четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:28

Добро сам изабрала

Редослед њеног образовања није наговештавао да ће бити глумица. Свирала је обоу, похађала музичку школу и мислила да ће бити наставник музичког образовања. Ипак... „Бављење глумом је као бавити се адвокатуром и психологијом у исто време. Проучавате људе и њихово понашање, а опет их више од адвоката штитите, дајете сопствено тело и емоције у одбрани њихове личности”, објашњава Паулина Манов
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 08.01.2020. у 22:00
Паулина Манов (Фото Небојша Бабић)

Паулина Манов игра у дебитантском филму „Ајвар” Ане-Марије Роси. Глумицу и редитељку везују лепе успомене. Паулинин први сусрет с камером био је у првом студентском филму Ане-Марије, истих година су студирале на Факултету драмских уметности у Београду...

После је свака кренула својим путем. Ана-Марија је режирала ТВ емисије, документарне филмове и омнибус „Неке друге приче”, а Паулина је глумила у готово свим београдским позориштима. На телевизији играла је у серијама „Лифт”, „Само вечерас”, „Цват липе на Балкану”, „Мајмунољубци”, „Комшије”, „Синђелићи”, „Нек` иде живот”, у ТВ филму „Чорба од канаринца”. Појавила се у филмовима „Апсолутних сто”, „Бумеранг”, „Небо изнад нас”...

Живот их је поново спојио, са „Ајваром”, мелодрамом која је освојила публику и жири на домаћим фестивалима и већ је добила шест награда.

Паулина Манов игра малу улогу, али наглашава да јој је драго што се нашла у том пројекту.

О првом сусрету с камером испричала нам је анегдоту:

– У првом студентском филму сам играла фризерку. Требало је да фенирам муштерију, изађем из локала и поздравим се са својим „дечком” који је, иначе, друг Ане-Марије. Били смо удаљени пет метара од камере, што је доста далеко. Није могло да се види да ли се љубимо, међутим, он ме је стварно пољубио. Била сам баш љута. Можете замислити израз мог лица када сам га следеће године, у октобру, угледала на факултету и чула да је уписао глуму. Још ми је рекао: „Питао сам професора Владимира Јевтовића да ли сам исправно поступио и он ми је потврдио да сам се понашао у складу са задатом улогом”. Е, тада сам била стварно бесна, и на њега и на професора Јевтовића. „Ма, какав професор, требало је да се договоримо! Како си могао тако нешто да урадиш”, одбрусила сам. Када се сетимо тог снимања мој „несуђени дечко” Павле Пекић и ја се смејемо.

Глумац Павле Пекић је њен добар пријатељ и обоје су чланови позоришта на Црвеном крсту. Сада глуме у „Ајвару”.

А зашто је једно време није било у глумачким водама овако објашњава:

– Посветила сам се породици! За мене је она расадник наших могућности за срећу и најважније полазиште у животу. Када сам родила ћерку Мину играла сам девојчицу од 16 година у представи „Буђење пролећа” у БДП-у. Срећа је што ме је тадашњи управник позоришта Небојша Брадић, са још шесторо колега, примио у стални радни однос 2008. и од тада је моја позоришна каријера везана за Београдско драмско позориште. Због ћерке и сина променила сам приоритете у животу. Када су довољно порасли могла сам да се посветим послу. Мина је данас пети разред основне школе, а син Растко први.

Прошле године снимала је серију „Јутро ће променити све” после десет година одсуства са малог екрана. У исто време снимала је и „Ајвар” и пети наставак серије „Синђелићи” (Прва ТВ) у којој је играла Емилију. Недавно се опростила са екипом ове популарне серије и каже да јој је било задовољство да ради са Војом Брајевићем, Борисом Комненићем, Бранком Пујић, Гораном Радаковићем. Често су се шалили: „Сви смо Земунци, осим Воје Брајевића, он је ванземунац...”

(Фото лична архива)

Због једног сна постала риђокоса

После дужег времена Паулина је била гост „ТВ ревије”. Зрачи ведрином, унутрашњим миром и топлином. Очекивали смо црвенокосу Паулину, али смо се преварили...

– Мало сам посветлила косу.

Први пут се офарбала у црвено на другој години Факултета драмских уметности током спремања испитне представе „Иза затворених врата”... Професор Миленко Маричић јој је рекао: „Мила, сањао сам те са риђом косом и тако мора да буде”. Ударио је песницом о сто и ја сам се сутрадан офарбала у црвено. Боја косе ми је донела прву велику улогу у Атељеу 212. У представи „Кући” мој лик се звао Тања Риђа, веровали или не. Од тада сам била црвенокоса.

Недавно је на каналу Суперстар ТВ премијерно емитована хумористичка серија „Нек` иде живот”, обележена препознатљивим редитељским стилом Слободана Шуљагића. Паулина Манов је у овој серији ћерка Силвана и каже да је ова улога за њу била велико искуство у глумачком и животном смислу. Игра слободну уметницу у четрдесетим годинама, неудата је, а слаба тачка су јој ожењени мушкарци. Кроз 44 епизоде продефиловало је више од стотину глумаца. У главној подели су Љиљана Стјепановић, Миодраг Фишековић, Милан Ковачевић, Небојша Дугалић, Анђелка Прпић, Катарина Марковић, Јелица Сретеновић, Злата Нуманагић... „Нек` иде живот”, за коју је Владимир Ђурђевић написао сценарио, приказиваће се у марту и на ТВ Пинк.

О позоришној ситуацији каже:

– У позоришту је сада тешко направити представу јер су глумци јако заузети. Мислим да ће морати да дође до неких промена. Видим да ће код нас у БДП те промене бити везане за копродукције. Да ће се, конкретно, моје позориште више бавити копродукцијама и да ће на тај начин донети нешто ново у Београду и Србији.

Наша саговорница тренутно игра у представама „Три класе и госпођа Нушић”, „Клошмерл”. „Фине мртве девојке”, дипломској представи Патрика Лазића.

Спојио их комад „Не играј на Енглезе”

Редослед њеног образовања није, на почетку, наговештавао да ће јој животни позив бити глума. Свирала је обоу, похађала музичку школу „Јосип Славенски” и мислила да ће бити наставник музичког образовања. Ипак...

– Нисам погрешила. Бављење глумом је као бавити се адвокатуром и психологијом у исто време. Проучавате људе и њихово понашање, а опет их више од адвоката штитите, дајете им сопствено тело и емоције у одбрани њихове личности. Волим глуму.

Обоу је купила 2003. када је снимила прву рекламу, а пре неколико месеци и саксофон. Сада вежба и свира саксофон.

Разговор скреће поново на породичне теме. Паулина Манов је у браку са сценаристом и драматургом Владимиром Ђурђевићем. Прича нам да се њена породица труди да дотакне срећу, а радост је први корак до среће. Сада може да разуме колико је тешко бити драматург јер се уверила колико њеног супруга сваки посао опседа, колико је непроспаваних ноћи уложено у сваки текст, како преиспитује сваку реплику... Поносна је на све што је изашло из мужевљеве радионице („Оно као љубав”, „Комшије”, „Куку, Васа”, „Помери се с места”, ТВ филм о Панти Драшкићу...).

Паулина Манов и Владимир Ђурђевић упознали су се када је он написао свој првенац „Не играј на Енглезе”, култну представу Београдског драмског позоришта играну од Вардара до Триглава, па и даље. Добила је и филмску верзију. Ускоро се очекује премијера.

– „То је комад који ме је оженио”, тако мој супруг у шали каже. Написао га је на трећој години факултета. На премијери представе смо се упознали, ја сам била слободна уметница, он студент. Заволели смо се и венчали. Била сам у другом стању, требало је да добијемо прво дете. Како ћемо, са кредитом у швајцарцима, питали смо се. Од страха нема лека. Он је тада рекао: „Да бисмо решавали проблем морамо прво да га направимо. Стварање породице, наравно, није проблем”. Када се одлучите на тако велики корак углавном се нешто деси позитивно, па се ствари реше. Живели смо од његових сценаристичких хонорара. И, ето, десило се да је све што је написао – играно. Наравно, то није било довољно да исплатимо кредит. Али, срећни смо!

Паулина у серији „Нек иде живот” (Фото промо)

Виљемовка из Крчедина и шљивовица са Космаја

– Када сам упознала Владу имао је 20 стабала шљива на Космају где има породичну кућу и производио је ракију. Рекао је: „Ти си глумица, сада ћу морати да засадим бар још десет стабала. Глумци воле ракију”. Завршио је и курс за производњу ракије. Тако да смо на мом плацу у Крчедину засадили крушке. Он сада прави виљемовку из Крчедина и шљивовицу са Космаја. Воли да сади. У Крчедину имамо и зимзелено дрвеће, лаванду, ту смо садили и органски парадајз који нас кошта хиљаду динара килограм. Отац је купио викендицу од свог наследства у Димитровграду. Да се новац не би потрошио тек тако купио је ту кућу коју сам као јединица наследила – прича Паулина Манов.


Коментари0
41d4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља