четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:09
ПРОФЕСИЈА ГЛУМАЦ

Све је почело са царевићем Алексејем

Са Драганом Бјелогрлићем играм у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда” у Београдском драмском позоришту. А пошто у тамошњем клубу имам своје место на којем увек седим, па ако га неко и заузме, увек устане када ја дођем, Бјела је једном приликом рекао: „Ти ћеш да играш исто једног таквог!” И написао улогу Банане за мене, прича Милан Чучиловић, глумац којег гледамо у серији „Жигосани у рекету”
Аутор: Снежана Чикарићчетвртак, 09.01.2020. у 18:35
Милан Чучиловић (Фото: Лазар Ковачевић Јовановић)

У години која је остала за нама Милан Чучиловић је имао доста посла. Уз стални ангажман у Београдском драмском позоришту и рад на другој сезони серије „Жигосани у рекету” био је ангажован и у неким новим пројектима. Један од њих је нови филм и серија Дарка Николића „Једини излаз”, а ту је и серија „Култ” Бобана Скерлића, па нова сезона „Војне академије”. И, наравно, годину су обележиле и њему посебно драге синхронизације цртаних филмова.

У „Жигосанима” је уз колегу Славишу Чуровића остварио запажену улогу симпатичног пијанца Банане који се с „колегом” Пеком прилично добро сналази у духовитим опаскама од почетка серије. Иако се њих двојица приватно нису познавали, одлично су се снашли у тумачењу симпатичног двојца доброћудних пијанаца.

– Нисам познавао Славишу, неколико пута смо се срели и ништа више од тога. А испоставило се да смо одличан глумачки пар. Чак се спремамо и да, можда, направимо позоришну представу, нешто слично „Жигосанима”. Серија нас је и приватно спојила и одлично се слажемо – каже Милан Чучиловић који у серији глуми пропалог спортисту који се, како каже, креће уздуж и попреко четири улице у крају у којем је одрастао.

– Има таквих особа, примера ради, имам брата у Земуну који једном годишње дође у Београд, до Улице кнеза Михаила и Калемегдана, да види има ли шта ново. Тако се креће и мој лик. Банана и Пеко живе од неког малог посла и онога што успеју да смувају на брзака, тек толико да имају за кафу и пиће у кафани. Један у другом су нашли сродну душу, стално се свађају, али нико са стране не сме да их дира – прича глумац којем је ова улога поверена јер га је управо таквог замишљао Драган Бјелогрлић.

– То је једна врло једноставна прича. Са Бјелом играм у представи „Лет изнад кукавичјег гнезда” у Београдском драмском позоришту. А пошто у тамошњем клубу имам своје место на којем увек седим, па ако га неко и заузме, увек устане када ја дођем, Бјела је једном приликом рекао: „Ти ћеш да играш исто једног таквог!” И написао улогу Банане за мене – прича Милан Чучиловић који је прве глумачке кораке направио као десетогодишњак.

Био је члан групе Бате Миладиновића чију школу глуме је похађао од четвртог разреда основне школе, а ангажман је добио ни мање ни више него у београдском Народном позоришту у којем је глумио чак у две представе.

– Прва је била „Свети ђаво Распућин” која говори о убиству царске руске породице и Распућину. Добио сам улогу царевића Алексеја и имао једну јако лепу сцену у којој Распућин својим молитвама и моћима успева да ме подигне из колица за које сам био прикован те ја проходам. Играо сам и у представи „Конфитеор” у којој су глумили тада млади Мики Манојловић и Мира Карановић – присећа се глумац који је недуго након ангажмана у нашем националном театру напустио школу глуме јер га она више није занимала. Али, вратио јој се неколико година касније када му се као средњошколцу учинило да се ради далеко озбиљније и занимљивије. Уместо да се упише на економски факултет, што се некако логично наметало као избор јер је похађао средњу економску школу, Милан је конкурисао и из прве уписао Академију уметности у Новом Саду.

Смејући се каже како би данас можда био банкар да није схватио пред крај средње како је управо глумачки позив оно што жели. Од 1996. године стални је члан Београдског драмског позоришта у којем је као глумица и редитељ ангажована и његова супруга Милена Павловић.

На питање да ли је глумио у њеним представама, каже да јесте, али пре десетак година.

– Онда је она почела да ради неке друге ствари које су је занимале, а које мени нису биле интересантне, па тако одавно нисам играо код ње – признаје Милан Чучиловић.

Током протекле године имао је и две позоришне премијере. Једну у матичном позоришту у представи „Сумрак богова” Јагоша Марковића, а другу у позоришту „Пуж” у представи „Алиса у земљи чуда”. Глумио је и у филму „Јужни ветар” Милоша Аврамовића где је тумачио улогу лекара.

– Лекар сам и у новој сезони „Војне академије”, а био сам то и у серијама „Село гори, а баба се чешља” и „Пси лају, ветар носи”. Хоће ме тај бели мантил – смејући се прича глумац којег ће публика у години која је тек почела моћи да види у филму и серији Дарка Николића „Једини излаз”.

– Филм би требало да има премијеру на Фесту, а серија да се приказује од пролећа. Одличан је сценарио, филм добро урађен, добра је глумачка подела. Уз Анђелку Прпић, коју многи везују за комедију, а која је јако добра драмска глумица, улоге су поверене и Даници Максимовић, Љуби Бандовићу, Ралету Миленковићу… Ја играм Даничиног дечка, бившег полицајца, који држи ствари у својим рукама. Реч је о психолошком трилеру и мислим да ће бити другачији од онога што смо до сада видели – каже Чучиловић.

Осврћући се на тренутну ситуацију на културној сцени, наш саговорник каже како је телевизија „појела” филм, као и да је телевизија скупа работа у којој се већим улагањем добија и већи квалитет.

– Имамо велики РТС који је по гледаности неприкосновен, приватне телевизије се труде да то достигну, што је супер, а имамо и кабловске оператере који се такмиче међу собом. И, квалитет расте. По мени, друга сезона „Сенки над Балканом” боља је од прве. Технички је много боља. Вероватно су имали више новца и то се види. Што се позоришта тиче, оно се још некако држи, али све је мање баш добрих представа. Оно је отишло на неку другу страну која није моја. Погледао сам две представе у којима глумци стану пред микрофон, нешто причају и ђускају. И, то је ОК. Шекспир је рекао: „Цео свет је позорница, сви смо глумци на њој”. Слажем се. Али, не морам више да идем да гледам те представе јер сам их већ видео. И не кажем да је то лоша уметност, већ то једноставно није моја уметност – каже Милан Чучиловић.

У новој години наставиће да снима у „Жигосанима”, а уколико буде друге сезоне серије Бобана Скерлића, и ту ће бити ангажован.

– И, наравно, ту је моје Београдско драмско и нови пројекти које је најавио Југ Радивојевић. Биће посла у позоришту. А све оно што смо снимали у прошлој години биће емитовано у овој. Било је доста пројеката и могу да кажем да сам задовољан како је прошла година протекла.

Оптерећење или не

Како је то бити члан породице Павловић која је потпуно у свету филма, позоришта, књижевности, уметности и над којом стално лебди сенка Жике Павловића? Оптерећује ли вас то или вам даје ветар у леђа?

– Да је Жика мој отац, вероватно би ме оптерећивало. Осталима на неки начин јесте оптерећење. Али, увек имате некога ко може да помогне, погледа оно што радите или да вас позове да играте бесплатно у његовом филму као што је Коста Ђорђевић урадио када је снимао филм „Режи” – каже смејући се Милан Чучиловић.

Деца ме по гласу препознају

Од првог тренутка ми је синхронизовање цртаних филмова једноставно и лако. А многи људи се жале да им пада тешко. Радим то дуже од две деценије. Од када радим у позоришту. Деца ме по гласу препознају. Има неких ствари на које сам јако поносан. Урадили смо ДВД издање пет најбољих јапанских цртаних филмова из Гибли студија, јапанског студија који има два Оскара. Леп посао смо обавили. Последње што сам радио јесте филм „Грдана 2” у којем сам позајмио глас Персивалу.


Коментари0
e446a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља