недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.01.2020. у 19:00 Александар Апостоловски

Бебе из партијских инкубатора

Од Скоја до Академије СНС-а: млади лавови у српској политичкој џунгли

Из инкубатора за обуку младих кадрова Српске напредне странке изашло је 70 младих који ће се наћи на изборним листама највеће српске партије, чиме ће Александар Вучић убризгати свежу крв у џиновски напредњачки организам. Вучићеве бебе, обучаване у Академији СНС-а, иза које се, заправо, крије политичка школа за обликовање будућих лидера, замениће истрошене и компромитоване играче по дубини, углавном на локалу, где су се самоуки прелетачи, вођени интересима, претворили у локалне шерифе.

С толико бројним чланством које се мора умрежити, уз спровођење јединствене политике у доба информатичке супербрзине која производи вртлог информација, што стварних, што измишљених, неопходно је обучавати младе политичке командосе који једнако морају да познају вештине сналажења у виртуелном свету, уз истовремену комуникацију с бирачима из предграђа великих градова или удаљених села, где владају традиционални закони српске политичке џунгле које је у доба почетка вишестраначја колоритно описао Вук Драшковић: „Ћу да гласам за тебе, ал’ кад дођеш на власт.”

Вучић ће се свакако сетити почетака своје политичке обуке, када је, по пријему код Војислава Шешеља, одмах убачен у ватру и послат на Студио Б, калећи се у некаквом телевизијском дуелу. Положивши пријемни испит, војвода је тадашњег радикалског омладинца ставио на листу, а тек потом почео да га учи својим вештинама које су представљале савршени микс деструкције, ерудиције, манипулације и трговине. За организацију странке био је задужен заборављени Драган Тодоровић, стварајући најозбиљнији кадровски софтвер како за спровођење кампање, тако и за контролу изборних резултата. Уосталом, 24. септембра увече, била је 2000. година, Зоран Ђинђић је с Чедомиром Јовановићем отишао у изборни штаб радикала, не да би се најео врућег печења, већ да би тамо добио коначну потврду да ли је Коштуница заиста у првом кругу победио Слободана Милошевића. Када је Шешељ потврдно климнуо главом, Ђинђић је могао да буде сигуран да је Слобина епоха власти окончана.

Драган Стојановић

Десетак година раније, Зоран Ђинђић био је тек талентовани доктор филозофије, бунтован, образован и перспективан, али превише дуго одсутан из Србије, да би открио све законе пливања у њеном муљу. Демократу с вишком адреналина преузели су Александар Тијанић и Владимир Беба Поповић, нарочито водећи рачуна о тренинзима његових јавних наступа. Зоран је толико млатарао рукама да су му, уместо хемијске оловке, дали тегове, како не би срушио све са стола. Сарађујући с Тијанићем и Бебом, који су се касније толико посвађали да нису могли заједно да бораве у истом кварту, а камоли у истој просторији, Ђинђић је по преузимању власти схватио да су му потребни жути скојевци. Наиме, један од њих ми је рекао да је то учинио по Титовом моделу, убацујући тада у игру јуноше за специјалне операције, попут Чеде, Срђе Поповића и Горана Весића. Данас су седокоси, али сва тројица, на различитим раздаљинама, лебде у Вучићевој орбити.

Није Ђинђићу требао професор Хабермас, његов ментор на Универзитету Констанца, да би га подсетио колико се Тито, по доласку на чело КПЈ из Коминтерне, уздао у СКОЈ, схватајући како младе, луде главе сва наређења испуњавају без икаквих потпитања. Маршал је касније у родном Кумровцу подигао политичку школу за узгајање чланова Савеза комуниста кроз коју су морали да прођу сви асови некадашње црвене Југославије. Многи од тих Харија Потера самоуправног социјализма су вешто пресвукли шињеле и заборавили на идеолошку младост, постајући вође отцепљених племена, захваљујући вештинама које су стекли у сада напуштеном омиљеном бетонском чудовишту европске Хрватске.

Вероватно се и Слоба мотао око Кумровца, али је током своје владавине углавном по личном и Мирином укусу бирао младе социјалисте, лансирајући Ивицу Дачића и Горана Перчевића. Уместо у орбиту, сместио их је за округли сто, где су Ивица и Горан с тадашњом опозицијом преговарали о изборном систему. Седећи за асталом, млади лавови СПС-а толико су нервирали комплетну памет антислобиста да је Матија Бећковић тадашње перјанице Депоса, Мићу Поповића и Михиза, звао „Перчевић и Дачић”. И Милошевић је био духовит. Рекао је да је Ивичино лице исувише глатко и да треба да заради по који ожиљак. Ивица је разумео поруку и држао се политике, подразумевајући да се бизнис и ожиљци у души подразумевају! Перчевић се мануо политике и држао бизниса, па је такво буржоаско скретање изазвало његов пословни и политички пад.

Нешто слично су доживеле и демократе. И то усред капитализма. Пропорционално њиховом дељењу, множиле су се странке, као остаци рестлова матичног ДС-а, па сада присуствујемо необичном парадоксу. Демократска омладина показала се као најжилавији део странке, заједно с Мићуном!

Драгољуб Мићуновић је у дисидентском вртићу узгајао будуће владаре, Ђинђића, Коштуницу и Тадића, преносећи на њих учење које је стицао, а они су му враћали тако што су му забијали нож у леђа и остављали га да им се враћа, као отац који увек опрашта неваљалој деци. Док завршава своју књигу, политички и филозофски тестамент о нама и њему, питам се хоће ли је клинци прочитати? Тешко, осим ако стане у два или три твита.

Да ли је Вучић на предавању напредњачкој младости поменуо случај демократа и њиховог оца Мићуна, човека који је све друге научио како да се попну на трон, али то знање није применио једино на себи. Да ли није желео или није умео? О томе сигурно неће размишљати деца, али ће Вучић свакако.

Коментари4
d6103
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Zivotna filozofija na ''brdovitom Balkanu''. Mukotrpni zivot seljaka objasnjava njihovo shavatanje ''lakseg zivota'' za njihove sinove. Talentovana deca su ''slana'' u popove. Lakse je pricati nego orati. Nesto kasnije je san sinovog uspeha bio u cinovnistvu. Sigurna plata bez vremenskih nepogoda. Nesto kasnije je clanstvo komunisticke partije bio preduslov bilo kakve karijere. Sadasnji broj politickih partija pokazuje istu ''inerciju'' primera za sledjenje. Niko nije zeleo sina u ''trgovce''
milic
Postovani gospodine Apostolovski.Odlicna tema za ovo vreme,izrasla iz ne tako davne proslosti,i odlican tekst sa par prilicno jakih gresaka.Pomenucu samo jednu,vezanu za Zorana Djindjica.Prvo, po meni,je vreme njegove Dr pojave,koja je nepotrebna,jer je bio solidno poznat jos kao rani srednjoskolac i student disident.Cak ima fotografije iz '68-me.Rano je otisao"preko",pa je,po meni tamo stekao kljucna znanja i obuku u politici.Vazna odluka je bila,skloniti Micuna,jer pored njega ne bi prosao.
Miroslav
"Politički inkubator" je i te kako potreban Srbiji. Ali on mora biti državni a ne partijski projekat. Organizovan kao "politička Petnica". Sa ciljem da stvori novu srpsku elitu. I da reformiše rodoljublje na uštrb raznih "izama". Jer današnja elita baštini boljševizam kao vrednost i to u svim porama društva pa čak i u duhovnoj sveri. Politika je zanat kao i svaki drugi. A moraju ga sprovoditi školovani šegrti, kalfe i majstori. Ostvareni ljudi. Danas, prvi posao-ministar, a poslanici-uhljebi.
NemaOvdeSpasenija
Od drzave koja krije zlocince i ubice oko 60 000 Srba, koja krije kidnapere srpskih beba u SFRJ, koja je SPC ponizila i napravila od nje partijsku filijalu, koja je pogazila srpske vojnike i zagadila svaku postenu ideju i inicijativu u Srbiji poslednjih 70 godina - vise je nego nerealno ocekivati bilo sta pozitivno, humano, posteno. Samo Seoba Srbina Spasava a oni neka glume rukovodioce penzionerima i bliskoistocnim migrantima. Oni postoje radi sebe, nicega se ne stide niti ikakav ideal imaju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља