против против себе и сумњу да је у све то укључен и високи функционер Министарства правде, уместо подршке.

Како бисте оценили рад Државног већа тужилаца чији сте члан и шта представља највећи проблем у његовом раду?
Избором и предлагањем  великог броја заменика тужилаца смањили смо оптерећеност у тужилаштвима. То потврђују и извештаји релевантних домаћих и међународних организација. Веће је, такође, успело да заузме став о једној од верзија амандмана на Устав. У дугој историји ћутања јавног тужилаштва у Србији о важним темама, то је заиста било права сензација. Међутим, нисам сигуран да је веће увек предлагало и бирало оне који то највише заслужују. Разлога за то има више. Први је што ми о томе у тужилаштву немамо јасна и објективна мерила, скоро сви кандидати од старешина тужилаштава и колега добијају највише оцене приликом оцењивања њиховог рада. Предлагао сам да се систем промени и да посебна комисија састављена жребом оцењује кандидате за избор или напредовање. Мој предлог је игнорисан. Други разлог лежи у самом саставу ДВТ. У то тело улазе представници политике, струке, професуре. Плуралистички састав одражавао се на одлуке, тако да су оне биле резултат компромиса, што само по себи није лоше, осим што услед компромиса некада најбољи не буду предложени и бирани.

Како коментаришете предложене измене Устава и мислите ли да је њихово усвајање одложено због критике струке?
Не знам прави разлог за одлагање, али сматрам да је добро што је одложено усвајање измена Устава о правосуђу, јер није постојала сагласност око тога да ли су понуђене измене корак у добром смеру. Иако је текст измена Устава, који је понудило Министарство правде, на опште изненађење стручне јавности и професионалних организација подржао секретаријат Венецијанске комисије и даље постоје сасвим опречни ставови о том тексту. Изразита већина угледних невладиних организација, професионалних удружења, професора уставног права и даље сматра да је понуђени текст корак уназад и да неће елиминисати или смањити политички утицај на правосуђе, већ да ће га само маскирати. Када имате такву ситуацију, најбоље је да уставне промене одложите, док се у друштву не постигне минимум компромиса.


Коментари15
df9ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana
Sve sto je ILIC rekao tacno je.
FORum LIvii
Uticaj vlasti na pravosudje nije karakteristicno samo za Srbiju. Berluskoni je posle svake afere u koju je bio umesan , pretio i pokusavao da radi ,, reformu,, sudstva i tuzilastva.On je u jednom trenutku imao pokrenutih 9 krivicnih procesa.Uspeo je da mu 4 ,, zastare,, a za ostale je dobio ,, drustveno koristan rad,, koji je sluzio u jednom starackom domu gde je sa gitarom zabavljao penzionere. U jednoj presudi je dobio kaznu koja ga je eliminisala iz politickog zivota.On se na to zalio .
milica
Kakve to veze ima sa Srbijom?Ako ti cerka kaze da je gladna,da li ces joj reci da su i neka deca u Italiji gladna?
Препоручујем 5
Dragan Pik-lon
Sve je zakukuljeno i zamumuljeno da ni sveti Petar ne moze raspraviti.Ispade da Narod nije zasluzio pravdu jer je i sam za mesanje politicara u sustvo.Na divljem zapadu nisu postojale instirucije ali je postojao leteci sudija koji je od mesta do mesta sudio u salunima konjokradicama,lopovima,pljackasima,silovateljima,dilerima...Da nije bilo tako nikada se Amerika nebi podigla u jednu slobodnu,federalnu drzavu.Cutanje tuzioca je mrak i suma gusta.Doprinosi razvoju teorija zavere i pomaze nasilje.
Беба Николић
Нема одбране од притисака на тужиоце и судије, али не од политичара - већ од судија, адвоката, комшије, куме, пријатеља...За притисак политичара се увек некако сазна, али за ове друге - НИКАДА и јако тешко. А људи страдају - због судија које "у име народа" својим пресудама одузимају некоме имовину, људе оглашавају криминалцима тамо где криминала нема, "преврну" закон наглавачке... НИКОМЕ, АПСОЛУТНО НИКОМЕ не одговорају за своје противзаконите или чак криминалне потезе! НИКОМЕ и НИ ЗА ШТА!!!!
Мома
Мислим да је законом забрањено појединачно именовати људи из правосуђа јер се тако врши притисак на њих.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља