уторак, 18.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:48

Вуковар као порески рај није исплатив за српске милионере

Нашим послодавцима се не би исплатило да послују у овом граду, јер уштеда за порез на добит за српског пореског резидента у односу на порез који би платио да је посао организовао у Србији не би постојала
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 08.01.2020. у 19:30
Вуковар чека своју шансу за развој (Принтскрин јутјуб)

Хрватска је првог дана 2020. године преузела шестомесечно председавање Савету Европске уније а у Вуковару наредних дана очекују добре вести из Брисела. Овај град би требало да добије зелено светло за закон о Вуковару, према којем би имао ексклузивни третман по пореским олакшицама за предузетнике, не само у хрватским, него и у европским размерима, открива „Јутарњи лист”. Идеја је да се предузетници који у Вуковару запошљавају најмање десет радника трајно ослободе плаћања пореза на добит, те да компаније имају право на повраћај 50 одсто доприноса уплаћених за пензијско и здравствено осигурање.

Да би те ексклузивне пореске олакшице у Вуковару биле могуће, хрватска влада морала би у Бриселу да излобира да се на тај закон не примењује правило Европске уније о подршкама мале вредности, према којем су максималне подршке за предузетнике лимитиране на укупно 200.000 евра кумулативно у три године.

Подаци које је својевремено објавила Међународна организација Мрежа пореске правде, користећи податке ОЕБС-а и ММФ-а, потврђују да је 21.000 до 32.000 милијарди долара приватног финансијског богатства, неопорезованог или премало опорезованог, смештено у пореске оазе широм света. На првом месту међу земљама које највише помажу богаташима да сакрију своје милионе је Швајцарска. Управо из тог разлога ову земљу зову и „деда пореских рајева у свету”, јер је реч о једном од највећих светских офшор финансијских средишта и једној од највећих јурисдикција за чување финансијских тајни.

Србија није на том списку, док се Хрватска пласирала на 79. место од укупно 112 земаља. Дакле, да ли ће уз саму границу с Хрватском нићи још једна „мала” Швајцарска, и ако хоће, какве би повластице могли да добију српски бизнисмени?

Милица Бисић, порески стручњак и професор на ФЕФА факултету у Београду, објашњава да на основу написа у медијима није могуће дати поуздане одговоре на постављена питања, али се може закључити да се наведене олакшице односе на предузетнике који су регистровани у Вуковару. Притом није извесно да ли се под термином предузетник подразумева исто што и у Србији (регистрована радња физичког лица) или се мисли и на инвеститора који свој посао може организовати у форми привредног друштва. Уколико је ово друго, то значи да би српски предузетници за коришћење наведених олакшица свакако морали да у Вуковару оснују привредно друштво или предузетничку радњу.

– Трајно ослобађање од пореза на добит за предузетнике који запошљавају 10 и више радника уз повраћај 50 одсто уплаћених обавеза за пензијско и здравствено осигурање, које се помиње као могућа олакшица у пословању, представља привлачну уштеду, уз претпоставку да постоје и пословни разлози за оснивање друштва или радње у Вуковару (тржиште, цена радне снаге, висина других трошкова и слично) – каже Бисић.

С друге стране, међутим, не помиње се ослобађање од пореза на зараде запослених, који се у Хрватској наплаћује по стопи од 24 одсто за годишњу зараду до 4.019 евра и по стопи од 36 процената за већу годишњу зараду.

– Такође, не помиње се ни ослобађање од пореза на исплату дивиденди страном власнику. Без овог ослобађања на исплату добити српском предузетнику (фирми или физичком лицу) у Хрватској би био наплаћен порез на дивиденду (у складу са Уговором о избегавању двоструког опорезивања између Србије и Хрватске). Потом би српски предузетник свакако морао да плати остатак до пуног износа пореза који се на добит (дивиденду) плаћа у Србији, дакле до износа који би био обрачунат о стопи од 15 процената – објашњава овај порески стручњак.

Другим речима, кад је реч о порезу на добит, коначни приход српског предузетника био би свакако опорезован по стопи од 15 одсто (од чега би део био плаћен у Хрватској, а део – остатак до 15 процената – у Србији).

Кад је реч о уштедама за доприносе, треба имати у виду да 50 процената повраћаја значи да би српски (као и било који други послодавац) плаћао допринос по стопи од 8,25 одсто (без ограничења у виду максималне основице доприноса која постоји у Србији), а да би трошак који се плаћа као допринос на терет запосленог по умањењу износио 10 одсто за годишњу зараду до 6.790 евра.

– Дакле, укупно 18,25 одсто за зараде до 6.790 евра (што је за око 800 евра ниже од годишње просечне зараде у Србији у првих девет месеци 2019. године). Имајући у виду да у Србији послодавац који запосли најмање 10 радника има право на повраћај 70 одсто пореза и доприноса на зараду (члан 21 в Закона о порезу на доходак), упоредива ефективна пореска стопа у Србији износи 10,9 одсто, у односу на 18,25 процената са најављеним олакшицама у Вуковару – истиче Бисић.

Све у свему, додаје, уштеда за порез на добит за српског пореског резидента у односу на порез који би платио да је посао организовао у Србији не би постојала, пошто би свакако био у обавези да га плати по стопи од 15 одсто (у Хрватској по стопи од најмање пет процената, а остатак до 15 одсто српским пореским властима), док би порез и доприноси на плате запослених били већи за запослене у Вуковару у односу на оне које би платио да је раднике ангажовао за посао у Србији (за 7,35 процената).

Под претпоставком да се један овакав закон донесе и да Европска унија да сагласност, то не значи да ће друге земље чланице или кандидати имати исто право. ЕУ у сваком појединачном случају одлучује о изузецима од правила, каже за „Политику” др Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију.

– Овакав изузетак се разликује од досадашњих пореских рајева, јер је намењен пре свега малим и микро предузећима, као и субвенцијама кад је реч о плаћању доприноса. Сличне погодности постоје сада, у измењеним облицима, и у Србији (нпр. субвенције које има „Фијат”). Србија није чланица ЕУ, па самим тим не користи било какве погодности ни изузетке. Напротив, Србија има релаксиранију политику према субвенционисању инвеститора него што је то случај у ЕУ. Наравно, у приступним преговорима увек је могуће тражити одређене изузетке или одређени прелазни период за исте. Коначно, овакви изузеци нису реткост у ЕУ – истиче Радосављевић.


Коментари2
3a15a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Јесте ли ви то озбиљни? Први април је још далеко. Нису Хрвати дали Шарановићу да купи ''Краш'', а камо ли ће дати да српски бизнисмени отварају фирме у Хрватској и то још у Вуковару и да имају пореске олакшице.
Goran M
Porezna stopa od 24% je do 4.019 evra dohotka mesečno (30.000 kuna), a ne godišnje. Godišnje je do 360.000 kuna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља