среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09
ИНТЕРВЈУ: НЕЛА КУБУРОВИЋ, министарка правде

Неуспела реформа правосуђа коштала 11 милијарди динара

Иако Србија уредно испуњава све своје обавезе у сарадњи са Трибуналом, а сада Механизом за кривичне судове у Хагу, и даље нема одговора на молбе наше државе да њени држављани служе казне у Србији, као ни за враћање документације која није коришћена у кривичним поступцима пред Трибуналом
четвртак, 02.01.2020. у 15:15
(Фотографије Танјуг/Сава Радовановић)

Неуспела реформа правосуђа из 2009. године коштала је државу око 11 милијарди динара због исплате плата нереизбраним судијама, тужиоцима и запосленима у правосуђу, као и бројних трошкова који нису плаћани до 2012. године, рекла је министарка правде Нела Кубуровић.

Кубуровић у интервјуу Танјугу указује да приликом сагледавања укупне суме треба имати у виду да је најмање 5, 5 до шест милијарди динара исплаћено на име накнаде материјалне штете - несиплаћених плата у периоду од 2010. до 2012. или 2013. године судијама и тужиоцима који су 2009. остали не-реизабрани, као и све трошкове поступака које су водили.

Што се тиче наканда нематеријалне штете, (повреда части и угледа због неизбора) у поступцима које су водиле судије и тужиоци, Кубуровић каже да нема тачне податке, док су заостала дуговања које је Министарство правде затекло 2012. за судске тумаче, вештаке, адвокате по службеној дужности која нису плаћана након преноса износила око 5.5 милијарди динара.

„Због тога се укупна штета процењује на више од 11 милијарди динара”, навела је Кубуровић. Она је указала да се 10 година од доношења одлуке о престанку функција за 836 судија и скоро 100 заменика јавних тужилаца, као и стварања нове мреже судова, последице тих потеза из реформе 2009. године још увек осећају у правосуђу.

Сматра да је та реформа спроведена без одговарајуће припреме, иако су Устав и законски оквири дозвољавли одређене промене. Пре свега, како је указла, нова мрежа судова је са више од 100 судова сведена на мање од 50, што је у пракси прозивело велике трошкове путовања, веће трошкове за живот судија, а грађани су остали без адекватног приступа правди, јер су неки морали да путују и преко 40 километара до суда.

„Уведени су нови судови који су почели са радом 1. јануара 2010. године - прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд, али ту је био проблем инфраструктуре јер за њих није било адекватних зграда, опреме и довољног броја запослених”, подсетила је она.

Поред судија и тужилаца који су остали без посла, министарка правде је подсетила да су последице реформе трпели и запослени у правосудним органима, чији је број 2009. такође био смањен, што је касније такође резултирало њиховим подношењем тужби за накнаду неисплаћених зарада и обавезом да се враћања на посао.



„Сви они су поднели тужбе због непримања плате и зараде, након одлуке Уставног суда 2012. којом је утврђено да су одлуке о престанку судијске функције 2009. године биле неуставне, донете без адекватног образложења и поступка”, навела је министарка и истакла да данас више нема заостатака и кашњења у плаћању, вештака, тумача и адвоката, јер се буџетом обезбеђује довољно средстава.

Она је истакла да сада Влада Србије обезбеђује и довољно средстава за изграђњу нових судских здрага, па је у претходних неколико година изграђено више потпуно нових зграда за рад прекршајних судова или су постојеће реновиране.

Сматра да је, највеће улагање Владе Србије у правосудну инфраструктуру у протекле три деценије - у потпуну рекострукцију Палате правде у Београду, нешто на шта цело правосуђе и Влада треба да буду поносни.

У 2020. години, Кубуровић очекује завршетак нове зграде - Палате правде у Крагујевцу за 10 различиних правосудних органа и најављује доношење низа стратешких докумената, иако је у питању изборна година.

Према њеним речима, биће донета нова Стратегија за развој правосуђа пошто је претходна истекла, затим ревидирани Акциони план за Поглавље 23, а радиће се и на унапређењу борбе против корупције, која остаје приоритет не само Министарства правде већ и Владе Србије.

Како је навела, Влада је пред нову годину усвојила Предлог закона о пореклу имовине и да се нада да ће о тексту овог закона ускоро расправљати посланици у Скупштини, напомињући да тај закон представља једну од битних антикоруотивних мера. „Очекујемо и уставне промене у области правосуђе, али оне зависе од брзине формирања нове владе и новог сазива парламента након избора.

Процес измене Устава застао је због бојкота опозиције која одбија да учестувује у раду скупштине, а према речима Кубуровић, доношење највишег правног акта државе захтева учешће и рад свих, без обзира да ли се слажу са решењима или не, да ли прихватају или не Предлог владе. „Мислим да је неопходно да се оствари дијалог и да сви добију могућност да изнесу свој став и мишљење о уставним амандманима”, напоменула је Кубуровић.

Она очекује да ће предстојећи избори бити тешки, али верује да ће грађани препознати резултате рада ове владе и оно што им се нуди у наредном периоду, подсећајући да је 28. децембра представљен план рада Владе до 2025. године. „Верујем да ће грађани препознати то као нешто што ће им омогућити много бољи животни стандард и боље услове за рад и запошљавање”, навела је.

Кубуровић такође очекује да ће у току 2020. године бити започет рад на изменама Законика о кривичном поступку (ЗКП) којим су уведене велике новине у наш кривични поступак, а то је пре свега тужилчка истрага.

Акционим планом за Поглавље 23 предвиђене измене ЗКП пре свега ради убрзавања поступка и онемогућавања процесних злоупотреба које доводе до дужег трајања поступка него што би то требало, навела је она.

Указала је да је Министарство правде још пре годину дана предложило да судије, тужиоци, адвокати и цивилни сектор, свако у свом домену, изађе са предлозима измена ЗКП-а и достави их министарству, али, како је навела, још увек ниједан предлог није стигао у Министарство правде.

Поводом критика које су се у протеклом периоду чуле у јавности због забране условног отпуста за пет најбруталнијих кривичних дела за која је прописана казна доживотног затвора, као и мишљења да треба мењати Закон о помиловању, који би могао да се примени у тим случајевима, Кубуровић каже да су критике неосноване, а формалне предлоге за измену тог закона није Министарству није упутио.

Могућност помиловања није искључена и она постоји и за она кривична дела за која је самим законом забрањен условни отпуст након 27 година издржане казне”, навела је. „Захтев за помиловање се упућује Председнику државе, за чију одлуку је пресудно мишљење суда који је донео пресуду”, истакла је Кубуровић и оценила да нису тачни наводи који су се могли чути у јавности да су искључени сви механизми преиспитивања казне.

„Често је одлука суда та која указује да ли ће неко бити помилован или не. До сада није било случајева да се суд противи помиловању, а да председник поступи супротно и помиљује осуђеника”, нагласила је министарка. Према њеним речима, од 2015. године до сада било је 42 помиловања, махом тешко болесних особа.

Иако, како каже, Србија уредно испуњава све своје обавезе у сарадњи са Трибуналом, а сада Механизом за кривичне судове у Хагу, и даље нема одговора ни од Механизма ни од Савета безбедности на молбе наше државе да њени држављани служе казне у Србији, као ни за враћање документације која није коришћена у кривичним поступцима пред Трибуналом, па се не може сматрати његовим материјалом.

Она међутим верује да ће Механизам и СБ решавати ова спорна питања у току наредне године, јер је крај поступака и окончање његовог рада најављено до краја 2020. године. Поводом случаја Јојић и Радета, чије изручење због суђења тражи Маханизам, Кубуровић очекује и даље притиске на Србију, јер како да се готово сваки налог из Хага, који не буде испоштован, често исполитизује и користи за условљавање Србије.

Међутим и Министарство правде и Влада Србије пре свега, како је истакла, треба да поштују Устав и законе Србије, као и Закон о сарадњи са Хашким трибуналом, као и да се не смеју заборавити ни судске одлуке које су донете у том предмету, а којима је закључено да нису испуњени услови за изручење.

„Ако буде из Хага достављен нови налог опет ће бити прослеђен надлежном суду да о томе одлучује, а Министарство правде поступа у складу са судским правосанжним одлукама”, рекла је Министарка и указала да је у том случају Србија уложола жалбу на простепену одлуку којом је одлучено да је Јојићу и Радети суди у Хагу а не у Србији.

Када је у питању законодавни рад, Кубуровић је поносна на усвајање дугооцекиваног Закона о о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 1. октобра, као и на усвајање измена Закона о извршењу и обезбеђену, чија је примена почела 1. јануара.


Коментари14
b6a3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vale
Svim gradjanima je jasno da nam je unisten inace klimav pravosudni sistem (ali je bio sistem), da bi nam bila postavljena nakaza od sistema. Svima je jasno ali izgleda vlasti jos uvek nije. Ko je tome koliko doprineo je pitanje. Traziti krivca samo u onima od pre nas, je smesno. Kako to zaboravismo mudrovanja Selakovica koji je pravosudje dokrajcio...Nadam se da cemo se kao Slovenija uskoro opametiti i vratiti reformisan i utegnut stari sistem, jer je i onaj stari bio deset puta efikasniji i posteniji od ovog.
Zeljko Bgd.
Mozda objavite i nepozeljni komentar. Mozemo da zamislimo koliko ce tek kostati ova tzv uspesna reforma pravosudja, tj seoba ljudi i predmeta iz jedne u drugu zgradu. Pravosudje je unizeno kada je na celu osoba bez ikakvog iskustva i kad se za sve pita Vodja.
Sladjana
Nažalost, niko za ovu štetu nije odgovarao. Drugačije, postoji nepisani dogovor između bivših, prethodnika bivših, i sadašnjih, i budućih za međusobno nakažnjavanje jer narod trpi i plaća sve. Mi građani smo krivi jer nikako da shvatimo da smo mi njima poslodavci i da bi morali da nam polože račune za činjenje i nečinjenje.
Dragan
"Hеуспела реформа правосуђа из 2009. године коштала је државу око 11 милијарди динара". Danas je 2020. gospođo, od tada je prošlo više od deset godina. Šta ste radili za to vreme? Javnost se pita da li postoji javni tužilac, nema podizanja optužnica za brojne afere, o tome nam recite šta znate. Hvala.
vojislav
Nisu smenjene sudije jer su oni ne zavisni od pravde i prava i valjda od KORUPCIJE.
Препоручујем 1
milan
Bez posla je ostalo 836 sudija a po sudovima se nalazi nekoliko miliona neresenih sudskih predmeta . Ko ce to i kada razresiti ostaje pitanje za sva vremena. Zbog nemogucnosti sudova da procesuira sve predmete svakodnevno se javljaju zastareli slucajevi. Jednostavno receno sudstvo se nalazi u opstem haosu a za sve se proglasavaju krivci ,, ONI PRE NAS ,,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља