петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
ИНТЕРВЈУ: др ДУШКО ПЕЈОВИЋ, генерални државни ревизор и председника ДРИ

Половина корисника социјалне помоћи је радно способна

Ревизије правилности пословања показале су да запослени у јавном сектору имају већа права у односу на прописе. Субјекти ревизије су често својим запосленима исплаћивали већа примања од прописаних.
Аутор: Маријана Авакумовићпонедељак, 30.12.2019. у 22:55
(Фото ДРИ)

Државна ревизорска институција је ове године својим ревизијама обухватила 209 корисника државног новца не рачунајући директне и индиректне кориснике буџета локалних самоуправа. Код већине је уочен недостатак стратешког планирања, то јест непостојање визије развоја и недостатак координације између надлежних органа.

Душко Пејовић, генерални државни ревизор и предеседник Државне ревизорске институције у разговору за „Политику” посебно указује на слабости у функционисању система интерних контрола.

– Те слабости су везане за непостојање контролних поступака, непримењивање постојећих контролних поступака, недовољно добро информисање, недостатак праћења планираних и остварених резултата. Ревизијама правилности пословања уочили смо да у области јавних набавки, зарада и потраживања и даље постоје значајне неправилности – истиче Пејовић.

Током ревизија сврсисходности пословања сте се бавили различитим темама. Тако сте на пример установили да је новчану социјалну помоћ од 2016. до 2018. примало 268.000 људи, међу којима је приближно 50 одсто радно способно. Како је до овога дошло и ко је одговоран?

Узроци чињенице да новчану социјалну помоћ прима око 132.000 радно способних особа су вишеструки и међусобно повезани. Не постоји јасна визија развоја система социјалне заштите. Надлежни органи су делимично анализирали учинак предузетих мера. Норматив кадрова није заснован на реалним потребама центара за социјални рад и изостала је активнија улога Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у отклањању нејасноћа у примени мера социјалне укључености. Центри за социјални рад нису били довољно активни у социјалном укључивању радно способних корисника новчане накнаде, делимично су процењивали њихово социо – економско стање. Често нису обилазили на терену кориснике новчане накнаде и није постојала адекватна сарадња с Националном службом за запошљавање.

Како Србија управља индустријским отпадом и ко је одговоран што је буџет оштећен за 6,7 милијарди динара од 2014. до 2018?

Србија у највећој мери одлаже отпад на депонији, односно спада у земље са најмањим процентом поновне употребе отпада. Током 2018. је произведено 11,6 милиона тона отпада од чега се девет милиона тона односи на индустријски отпад. Око 80 одсто произведеног индустријског отпада остаје на локацији самог произвођача.

Додатни проблем представља и опасни отпад од око 90.000 тона који највећим делом потиче из индустрије. Приходи у буџету Републике били су мањи за 6,7 милијарди динара зато што 3.339 привредних субјеката нису доставили податке или су доставили нетачне податке, што је утицало да укупно буде мање обрачуната и наплаћена накнада у износу од 6,7 милијарди динара. Други разлог је одсуство ефикасног надзора и контроле. Надзор и контрола су у надлежности Агенције за заштиту животне средине и Инспекцијe за заштиту животне средине.

До каквих закључака сте дошли при ревизији сврсисходности „Превенција поплава у Србији”? Да ли смо заштићени од поплава?

У овој ревизији утврдили смо да надлежне институције касне са доношењем кључних планских докумената. Због подељене надлежности између ЈВП Србијаводе и ЈВП Воде Војводине, на водним подручјима Дунав и Сава, њима се не управља на јединствен, потпун и целовит начин. Постојећи модел финансирања не обезбеђује средства у потребном обиму. Појединим бранама са акумулацијама, као кључним водним објектима за заштиту од поплава, не управља се на одговарајући начин, јер нису пренете на управљање јавним водопривредним предузећима. Опште стање појединих брана, које нису пренете, није задовољавајуће, а неке од њих нису укључене у оперативни план за одбрану од поплава.

Што се тиче заштићености од поплава, апсолутна заштита не постоји, али садашње стање није задовољавајуће. Ниво обезбеђених средстава за одржавање заштитних водних објеката је испод 60 одсто потребних средстава.

Како је могуће да држава још нема пописане некретнине и да ли мислите да се недомаћински понаша према својој имовини?

Државна ревизорска институција се у ревизијама финансијских извештаја спроведеним ове године, код свих корисника јавних средстава бавила пописом. У већем броју него претходних година изразили смо позитивно мишљење на финансијске извештаје. Ови корисници јавних средстава су спровели попис на одговарајући начин. Велики број корисника буџетског новца има пописане некретнине, али је проблем што на државном нивоу Регистар непокретности у јавној својини није свеобухватан и ажуран.

Републичка дирекција за имовину нема податак колики је укупан број корисника непокретности у својини РС. Тренутна ажурност Регистра непокретности у јавној својини је на ниском нивоу, евидентирано је 230.000 непокретности.

Да ли запослени у јавном сектору уживају већа права него што прописи налажу и да ли су привилеговани у односу на запослене у приватном?

У ревизији правилности пословања код скоро свих субјеката утврдили смо да су запосленима омогућена већа права у односу на прописе. Субјекти ревизије су често својим запосленима исплаћивали већа примања од прописаних. Приликом обрачуна основне зараде повећавани су коефицијенти, цена рада или није умањивана основице за прописану стопу умањења. Исплаћиване су стимулација из остварених прихода који по својој суштини не представљају сопствене приходе. Вршене су исплате запосленима са средњом стручном спремом у једнаким износима као помоћ запосленима-солидарна (Казнено поправни завод у Нишу – 2,172 милиона динара нето за 45 радника и Окружни затвор у Новом Саду 560 хиљада динара нето за 12 радника).

Друге неправилне бенефиције које су запослени остваривали су исплата накнаде трошкова за топли оброк и регреса у већем износу од прописаног. Накнаду трошкова за исхрану у току рада, топли оброк, повећали су ЈП EПС, Београд (повећан нето износ накнада за топли оброк са 200 динара на 300 динара дневно) и ЈП Национални парк, Копаоник, Рашка (дневни износ топлог оброка повећан је са 171 динар на 285 динара дневно, у бруто износу). Накнаду трошкова регреса повећали су ЈП EПС, Београд (са 36.298 динара на 50.000 динара у бруто износу, годишње) и Ковачки центар доо, Ваљево (са 10.000 динара бруто по запосленом, на 82.270 динара по запосленом).

Субјекти ревизије су и друге елементе плате-зараде исплаћивали у већем износу од прописаног. Код јединица локалне самоуправе и јавних комуналних предузећа смо такође утврдили сличне неправилности у погледу примања запослених. У јавним комуналним предузећима неправилно је исплаћено 183 милиона динара. Код јединица локалне самоуправе износ је 85 милиона динара.

Да ли су јавне набавке и даље болна тачка корисника буџетског новца и да ли је обезбеђена конкуренције у поступку централизованих јавних набавки?

ДРИ у јавним набавкама и даље утврђује велике неправилности. О овом питању смо известили на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине када смо на примеру 12 ревизија од планираних 55 приказали да је питање јавних набавки и даље проблематично (набавка у износу од 72,85 милиона без спроведеног поступка јавне набавке, набавке у износу од 285,12 милиона динара где додатни услови нису у логичкој вези са  предметом набавке или нису прецизно одређене техничке карактеристике).

Ове године смо спровели ревизију на тему „Обезбеђивање конкуренције у поступку централизованих јавних набавки“. Ревизију смо спровели, јер смо утврдили да се просечан број понуда у поступцима централизованих јавних набавки смањивао из године у годину, од 2016. до 2018. године. Градови Београд и Крагујевац су у посматраном периоду имали у просеку обезбеђену конкуренцију у поступцима централизованих јавних набавки, док је Управа за заједничке послове републичких органа у све три посматране године имала просечан број понуда испод две.Са тако малим бројем понуда не можемо рећи да је у довољној мери обезбеђена конкуренција.

Шта је показао извештај о ревизији консолидованог извештаја Републике Србије? Колико буџетског новца је неправилно потрошено током прошле године?

ДРИ је спровела ревизију консолидованог извештаја Републике Србије са циљем да изрази мишљење да ли је овај извештај састављен у складу са Законом о буџетском систему и подзаконским актима. Утврдили смо и да су мање исказани приходи од донација у износу од 16,7 милијарди динара који су остварени преко девизних рачуна директних корисника буџета Републике Србије.

Колико сте поднели пријава против корисника буџетског новца?

Како је Законом о ДРИ прописана обавеза подношења пријава у свим ситуацијама када за то постоје услови, то су активности на овом плану бројне, па је закључно са 15. 10. 2019. поднето 2.169 захтева за покретање прекршајног поступка, 263 кривичне пријаве и 180 пријава за привредни преступ. Активност на овом пољу нашег рада је интензивна, јер се пријаве по окончаним ревизијама из ове године, тек сада израђују.


Коментари8
35b65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana
Sve pohvale DRI na ovom izveštaju. Ako se uključe sve pomenute nadležne službe problem socijalne pomoći će početi da se rešava. Samo napred.
Aleksandar Mihailović
Revizor bolje da nije govorio na ovakav način o 132.000 korisnika socijalne pomoći koji su radno sposobni jer se obrukao. Socijalnu pomoć ne dobijaju radno nesposobni već oni koji nemaju od čega da žive. Bolje da je direktno rekao da su to verovatno botovi stranaka na vlasti, sendvič brigadiri i oni koji će da aplaudiraju prodavcima svega što u Srbiji vredi. To znači i da nemaju posla i da su podaci o % nezaposlenih lažni, nisu svi mogli u birokratiju i javne službe sa lista stranaka na vlasti.
Александар Поповић
А што надлежне службе не провере ко све незаслужено користи социјалну помоћ? И докле ће да се понавља “изум” да се уз помоћ два сведока све може да реши. Као оно после 1945. када су се многи преметнули у учеснике НОР-а, првоборце, илегалце који су “помагали” партизане?!?
Нема радника
У мом селу, које има око 100 становника, њих десетак добија социјалну помоћ, новчану, имају бесплатни јавни превоз, медицинску помоћ, струју, и сл. Стари су од 30 до 50 година, имају баште, винограде, воћњаке, у дворишту држе живину, јагње, прасе. Седе пред продавницом и пију пиво, и смеју се онима што су радили пун радни стаж и имају пензију петнаестак хиљада. Зато у селу не можеш да нађеш радника који пристаје да за новац помогне у окопавању кукуруза, винограда, сечу дрва у шуми, итд.
Djordje
Tipično srpsko muljanje i mahinacije! U ovoj zemlji bezakonja ceni se samo lopovluk, bezobrazluk i nerad.
Препоручујем 28
Avram
Sprovesti ostavinske rasprave za sve one preminule koji su ostavili imovinu,a za koje to nije ucinjeno,pa ce mnogi dobiti materijalna sredstva na koriscenje I raspolaganje I prestace razlozi primanja socijalne pomoci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља