недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56
НАШИ ЛЕКАРИ УСПЕШНИ НА КЛИНИЦИ „МЕЈО”

Здравље пацијената важније од личних интереса

Професор др Душица Бабовић Вуксановић истиче да је предност ове болнице у дисциплини и строгом поштовању принципа који су постављени пре више од 150 година
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 08.01.2020. у 21:00
Клиника Мејо (Фото Википедија/Chad Joshua)

Сан готово сваког лекара, генетичара и фармацеута у Србији јесте да барем на трен завири у Клинику „Мејо” и види на који се начин њихове колеге баве овим послом, шта им помаже у лечењу пацијената и какве услове за рад имају. Они малобројни успевају да дођу на едукацију у ову установу, а ретки својим знањем, трудом и залагањем добијају прилику да заснују радни однос у овој престижној клиници.

То је случај с проф. др Душицом Бабовић Вуксановић, директорком Мултидисциплинарног програма за неурофиброматозу, директорком програма за специјализацију из клиничке генетике и супспецијализације из молекуларне генетике, цитогенетике и биохемијске генетике на Клиници „Мејо”.

У разговору за „Политику” ова успешна жена истиче да је главна предност Клинике „Мејо” у дисциплини и строгом поштовању принципа који су постављени пре више од 150 година. Главна вредност која се овде прати јесте квалитет који се пружа пацијентима, а након боравка на клиници они испуњавају анонимни упитник који је значајан због унапређења услуга.

– Значајан је и принцип међусобног уважавања и тимског рада, па се улажу константни напори да се било какви конфликти или лични интереси ставе иза интереса пацијената. Лекари у Србији и региону имају исту радну етику и однос према пацијентима, али су услови рада много тежи због мање средстава у здравству и лоших прилика у многим установама. Мислим да и честе промене у руководству, које су можда политички условљене, имају негативан утицај – истиче др Бабовић Вуксановић.

Душица Бабовић Вуксановић (Фото Лична архива)

Наша саговорница је на ову клинику дошла 1994, након што је провела две године на Клиници „Џон Хопкинс”. Управо је на Клиници „Мејо” завршила специјализацију из клиничке и молекуларне генетике, и почела да ради као консултант 1999. Неколико година касније изабрана је за шефа Клиничке генетике и у тој улози је била до 2018, када је преузела друге руководеће улоге.

– Док сам била шеф одељења, уз све клиничке обавезе проводила сам много времена у административним активностима, регрутовању кадрова, вођењу финансија, надзирући квалитет рада. Тренутно радим у клиничкој пракси с пацијентима око пола радног времена, развијам нове клиничке студије за пацијенте с неурофиброматозом и водим тренинг програм за специјализанте. Имам и доста ванклиничких обавеза и активности на националном нивоу – каже др Бабовић Вуксановић.

На питање колико нам помаже клиничка генетика и шта уз помоћ ње можемо да откријемо, наша саговорница истиче да је дијагностика побољшана употребом нових молекуларних тестова, тако да многи пацијенти с урођеним аномалијама, неуролошким проблемима и неидентификованим хроничним болестима сада могу бити откривени употребом секвенцирања ексома или читавог генома. Осим тога, сада се рано може открити да ли неко има предиспозиције за појаву болести и превентивно деловати да се болест не развије, или да се компликације рано открију и третирају на прави начин. На пример, особе које имају предиспозицију за добијање неких малигних тумора (дојке, јајника, дебелог црева) тестирају се да се болест открије у раној фази када је терапија ефикасна, или могу да се повргну превентивној хирургији која би спречила развој тумора.

А колико смо далеко од проналаска лека против рака?

– Тренутно постоје многи лекови који могу значајно успорити развој канцера. Људи с малигним болестима данас много дуже преживљавају него пре пет или 10 година, али значајан фактор је и откривање тумора у раној фази. Што се тиче неурофиброматозе (аутоимуне болест код које се стварају тумори уздуж нерава), постоји више клиничких студија које су показале ефикасност у смањењу тумора (плексиформни неурофиброма) код до 60 одсто третираних пацијената. Ми тренутно имамо отворене четири клиничке студије на клиници и надамо се да ће се неки од тих лекова ускоро регистровати и бити доступни пацијентима у клиничкој пракси – појашњава ова врсна професорка.

Веће сарадње између ове клинике и Србије нема јер су контакти углавном базирани на индивидуалним познанствима, углавном у виду консултација о тежим клиничким случајевима или научним истраживањима. Наша саговорница истиче да је Конференција медицинске дијаспоре под покровитељством принцезе Катарине један од главних катализатора за контакте између лекара у Србији и оних из дијаспоре.

– На ту конференцију сам дошла први пут на позив др Иде Јовановић, великог хуманисте, дечјег кардиолога и активног члана Краљевског борда. Од тада долазим редовно са супругом Срђаном Бабовићем, који је шеф пластичне хирургије и један од директора борда „Olmsted Medical Center” (друга већа здравствена установа у Рочестеру). Ове године ћемо довести око 10 лекара из Рочестера, али ћемо организовати и формални курс из интензивне неге Клинике „Мејо”, за који очекујемо да ће бити заинтересоване колеге широм Србије. У курс су укључени др Огњен Гајић, специјалиста интензивне неге с Клинике „Мејо”, и Срђан Гавриловић, анестезиолог из Сремске Каменице – додала је Душица Бабовић Вуксановић.

У Клиници „Мејо” ради још десетак значајних имена српске медицине.


Коментари2
23540
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Dukić
Hvala na odličnom tekstu i veliki pozdrav za dr D. Babović. S obzirom da naša država i Ministarstvo zdravlja očigledno nemaju interes da sistematski i planski uspostave i izgrađuju kontakte sa zdravstvenim ustanovama u inistranstvu ostaje na entuzijazmu pojedinaca da ih ostvare. Veliku i presudnu pomoć u tome na može pružiti naša dijaspora i lični kontakti. Možda to izgleda malo i i uskostručno samo za pojedine grane medicine gde se ti kontakti ostvare, ali pogledajte samo kao ti uspešni pojedi
Mileta
"Здравље пацијената важније од личних интереса" Pomislio sam da je ovo vest iz naše zemlje. Ipak teže je ovde biti čovek.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља