среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:38

Тању је завео Београд, а Ливију један Београђанин

Финкиња Тања Микола и Бразилка Ливија Бјелоглав због љубави се преселиле у српску престоницу
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 04.01.2020. у 08:01
Тања Микола (Фото Исмо Лехтонен) и Ливија Бјелоглав (Фото лична архива)

С краја света обе су дошле у Београд. Једна са места од којег је тешко наћи северније, друга са тачке од које се, ако се оде мало западније, нађе на истоку. Никад се нису среле, али их спаја престоница Србије. Финкиња Тања Микола и Бразилка Ливија Бјелоглав су међу странцима које су овај град, настанивши се у њему, учиниле и својим.

Ливију је у њега довела љубав према једном Србину, а Тању је освојио управо Београд. Први пут је дошла у јуну 2016. године, са вереником, намеравајући да се ту задржи две ноћи. Остали су пет, отказавши пријатељу из Сарајева са којим су планирали да у главном граду Босне и Херцеговине проведу Тањин рођендан. Касније су се у Београд вратили на месец дана, па на три и на крају одлучили да због њега напусте Финску.

Ливија је у Европу дошла да би радила у софтверској фирми у Немачкој. Шефа њеног београдског представништва, Милана Бјелоглава, упознала је на скупу у Будимпешти. После три месеца су се верили, а након још три, у децембру 2013, и венчали.

Данас је ова 35-годишњакиња мајка Изабеле и Ларе. По образовању машински инжењер, својевремено је ангажована и на напорном и одговорном задатку на нафтној платформи у Амазонији. Ливија сада увози женску гардеробу из Бразила и покушава да створи свој бренд.

Тања вокацију не мења, само је проширује. Фотограф и аутор неколико блогова, она данас, заједно са вереником, припрема књигу о Србији, коју жели да представи у светлу другачијем од оног нимало ласкавог, како је неретко приказују у иностранству. Као бивши предузетник и предавач о маркетингу, ова 45-годишњакиња је помагала и у успостављању групних туристичких тура, желећи да што више људи осети Београд и Србију из прве руке.

Шта вам се највише допада у Београду?

Тања: Много тога! Али, највише... рекла бих да је то предивна архитектура, опуштена атмосфера и љубазни, пријатељски настројени, брижни људи. Овде је лако склопити пријатељства.

Нешто се у овом граду догађа сваког дана. Искрена да будем, превише сам лења да бих у свему томе учествовала, али свиђа ми се та идеја да бих сваког дана могла у џез клуб, на изложбу, гастрономске догађаје... Овај град живи!

Ливија: Људи се друже, нису отуђени и затворени у своја четири зида. Контакти су спонтани и свако може да пронађе за себе оно што жели. Волим београдске пијаце, насеље у којем живим јер се дружимо са комшијама и вртић нам је близу. Све су то мале ствари које живот значе.

Шта вам смета и шта бисте променили?

Тања: Волим стару архитектуру у Београду и страшно ме растужује кад видим како руше толико дивних старих зграда и замењују их новим великим објектима од стакла и челика.

У мојој родној Финској и у многим местима у Европи такве грешке су почињене пре 50 година. Дуго нам је требало да схватимо да се оне не могу опозвати, да су те старе зграде заувек нестале. Сад жалимо због тога што смо их срушили. Зато се стварно молим за то да Београђани схвате јединственост свог града и да заштите његову архитектуру. Сада не могу много да учиним поводом тога, само да фотографишем те дивне зграде и надам се да све оне неће нестати.

Чак је и једна од њих коју сам фотографисала у априлу за пројекат „Примењена носталгија” већ срушена.

Ливија: Не допада ми се то што су људи нервозни, тензија је на све стране и кад чекам у реду у пошти и док возим аутомобил. У Бразилу људи су насмејани и опуштенији, све је лаганије. Београђани морају да поведу више рачуна о чистоћи града. Смета ми то што нема довољно паркинг места и онда видите возила паркирана на тротоарима, зеленим површинама. Волела бих више бициклистичких стаза. Од Бањице не могу да возим бицикл до Аде, а да то не буде ризично.

Шта је прво што кажете људима када вас питају за Београд?

Тања: Да је ово једна од најбезбеднијих престоница у Европи, вероватно и на целом свету. Предрасуде... Проблем је то што су једине вести које су људи читали о Србији оне из ратног времена. Није много тога написано одонда. Зато људи не знају шта да очекују и зато желим да им говорим о данашњем Београду и Србији.

Ливија: Чврсте породичне везе ме одушевљавају. Срдачност, љубазност и пажњу према деци и трудницама нисам доживела нигде у свету – ти мали детаљи су ме купили.

Где водите госте који вам дођу у посету?

Тања: Да наведем само једно место, била би то Београдска тврђава. Сви воле да гледају залазак сунца изнад Саве!

Шетати се по Дорћолу, обилазити терасе на врховима зграда, као она која ми је међу омиљенима, где је џез клуб „Синерман”, у који не можете наћи улаз сем ако вас неко у њега не уведе.

И, наравно, упућујем их у српску кухињу у неком од бројних београдских ресторана.

Ливија: Госте водимо на тврђаву, у Скадарлију, Бетон халу, на Аду и Авалу. Свима се свиђа вожња бициклом на Ади и одушевљени су Таром и Златибором. Ја сам заљубљена у природне лепоте Таре.   

Шта бисте из родног града пренели у Београд, а шта из Београда у свој завичај?

Тања: Море? Знам да можда превише тражим (смех).

Будући да сам одрасла између великих језера и да сам касније живела поред мора, морате да схватате колико волим овај град кад сам због њега оставила своје воде да бих живела дубоко на копну. 

Моји пријатељи одавде жале се на јавни превоз и, да, није добар као тамо где сам живела у Финској. Не мислим да је он овде толико лош, али имам ту привилегију да живим на Старом граду и свуда могу стићи пешице. Метро би можда био добра идеја. И задржите овај град онаквим какав јесте! Али, молим вас, сачувајте старе зграде.

Ливија: Бразилску храну, воће и поврће бих донела овде. И музику и самбу. Нисам љубитељ српске кухиње. Можда звучи сулудо, али ћевапе не волим. Могу да једем пребранац, гибаницу, паприкаш... У Бразил бих однела међуљудске односе, топлину и срдачност и пажњу у виду поклона, неке ситнице, које људи понесу кад долазе у госте. То су усвојили и моји родитељи који сада када одлазе код пријатеља у Бразилу носе поклоне.

Како коментаришете то што људи масовно одлазе одавде?

Тања: Не мислим да имам право да коментаришем то што неко иде из било којег разлога. На крају крајева, и ја сам овде странац, особа која је напустила своју родну земљу у којој је животни стандард висок. Потпуно разумем да неки људи само покушавају да остваре своје снове, да побољшају своје животе.

Ипак, многи осећају да морају отићи да би нашли бољи животни стандард. Плате у Србији су дефакто ниске у поређењу с већином европских земаља и не бих кривила те младе, образоване људе због тога што одлазе. Али, волела бих кад би многи остали да развијају ову земљу кад би видели шансе у будућности. Трава није увек зеленија с друге стране ограде и можда буде разочарања...

Ливија: Мој муж је после студија отишао у Немачку, a радио је у Америци и у Канади. Али чим је добио шансу да се врати, он је ту прилику искористио. Овде има толико младих паметних математичара, инжењера, ај-ти стручњака који би могли да васкрсну ову земљу. Сваки пут када чујем да неко одлази трбухом за крухом буде ми жао.

 


Коментари8
08484
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
A sta cemo sa losim vazduhom, losom gastronomijom, losim vozacima, puno bofluka, puno smeca, puno marifetluka !?
Сава Савановић
Не разумем људе који деци дају туђа имена.
Jova Jovanovic
Na koga se to odnosi? Izabela je veoma uobicajeno ime u Brazilu. Majka Brazilka, ime brazilso, prezime srpsko, sve je u redu? Ili mislite da je Brazilka trebala da se odrekne bas svega, da cerku nazove Jefimija, zavoli cevapcice, i dobije inarkt sa 30 godina, da bi ispunila Vase zelje? Masta radi svasta, bato, igraj sambu i sanjaj o onome cega "bidnit" nece u tvom zivotu.
Препоручујем 12
tudjim ocima
Iskreno i simpaticno , utisci i misljenje dve mlade uspesne zene. Narocito, odgovor na pitanje "Sta Vam smeta i sta bi ste promenili ?"
Nesoks
Bravo za temu,svaka cast autoru...melem za dusu...
Nemanja
Sta je to trbuh i kruh? Inace lep tekst!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља