субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:16

Ранковићев аутомат међу музејским експонатима (ФОТО)

У просторијама Министарства одбране постављена је интерна изложба, намењена страним делегацијама, која говори о наоружању југословенске војске у првој половини прошлог века
Аутор: Милан Галовићчетвртак, 09.01.2020. у 18:46
Интерна изложба наоружања у просторијама Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране (Фото МЦ Одбрана/Даримир Банда)

У застакљеним, добро осветљеним витринама налази се веома занимљива колекција аутомата, оружја велике ватрене моћи које користи пиштољску муницију. Ту су амерички „томпсон”, јавности познат из филмова као оружје америчких војника из Другог светског рата, али и гангстера и агената Еф-Би-Аја.

Испод њега је руски „шпагин”, препознатљив по оквиру за муницију у облику добоша и решеткастој оплати око цеви. О „шмајсеру” не треба посебно говорити, ово немачко оружје на овим просторима дуго је било синоним за аутомат.

Легендарни аутомати „шмајсер” (горе) и „берета” М-1938А

Оно што је заједничко за све ове типове аутомата, који су само део поставке, јесте да их је користила наша војска, што у време у краљевине, што у време социјалистичке Југославије непосредно после рата. Управо је то тема интерне изложбе постављене у просторијама Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране, у старој репрезентативној згради на углу Немањине и Ресавске улице у Београду.

Изложба је приређена с наменом да се стране делегације, које због све интензивније међународне војне сарадње често долазе у Србију, упознају с делом историје наоружања у Србији. Овде су изложени експонати Војног музеја који су се налазили у депоу, будући да ова институција поседује тако велику колекцију да није могуће изложити све предмете у самом музеју.

– Изложба се односи на прву половину двадесетог века, реч је о пешадијском и ваздухопловном наоружању, конкретно митраљезима с авиона. Она говори о раду наших конструктора, али и о произвођачима из иностранства који су снабдевали нашу војску или је њихово оружје остајало овде као ратни плен. При избору експоната није била битна њихова старост, већ њихова техничка посебност – објашњава Вук Обрадовић, виши кустос Војног музеја.

Противтенковска пушка ОБР-39 у калибру 20 милиметара, швајцарске производње (Фото М. Галовић)

Њему лично, као стручњаку за историјат пешадијског наоружања, каже, посебно је занимљива чехословачка противтенковска пушка Вз-41, произведена у време немачке окупације ове земље. Направљена је у снажном калибру 15 милиметра. Пушка је конструисана по „бул пап” систему, механизам је смештен у кундак оружја, уместо у његовој средини.

То решење је, додаје Обрадовић, тада примењено први пут и тиме оружје постаје краће, што је прихваћено и на многим савременим аутоматским пушкама. Иначе, поменути снажни метак у војсци Краљевине Југославије користио се за противавионске митраљезе.

Домаћи аутомат М-51 (Фото МЦ Одбрана/Даримир Банда)

– Овде су изложени аутомати, страни и домаћи које је користила наша војска уочи и непосредно после Другог светског рата. Занимљиво је да и многи познаваоци оружја сматрају да су наши послератни аутомати конструисани по узору на „шмајсер” јер подсећају на њега. Заправо, узор нашим конструкторима био је овде изложени „беретин” аутомат М-1938А, који су партизани изузетно ценили, и не само они – објашњава Обрадовић, упознајући нас с изложбом.

Међу аутоматима посебно се истиче домаћи модел М-51, а пажњу привлачи због особе којој је припадао. Реч је о Александру Леки Ранковићу, тада најближем сараднику Јосипа Броза Тита, који је у послератном периоду био министар унутрашњих послова ФНРЈ. Његово име угравирано је на аутомату који ипак није ушао у серијску производњу, за разлику од изложеног М-56, који је постао стандардни аутомат ЈНА.

Аутомат М-51 (Фото М. Галовић)

Изложене су, наравно, и пушке: од француске Мле 1907-15, с којом је српска војска опремљена на Солунском фронту и којој је касније наоружана војска Краљевине СХС, па до разних типова пушака система „маузер”, све до познате домаће репетирке М-48. Раритет, који се овде може видети, јесте мања верзија те пушке која није уведена у наоружање јер је дошло време полуаутоматског и аутоматског оружја.

И тај прелаз, с брзометних на аутоматске пушке, може се видети на основу неких експоната. Изложене су немачке, руске и америчке полуаутоматске пушке. Посебно се издваја немачка аутоматска пушка МКб-42(Х), из које је касније развијен чувени „штурмгевер”, прва поуздана аутоматска пушка у масовној употреби, из које је, уверени су многи познаваоци, касније развијен славни АК-47 „калашњиков”.

Пушке система „маузер” (Фото МЦ Одбрана/Даримир Банда)

Овде изложена претеча „штурмгевера” реткост је у светским размерама. Изложени су и пушкомитраљези као што је француски „шоша” из Првог светског рата, касније модификован за потребе Војске Краљевине СХС, британски „брен” и немачки МГ-42, који се касније производио у Крагујевцу, а који је на овим просторима познат као „шарац”.

Обрадовић нам скреће пажњу на противтенковске пушке и авионске митраљезе, који су за конструкторе били посебан изазов. Противтенковска пушка је морала да има довољно снажан метак да би могла да оштети тенк.

Међу изложеним противтенковским пушкама је совјетска ПТРД у калибру 14,5 милиметара, препознатљиво оружје Црвене армије. Реч је о снажном метку који данас користи митраљез с оклопно-извиђачких возила БРДМ-2МС, која је Русија недавно поклонила Војсци Србије. Ипак, посебан утисак оставља пушка ОБР-39 у калибру 20 милиметара швајцарске производње, тежине око 45 килограма. Ово оружје користила је бугарска војска, а као ратни плен остало је у Србији.

– Када је реч о авионским митраљезима, конструктори су по природи ствари морали да направе што лакше, али и довољно ефикасно оружје. Овим митраљезима су чланови посаде, стрелци, из посебних турела, бранили свој авион од напада непријатељске авијације – објашњава Обрадовић.

Изложени су руски митраљези с двомоторног авиона Пе-2, које је користила и Југословенска армија после Другог светског рата, немачки митраљез с обрушавајућег бомбардера „штука” и белгијски митраљез поручен за бомбардере До-17 Краљевске југословенске војске.

Ова изложба, на неки начин, говори и о континуитету – и онда, као и данас, конструише се и производи домаће наоружање и њиме опрема војска, уз пажљиво одабране набавке из иностранства.


Коментари1
451b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vranjanac-CH
Na koga je pucao tom puškom?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља