петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.01.2020. у 22:55 Јелица Антељ, Ивана Албуновић

Откуд антибиотик у српском меду

Коришћењем ових лекова пчелари себи чине зло јер се ни за једно обољење пчела данас не препоручује њихова употреба, каже за „Политику” др Нада Плавша, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду
(Фото Пиксабеј)

Потрошачи из Србије још нису добили прецизне одговоре који је домаћи произвођач пласирао мед са остацима антибиотика на тржиште Европске уније, нити шта ће даље бити са испоруком багремовог меда који је пронађен у Норвешкој.

Подсетимо, недавно је објављено да је у шлеперу багремовог меда из Србије који је извезен у Норвешку пронађен забрањени антибиотик, па ће мед бити враћен извознику који ће наводно претрпети штету од око 100.000 евра, објавио је Савез пчеларских организација Србије (СПОС).

У меду је утврђено присуство 0,98 микрограма метронидазола по килограму, објавила је ова организација, позивајући се на резултате објављене на порталу Европске комисије РАСФФ. То је систем за брзо упозоравање на небезбедну храну.

Ово удружење оценило је да тако мала количина никоме не може нашкодити, осим пчеларима који неће извести мед. Иначе ова организација је и раније упозоравала да ће пчелари упропастити тржиште ако на време не схвате озбиљност ситуације о питању антибиотика. Чак 22 одсто светске производње меда загађено је антибиотицима који се уклањају са тржишта.

У лечењу пчела није дозвољена употреба антибиотика. Ипак пчеларство и производња меда, према мишљењу стручњака, суочавају се са бројним изазовима, па тако и са све чешћом употребом антибиотика како би се спречиле инфекције пчела узроковане патогеним микроорганизмима. Остаци ових лекова могу се наћи у меду и 315 дана после његовог изврцавања, а у прерађеном полену присуство се детектује за шест година.

– Коришћењем ових лекова пчелари себи чине зло, јер се ни за једно обољење пчела данас не препоручује њихова употреба – каже за „Политику” др Нада Плавша, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Према њеним речима, антибиотици такође могу да доспеју у мед и услед прскања воћа. Како каже, дешава се то и у другим земљама и поред сталних едукација пчелара и честих контрола.

– То ће се нажалост догађати све док постоји могућност да пчелари сами могу да дођу до антибиотика и да га употребе – истиче наша саговорница.

Европска унија се осим са овим проблемима суочава и са фалсификатима меда. Европски парламент још 2014. усвојио је извештај о преварама са храном у коме је мед идентификован као један од 10 производа где су малверзације најчешће. Тада је постављен и план контрола који подразумева детаљне провере узорака, првенствено сигурности и порекла меда, као и да ли он садржи додате шећере, што указује да је реч о фалсификату.

На овоме се посебно инсистира, јер су раније анализе са тржишта ЕУ показале да 14 одсто узорака меда садржи додате шећере. Ипак наводи се да још није могуће са сигурношћу рећи који су делови ланца снабдевања највише подложни преварама. Ипак утврђено је да се махинацијама не служе само увозници меда у ЕУ већ и они који га производе и продају у државама чланицама.

Због тога у надзору који подразумева прикупљање и објављивање информација, на основу лабораторијских анализа меда са тржишта, учествују све државе чланице као и Норвешка и Швајцарска. Узорковање се спроводи на основу методологије за коју је препоруку дала Европска комисија и то на различитим тачкама ланца снабдевања. Узорци се узимају на граничним пунктовима, од дистрибутера, произвођача и у малопродаји. Посебно се води рачуна да анализама подједнако буде подвргнут мед који се производи на територији Европске уније, као и онај који долази из увоза.

ЕУ је још раније директивом дефинисала шта је мед и какав производ се може ставити на тржиште. Та дефиниција је у складу са међународним стандардима за мед. Она тачно прописује и захтеве за декларисање и без испуњавања тих норми он не може бити дистрибуиран на европско тржиште. Обавеза је да географско порекло буде истакнуто на етикети. Ако мед потиче из више земаља такође мора да буде назначено да је реч о мешавини.

Коментари7
e47e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Norveska nije EU.
Рајна Богдановић
Уколико храна која се извози, у чију је исправност посвећено много више пажње, није исправна, можемо само замислити какву храну једемо у Србији. Реално, нико не контролише производњу житарица, воћа, поврћа, млека, меса и др. у Србији, и нико нема могућност да провери шта једе. Свако место би морало да има заштитара који одређује, саветује и контролише шта се и како користи за заштиту, а свака општина јавну лабораторију за контролу, што би држава плаћала.
Dr. Nevenka Acimovic
Malo verujem u ovu analizu, gde je pronadjen antibiotik u medu, mislim da se nasi proizvodi tendenciozno ne izvoze u EU, nase voce, povrce, meso i td. Samo kod nas se vrsi vakcinacija prasica, vakcina teladi od kao neke kozne bolesti. Sta mi svasta konzumiramo ? Mislim da nista od toga nije slucajno. A sto se tice antibiotika to vam je promena klime, koja se plasira svim informativnim sredstvima. Ili zabrana pusenja na javnim mestima, a legalizacija droge. Ja sam pcelar.
pčelar
Dok u Savezu sede ljudi kojima je lični interes važniji od opšteg dešavaće se ovakve stvari. Uzeti novac od članarine za predavanja, uglavnom bez prave fabule i podići ruku kad treba. Predsednik Saveza nas vodi u svetlu budućnost poput nekih na čelu države, već duže vreme. Kad ćemo stići tamo...?
Marko Markovic
Takvi pčelarski "lijekovi", porijeklom iz Srbije su čak prodavani ilegalno ispod pulta u hrvatskim agrarijama. Međutim lijek za patogene bakterije kod pčela, kojeg koriste BIO proizvođači meda, košta 2.000 eura. Na žalost, teško je danas doći do pravog i zdravog meda, jer nije poznato u kojim proizvodima završavaju ogromne količine fruktozno-glukoznog sirupa (štetnog za jetru, i potencijalnog uzročnika dijabetesa kod djece) koje se uvoze iz Kine.
Dr vet.
Zašto nije sprovedena istraga? Nije pao sa neba. Da li je pčelar davao ili je komtaminiran kod skupljanja? Organizacija pčelara je "stručna" da tumači količinu rezidua? Njima je bitno da uzmu novac jer ga oni neće jesti. Ješće tuđa deca. U Srbiji ne postoji kontrola upotrebe antibiotika. Nema evidencije za upotrebu kod životinja kao ni upotreba pesticida u poljoprivredi. Tokle god je tako, ješćemo zatrovanu hranu jer je novac na prvom mestu. Ne postoji sistem u državi da to reguliše!
@Dr vet
Potpuno ste u pravu. Samo pogledajte sta pise: "Савез пчеларских организација Србије...Ово удружење оценило је да тако мала количина никоме не може нашкодити, осим пчеларима који неће извести мед" Sramota za udruzenje!!! Pa zar misle da su Norvezani i EU neznalice u pogledu bezbednosti antibiotika?!! Ovom izjavom otvaraju put prodaje ovog meda u Srbiji, gde ce biti vracen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља