петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.01.2020. у 11:15 Јелена Стевановић

Сто година ере која је изродила Ал Капонеа

Прохибиција се завршила фијаском, а ни касније забране нису биле много успешније, укључујући борбу против дроге
Ал Капоне у музеју воштаних фигура (Фото ЕПА/Anatoly Maltsev)

Прошао је век од увођења прохибиције, показавши да је подједнако тешко било искоренити и остале пороке па и дрогу, којој је објављен чак и рат.

Забрана производње, транспорта и продаје пића почела је да се примењује у Америци почетком јануара 1920, означивши еру у којој је мафија процветала захваљујући илегалној мануфактури алкохола. Упркос првобитном успеху који се огледао у мањем броју ухапшених у алкохолисаном стању, прохибиција је доживела фијаско.

Многе Американке су се надале да ће забрана алкохола смањити насиље у породици, али је алкохол наставио да се несметано точи. Мафија је преузела бизнис производње и трговине пићима па су незаконите дестилерије и барови заменили регуларне фабрике и пабове. Припремљен је терен за генерацију гангстера попут Ал Капонеа, који је, према проценама канала Хистори, преузео тржиште илегалне производње пића, вредно милијарду долара годишње у данашњем новцу.

Супротно жељама законодаваца, прохибиција је повећала насиље на улицама услед учесталих обрачуна ривалских банди. С почетком Велике депресије 1929, подршка је додатно опала због става да би многи незапослени могли да раде у фабрикама за производњу пића кад би то поново било дозвољено.

Конгрес је 1933. укинуо прохибицију уз благослов председника Френклина Рузвелта. За разлику од Рузвелта, његов претходник на месту шефа Беле куће Херберт Хувер подржавао је забрану, видевши у прохибицији „социјални и економски експеримент с племенитим мотивима”.

Други велики „експеримент” изводи се од 1971, кад је председник Ричард Никсон званично објавио рат наркотицима, оличен, између осталог, и у високим затворским казнама чак и за поседовање мале количине опојних супстанци намењених личним потребама.

Критичари сматрају да су ове вишедеценијске мере погрешне јер су довеле до тога да човек ухваћен са џоинтом може да добије десет година робије, колико се не добија ни за знатно тежа кривична дела. Није занемарљив ни расни предзнак политике нулте толеранције према наркотицима јер су погођене најслабије карике – уживаоци дрога и дилери са улица – што су у највећем броју случајева Афроамериканци. Босови остају недодирљиви, подсећају критичари.

Ипак, ни кад је њујоршки суд ове године послао шефа мексичког картела Синалоа Хоакина Гузмана, званог Чапо, на доживотну робију, то се није осетило у борби против дроге. Ни Чапово хапшење, ни слање америчких агената преко границе, ни најава шефа Беле куће Доналда Трампа да ће подићи зид, нису спречили унос опијата из Мексика у Америку.

Упркос рату против дроге, Америка се последњих година суочава с пандемијом наркоманије. Због предозирања 2017. је преминуло 70.000 људи. Од политике коју је започео Никсон и коју су наставили његови наследници одустаје се на нивоу нижих власти па је 11 савезних држава легализовало пушење марихуане док 33 државе дозвољавају употребу канабиса у медицинске сврхе.

У ред успешних „прохибиција” убраја се борба против дувана. Високи порези на цигарете, кампања о штетности никотина и забрана пушења на јавним местима довели су до пада броја пушача у Америци на око 13 одсто (у Србији пуши око 40 одсто становника). Произвођачи су надокнадили губитке преусмеравајући се на тржишта са слабијом свешћу о штетности пушења као и на производњу електронских цигарета.

Иако су промовисане као мање штетне од традиционалне верзије, електронске цигарете су последњих месеци у центру пажње због изазивања озбиљних здравствених проблема. Због њих се чинило да је на помолу нова прохибиција. Трамп је најављивао да ће ван закона ставити електронске цигарете с укусом, али је одустао кад су му сарадници предочили да гашење фабрика електронских цигарета не би наишло на добар пријем међу бирачима.

Коначно је прошле недеље пронашао компромис – забранио је електронске цигарете са воћним или укусом нане, али не и оне са укусом менте и дувана. Бела кућа је реаговала после извештаја да је удисање мешавине никотина, воде и ароме (вејпинг) изазвало бол у грудима, кашаљ, високу температуру, несвестицу и отказивање рада плућа 450 корисника. Смрт шесторо људи приписана је вејпингу, који је најзаступљенији међу тинејџерима и младим људима између 18 и 25 година, преноси Си-Ен-Ен.

Поред ствари које су забрањене или забрањиване, постоји и значајан узрочник смрти о чијој прохибицији готово да се и не размишља. Због утицаја лобија и страха политичара да ће изгубити подршку конзервативних бирача, Америка остаје земља у којој се брзо и лако долази до оружја.

У САД има више пушака и пиштоља него становника. Док се заговорници слабе регулативе позивају на уставом загарантовано право на ношење оружја, противници масовног наоружавања подсећају да се у Америци у просеку сваког дана догоди пуцњава с великим бројем повређених или мртвих.

Коментари2
43c26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jedna učiteljica
Kakva je razlika između mente i nane?
Zivojin
Ista stvar ce se desava sa drogom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља