петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Горак живот са дијабетесом

У Србији се особе са овом болешћу суочавају с многобројним проблемима – један од њих је о то што више од 40 одсто не зна да је има док трећина пацијената код којих је тек откривено обољење има компликације
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 09.01.2020. у 18:00
(Фото Пиксабеј)
Бојана Марковић (Фото: Лична архива)

Бојана Марковић, Удружење за борбу против дијабетеса „Плави круг”

Дијабетес је аутоимуна болест, па лекари нису имали одговор на то шта је узрок да се код мене појави то обољење с непуних 11 година. Три године пре откривања дијабетеса „пролетела” сам кроз стаклена врата, а следеће године се појавио витилиго, депигментација на кожи, такође аутоимуно обољење. И док ми витилиго није представљао проблем као детету, схватила сам временом колико је дијабетес комплекснија болест.

Будући да се осамдесетих и деведесетих година прошлог века није много знало о дијабетесу, препоруке које смо добили од лекара биле су да се из јеловника избаце слаткиши и добили смо списак с неколико воћки које могу да се једу. Мени је у почетку то било мало стресно, а сећам се и да сам питала маму да ли ће она стварно да ми броји колико комада јагода и трешања смем да поједем за ужину. Она је, помало тужно, рекла да је то препорука лекара, али да верује да то неће увек бити тако. Била је вечити оптимиста, што је мени кроз живот с дијабетесом много значило. Била ми је битна подршка породице, а поред маме, значајну улогу одиграли су и тата и брат, као и школски другари који су ме прихватили такву каква јесам.

Живот с дијабетесом није увек био лак. Тако сам у октобру 2004, због нередовних циклуса, касно сазнала да сам у другом стању. Тада моје опште стање, крвна слика и бубрези нису били у добром стању и није било шансе да се трудноћа изнесе до краја. Примљена сам на Клинику за гинекологију и акушерство КЦС-а, где је лекарска комисија одлучила да трудноћа мора да се прекине у 23. недељи. За мене је то био јако тежак и емотиван период. Тада ми је више него икада пре недостајала мама, која је преминула када сам завршавала средњу школу, али мој тата је, на срећу, увек био ту, диван и брижан, да брату и мени надомести тај губитак.

Моја породица, пријатељи и партнери прошли су са мном кроз различите ситуације с дијабетесом и свима сам бескрајно захвална на тој подршци и помоћи, као и својим лекарима, др Данијели Драшковић Радојковић и нефрологу проф. др Радомиру Наумовићу.

Будући да живим са својим „слатким животним сапутником”, дијабетесом, од 1989. године, с њим сам прошла разна лепа и ружна искуства, желела сам о томе да причам, да скренем пажњу другима шта да раде како не би прошли неке лоше ствари које сам ја доживела. Та жеља се остварила јер сам заједно са још четири другара основала Удружење „Плави круг”.

У почетку смо се састајали у мојој дневној соби, број заинтересованих је почео да се увећава, па смо прешли у кафић, а када се број чланова попео на неколико десетина јавила се потреба за сталном адресом. У мају 2012. године, „Плави круг” је отворио врата својих просторија у Булевару Зорана Ђинђића 129 за све заинтересоване суграђане. Тамо смо покренули едукације и предавања. Свако ко жели може бесплатно да провери ниво шећера у крви, крвни притисак и да уради упитник за процену фактора ризика за настанак дијабетеса типа два, као и да се информише на који начин могу што лакше и боље да живе с дијабетесом.

У оквиру „Плавог круга” покренули смо групу „Плави кружић”, као подршку родитељима деце која живе с дијабетесом. Покренули смо и иницијативу за организовање едукативних трибина у основним и средњим школама и предшколским установама за наставно особље и ученике, како би што више људи из дететовог блиског окружења сазнало о дијабетесу и самим тим разумело његово стање.

У Србији се особе с дијабетесом суочавају с многобројним проблемима. Један од њих је што више од 40 одсто не зна за своју болест, трећина новооткривених пацијената има једну или више касних компликација: оштећење крвних судова, болести срца, бубрега, оштећење вида, нервног система, што нам говори да су превентивни прегледи изузетно важни.

Један од проблема особа с дијабетесом у Србији јесу непостојање иновативних терапија, а потребно је обезбедити сензоре за континуирано мерење глукозе у међућелијској течности свим особама с дијабетесом типа један. Континуирано мерење гликемије је неопходно ради боље регулације и смањења могућих компликација које дијабетес може да развије. Сензор омогућава увид у све вредности гликемија у току 24 сата, а не само у тренутку мерења. Земље у окружењу га имају потпуно бесплатно.

Особа која је на инсулинској терапији мора да проверава шећер минимум пет-шест пута дневно, што значи да оболели од дијабетеса немају довољан број трачица, јер деца и труднице добијају до 150 трачица месечно, док старији од 18 година, у зависности на колико су дневних доза инсулином, добијају од 50 до 100 трачица месечно.

Већина пацијената нема средстава да купује трачице и из тог разлога долази до компликација дијабетеса, које могу бити јако озбиље по живот оболелих.

Министар здравља др Златибор Лончар на конференцији за новинаре поводом 14. новембра, Светског дана дијабетеса, обећао је да ће од јануара 2020. године бити обезбеђени сензори о трошку РФЗО-а. Како смо већ „ушли” у јануар, надамо се да ће обећање министра бити испуњено.


Коментари2
4e846
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мићко Крстић
Dr. Jason Fung (Џејсн Фунг) нефролог из Торонта врло успешно лечи дијабетес. Свој рад промовише по Северној Америци. Написао је више књига, а његова многобројна предавања можете да пронађете на Youtube-у. Заинтересовани могу да га послушају. Он лечи дијабетес гладовањем и има одличне резултате.
Petar
Nezgodno je sto, kao i ko ciginog konja, imate nuspojave kod ove metode. Salu na stranu, dijabetes je ozbiljno oboljenje a gladovanje remeti normalan rad jetre i pankreasa koji su medjusobno povezani.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља