среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:00

Клиничка испитивања – наука против неукости

Аутор: Милорад Стаменовићуторак, 14.01.2020. у 18:00
(Фото ЕПА/Business Wire/BIOTRONIK SE&C)

Код нас се деценијама не води довољно рачуна о клиничким студијама и њиховом уређењу, а пре свега о делу у коме држава и здравствене институције имају надлежност. Такође, клиничка испитивања су овде предмет бројних контраверзи о којима се може прочитати у појединим медијима с времена на време, а у великој мери су засноване на непознавању материје и спекулацијама – неукости!

Према једном од планетарних регистара у свету је од 2000. године до данас урађено око 320.000 клиничких испитивања којима је било обухваћено више од 100 милиона пацијената! С обзиром на то да је више од 13 пута већи број укључених пацијената глобално у клиничке студије од укупног броја грађана Србије, онда можемо и да формирамо став о сигурности и значају клиничких студија?!

У својој досадашњој каријери активно сам био укључен у раду на међународним пројектима медицинских истраживања и остварио сарадњу са престижним светским медицинским институцијама (попут Универзитета у Кембриџу, АПХП из Париза, Каролинска институтом и др.) што ми је омогућило да стекнем увид у функционисање и значајне клиничких студија у земљи и иностранству. У Србији кључни проблем представља недовољно познавање материје што се огледа и у изразито негативним текстовима о клиничким испитивањима који се с времена на време могу прочитати у штампи. Неки од наслова говоре о „српским покусним кунићима” и служећи се сличним „новинским удицама” обмањују читаоце који углавном о овој проблематици не знају много (истини за вољу – област је врло комплексна и укључује етику, медицину, право, економију и др.).

Међутим, чињеница је да без клиничких студија нема нових лекова и нема напретка медицине! Оно што им се често замера јесте проблем сигурности пацијената у оваквим истраживањима, а правила су ригорозна Добре клиничке праксе која прате сигурносне аспекте пацијента значајно су стриктније од стандардних болничких пракси. С друге стране, проблем који се представља у вези је са укључивањем пацијената у ове студије где такође постоје веома ригорозне процедуре.

У књизи Светска трговинска организација – животна средина и здравствена заштита (ИМПП, 2018) дат је прорачун да би Србија, уколико би успела да обезбеди транспарентност и већу ангажованост АЛИМС-а и етичког одбора код добијања одобрења за извођење клиничких студија, тиме допринела не само већем бенефиту за пацијенте који болују од ретких и неизлечивих болести, као и оних којима је претерано скупа терапија,  већ би то директно утицало и на значајан трансфер технологија и додатно обучавање медицинског кадра по највишим светским стандардима. Сви ови ефекти би такође пропратили и значајан раст бруто домаћег производа кроз средства које фармацеутске компаније улажу у овим процесима.

Код нас се транспарентност чини као кључни проблем иако се за област клиничких студија често наводи да је то најстроже регулисана област! Транспарентност у смислу броја радних сати које главни истраживач опредељује за пројекте поред редовног посла, број клиничких студија које главни истраживач води или на којима учествује (постоје истакнути стручњаци који су својевремено водили и више од 10 пројеката!), број годишњих састанака АЛИМС-а (који се одржавају 8–12 годишње последњих деценија без изричитог објашњења зашто се не одржавају чешће), низак број запослених у АЛИМС-у који се бави проблематиком клиничких студија и др. Србија је последњу деценију на нивоу од око 100 клиничких студија годишње а има инфраструктурни капацитет за око 400!  Образовање у овој области је неопходно за широку популацију како би се грађани упознали са својим правима али и ризицима и бенефитима које клиничке студије неспорно носе са собом.

Отварање Националног центра за медицинска истраживања би значајно допринело развоју српске науке и праксе у медицини, а коштало би мање  од једног националног стадиона, па стога вреди размотрити такав предлог!

Др економије спец. мед.

Прилози објавље­ни у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари6
94758
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Отварање Националног центра за медицинска истраживања би значајно допринело развоју српске науке и праксе у медицини - jeste, doprinelo bi. Ali da bi imali Nacionalni centar, prvo je neophodno da imate drzavu. Dok stranci imaju drzavu Srbiju, nema teorije da se otvori Nacionalni centar za medicinu. Za sada su stadioni i "zadruge" u prvom planu.
М. Обрад
Јавно здравство захтева постојање центра за клиничка истраживања. Центар би контролисао провођење истраживања одобрених од биоетичких комисија, које укључују и немедицинске чланове. Одређивао би приоритете у истраживањима и координирао рад на различитим универзитетима. Сагледати место клиничких фармаколога у једном свеобухватнијем приступу овим истраживањима. Осим испитивања ефекта лекова/терапијских процедура важна су и дијагностичка истраживања. P.S. Не „српска наука” већ наука у Србији
Gorica
Koliko novca dobijaju pacijenti na kojima se ispituje lek? Koliki je iznos osiguranja u slučaju oštećenja zdravlja ispitanika?
Svetlana NS
Zašto bi plaćali pacijentima za eksperimente, kad nas već uveliko koriste kao zamorce? I jedan naš stariji stručnjak, epidemiolog, je slučajno to izrekao u vezi jednog leka. Kod nas, ako ne znate, nema obeštećenja posle primene nekog eksperimentalnog leka jer nema ni oštećenih. Pare dobijaju lekari koji prepisuju te lekove. Tako funkcioniše naše zdravstvo.
Препоручујем 0
B
Gospodjo Gorice, davanje novca pacijentima nije etično i zakonom je zabranjeno, osim u slučaju zdravih dobrovoljaca. Korist od ispitivanja za neizlečive pacijente se ne moze meriti novcem, niti bi trebalo.
Препоручујем 6
Dika
Pravila su rigorozna, ispitivanja netransparentna, a javnost neuka. Jedna jednačina sa tri nepoznate. O červrtoj ni reči. Kako i kuda protiče novac?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља