петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Њени лекови ће гљивицама помрсити рачуне

Александра Бараћ је добитница многих признања за најбоље младе лекаре у свету и најуспешније у Србији, у разговору за наш лист докторка открива тему најновијег научног рада
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићуторак, 07.01.2020. у 19:31
Александра Бараћ је међу најуспешнијим светским професорима у области дијагностике и лечења гљивичних инфекција (Фото L’Oreal_FWIS)

Академска и радна биографија Александре Бараћ, однедавно маме једне девојчице, пуна je импозантних домета за младу научницу, из мале државе као што је наша. Она има 34 године и већ је завредела место међу најуспешнијим светским професорима у области дијагностике и лечења гљивичних инфекција као члан Европске академије медицинских миколога.

Још као студент медицине, на клиничким вежбама, она је у ствари „инфицирана” жељом да се бави научним радом и посвети истраживањима гљивичних инфекција. Био је ту пацијент с малигнитетом у веома лошем стању кога су лекари малтене отписали због изненадне инвазивне инфекције. Детаљним анализама, сећа се Александра, утврђено је да је реч о гљивичном обољењу, које је излечено захваљујући адекватној антигљивичној терапији.

Тада је одлучила да се посвети истраживању гљивичних инфекција. За мање од деценије, у угледним међународним и националним часописима, објавила је укупно око 150 научних радова. За „Политику” открива до сада необјављену идеју која је окупира у тренутном и будућем научноистраживачком раду. Наравно, појашњава тако да је и лаици разумеју, а окосница су „носачи” лека.

– Антигљивични лекови су поприлично хепато и нефротоксични, што значи да имају лош ефекат на јетру и бубреге. Примена антигљивичне терапије зато се не прописује тако олако, већ искључиво кад за то заиста постоји индикација. Кад то знамо, нема разлога да користимо системску антигљивичну терапију, која делује на цео организам. Желим да направимо специфичне носаче који ће антигљивичне лекове тражити, по принципу „антитело – антиген”. Идеја је да се међусобно траже тај носач, лек и антитело и да иду тачно тамо где је антиген, односно гљива у организму и да ту локално делују – предочава Александра на чему тренутно ради.

Не би било први пут да се клиничка пракса измени захваљујући њеном научном раду. Она се претежно бави дијагностиком и лечењем инвазивних респираторних и алергијских гљивичних болести, а као резултат њених истраживања у клиничку праксу већ су уведени нови протоколи за детекцију гљива у синусима. Запослена је у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије и научни је сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

У конкуренцији од 3.000 лекара специјализованих за дијагностику и лечење гљивичних инфекција из целог света, признање које се додељује сваке пете године за најбољег младог научника у области клиничке микологије уручено је Александри Бараћ, прошле године у Амстердаму. Пре тога је у Бечу добила награду за најуспешнијег младог лекара у области инфективних болести и клиничке микробиологије, такође, у светским оквирима.

Почасни је професор и члан међународног одбора за докторске дисертације на Универзитету у Сасарију у Италији. Била је предавач по позиву на више од 30 међународних и националних конгреса, између осталог, у Лондону, Стокхолму, Барселони, Салцбургу, Риму, Солуну... Кад се погледају њени домети, намеће се утисак да је лако бити успешан научник у овдашњим и светским круговима, али није тако.

– Хиљаду је ту успона и падова, с пуно одбијања, и у самом најбазичнијем одређивању неких експеримената па до објављивања радова у часописима. Морамо имати јасну визију и безусловну упорност. И кад се зацртани циљ достигне, увек се постоји нови, нема краја – уверава научница чија су достигнућа недавно у Влади Србије награђена и стипендијом „За жене у науци”.


Коментари14
a5bb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušanka Garić
Svaka čast, sve čestitke!!!
Marija Jeverica
Велико, највеће БРАВО!!!!
Igor
@dr Vladan Kocic. Doktore, ljudi su svoj komentar dali tako što su, u trenutku dok pišem, podelili 347 puta ovu vest na fejsbuku. To ste prevideli. Ćutnja i tapšanje su ponekad najveće priznanje. "Šerovanje"/deljenje je glasan pljesak. Tapšem komentarom jer nemam fejsbuk. Bravo, doktorka! Često s pravom (i bez prava) napadamo lekarsku struku, a ponekad, u pozitivnom smislu, ostanemo bez teksta. Još je Dostojevski rekao, parafraziram, da je sreća dosadna i slična, a svaka nesreća osobena. Istina.
Milan Panic
Duboki naklon i postovanje za vanserijska dostignuca ove mlade dame i istovetno dubok prezir za sve koji su dozvolili da Klinika za infektivne i tropske bolesti lici na ono sto lici dugi niz godina unazad.
Zorka Papadopolos
Fluorochinoloni izazivaju bolove u tetivama, trnjenje misica. Verovatno tako sto gljivice bujaju u nedostatku bakterija? Da li i u tom slucaju pomazu nosaci lekova? Sta su nosaci i kojih lekova? Uzgred, u tom slucaju, izgleda pomaze Lachesis.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља