петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.01.2020. у 22:00 Драган Тодоровић
ИНТЕРВЈУ. Давор Штефанек, председник Спортског савеза Србије

Лакше на струњачи него у канцеларији

У мом животу се ништа значајније није променило откада сам се окитио олимпијским златом у Рију, остао сам исти онај стари. – Подржавам ову власт, али све сам стекао радом. – Лична жеља у 2020. години повећање породице за још једног члана
(Фото: Ненад Неговановић)

Рвање као један од најстаријих спортова у историји човечанства, поново од доласка Србина Ненада Лаловић, председника Уједињеног светског рвања и једног од најутицајнијих чланова Међународног олимпијског покрета (МОК) доживљава ренесансу. Са друге стране и српском рвању од Рија све иде у жељеном правцу. Многи су мишљања да је за тако нешто најзаслужнији олимпијски шампион Давор Штефанек, данас не само узорни спортиста наше земље, који ће нас и ове године на највећим играма представљати у Токију, већ и председник Спортског савеза Србије. Пре четири године када се попео на победничко постоље у Рију Давор је обећао да ће покушати да одбрани злато и тако заврши дугу и веома богату спортску каријеру.

Шта се све променило од када сте се окитили олимпијским златом?

Искрено, није се пуно тога променило. Истина је да ми је спортски успех у Рију дао много већу популарност, с тим што сам у међувремену постао и председник Спортског савеза Србије. Тај чин сматрам као част али и обавезу. Надам се да сам остао онај исти Давор, с тим што данас имам много више обавеза. Како професионалних тако и породичних.

Шта то тера олимпијског шампиона да све стави на коцку и бори се поново на играма?

Мислим да ништа не стављам на коцку. Зна се да имам олимпијско и светско злато, да сам већ доказани мајстор на струњачи, да је рвање мој живот и да сматрам да још имам довољно снаге и умећа да се борим. Да Србији доносим нова одличја. Једноставно, у мени ради и даље спортски инат. Имам велику жељу да дугогодишњу каријеру на струњачи, завршим са новим олимпијским одличјем. Надам се да ћу успети да се поново попнем на победничко постоље.

Каква слика постоји о српским спортистима с обзиром на то да сте председник Спортског савеза Србије?

Слика о нашем спорту је из дана у дан све боља. Можемо да будемо задовољни условима које нам даје држава, која пуно помаже. На нама је да оправдамо резултате и немали уложени новац. Србија је данас због тога високо у свету спорта.

Како данас као функционер, али и врхунски спортиста, можете да препознате проблеме са којима се носе наши спортисти?

Верујем да данас много лакше могу да препознам шта нашим спортистима недостаје. Откако сам на новој функцији другачије гледам на проблеме који муче нас спортисте. Видео сам како спорт функционише и много ми је лакше да гледам са аспекта функционера. Као спортиста сам терао само једну причу, увек сам тражио шта мени лично треба. Али, данас са неког другог аспекта, када и сам водим бригу о спорту у Србији, није све тако једноставно.

Да ли је лакше бити у канцеларији или на струњачи?

Свакако да ми је много лакше док сам на струњачи. Волим кад изађем на борилиште. Привикавам се и на другу обавезу. Ја сам радник и то сам много пута доказао. Наравно да ћу се још више посветити свом послу када завршим каријеру, а то ће бити после Токија. Можда једног дана, када ми син порасте, будем тренер.

Да ли сте за првог човека ССС постављени захваљујући вашој политичкој оријентацији или томе што сте олимпијски шампион?

Никада не мешам спорт и политику. Моје политичко опредељење остављам за себе, иако га не кријем. Нисам члан ниједне странке, али подржавам ову власт и мислим да је моје име то што сам освајач олимпијског злата ипак пресудило да ме изаберу за председника једне утицајне спортске институције.

Да ли сте изненађени одлуком МОК-а да се руским спортистима забрани учешће на Олимпијади?

Морам да признам да сам изненађен. Игре без Руса губе сваку драж. Надам се да ће момци и девојке који заиста нису део свега тога, имати право да наступају у Токију. Ја им од срца то желим.

Већ увелико се спремате за игре у Токију. Који су ваши циљеви?

Да одем на ОИ и да ме до тада мимоиђу повреде. Свакако главни циљ ми је да се домогнем нове олимпијске медаље. Прижељкујем пласман у финале а кад се уђе у финале биће онако како је суђено.

Какви су планови породице Штефанек у 2020. години?

Размишљамо о проширењу породице. Надам се да ћемо у овој години бити јачи за још једног новог члана. Да буде здравља и среће и да се слави после Токија још једно рођење детета.

С обзиром на многобројне обавезе да ли сте заборавили старе пријатеље?

Ја се искрено надам да нисам. И даље се дружим са људима из детињства, из клуба. То су моји другари Александар Тешић, Дејан Стакић, Стефан Крзман, Давор Рајковача, са њима сам најближи. Они су били моји пријатељи и пре олимпијских игара и биће моји пријатељи до краја живота.

Коментари1
70f79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ex faca
Ni ja prijatelje iz mladosti ne zaboravljam. Pozdrav Štefanecima iz Niš, znaju oni od koga i svu sreću i zdravlje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља