субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:29

Свињетина ће ускоро вредети као суво злато

Због афричке куге свиња у Европској унији, за годину дана цене товљеника порасле су у просеку за 48 одсто, а прасади за 63 процента
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 28.12.2019. у 21:55
(Фото А. Васиљевић)

Црвени аларм због афричке куге свиња огласио се прошле године у свету и све упућује на то да ни 2020. неће бити ништа мање стресна за овај сектор сточарства. Стручњаци предвиђају да ће у наредној години четвртина популације свиња у свету бити „збрисана” услед напредовања ове смртоносне болести животиња, против које не постоји вакцина. То ће продубити глобални поремећај на тржишту свињског меса и довести до новог раста цена. Само у Европској унији, за годину дана товљеници су у просеку поскупели за 48 одсто, а прасад за 63 процента.

– Из мог угла, прилике у Србији су тренутно добре. Престали смо с вакцинацијом против класичне куге свиња, због чега је ова индустрија, јер није имала могућност извоза, последњих деценија претрпела губитак од 200 милиона долара – каже за „Политику” проф. др Иван Радовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду – Департман за сточарство. Недавно је, додаје, написана и одјава за афричку кугу свиња на територији Србије и сада се очекује званично решење Европске комисије с тим у вези. Ипак, Радовић упозорава да „нико не треба да се опусти јер је та пошаст претња за свињарство у сваком моменту”.

У Србији је просечна цена товљеника прошле године била за десетак динара виша него у 2018, а очекивано је да ће се тренд поскупљења наставити и у 2020.

– Глобално гледано, и даље нас очекује велики мањак свињског меса на тржишту. Ако знамо да је свињско месо најјефтинији анимални протеин, после живинског, несумњиво је да ће та врста производње морати да се заштити – истиче наш саговорник. За оне земље које буду обавиле одговарајуће биосигурносне процедуре и заштитиле границе и своје фарме – цена товљеника ће бити као суво злато.

У Србији, каже Радовић, годинама влада кланични монопол, где прехрамбена индустрија функционише независно од примарне производње. Епилог свега тога јесте да је примарна производња непрестано трпела. Али уверен је „да полако долази крај томе” будући да ће, за три године од престанка вакцинације против класичне куге свиња, произвођачи моћи да извозе живе товљенике било којој кланици у окружењу. Цене у Србији су тренутно ниже него било где у Европи, што значи да сасвим сигурно купујемо претежно домаће месо, јер је увоз постао неисплатив.

– У Србији ради око 900 кланица свих капацитета. Према мојим проценама тај број ће се драстично смањити, практично преполовити, јер на тржишту неће бити довољно товљеника, а њихова цена ће бити висока. Оне кланице које имају скупу технологију, или су се преинвестирале, тешко ће моћи да поднесу новонастале тржишне прилике – каже наш саговорник. Уз то, куповна моћ становништва је ниска, тако да произвођачи високе набавне цене неће моћи да компензују кроз више цене сухомеснатих, трајних, полутрајних и свежих производа. У перспективи, кланична индустрија ће имати веома велики проблем – упозорио је наш саговорник. Та индустрија ће морати да размишља о уговарању производње товљеника и то можемо да очекујемо већ почетком године.

Цела Европа тренутно се припрема за испоруку свињског меса за кинеско тржиште. Кина, као највећи произвођач и потрошач ове врсте меса, претрпела је велике губитке због афричке куге свиња. Даље смањење кинеског стада свиња очекује се у првој половини 2020. године. Предвиђа се да ће око 50 процената малих кинеских фарми напустити индустрију, а увоз свињског меса могао би да достигне 4,6 милиона тона 2020. године, што је више него икад раније. Наш саговорник каже да се процењује да ће тој земљи бити потребно 11 година да врати производњу на ниво који је имала пре само годину дана. Има ли Србија у таквим околностима шансу да подигне сточни фонд?

– То у свињарству није могуће брзо урадити. Да би се повећао број квалитетних приплодних грла потребно је да прође одређени период. На нама је да сачувамо оно што имамо и полако, корак по корак, увећавамо примарну производњу – каже професор Иван Радовић.


Коментари15
861de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
Kamo srece da ovaj narod ne zdere 3 puta dnevno te jadne "tovljenike" ! A najgore je sto i mala deca tako zderu jer nema ko da ih nauci boljem zivotu t.j. zdravlju !!
Veterinar
Ne bih se složio sa prof. u vezi cene animalnih proteina. Najjeftiniji su proteini mesa piladi. Uvoz, svinjskog mesa u Srbiju, 2018. bio je 29.000 tona od čega je većina išla za preradu. U Lidlu možete kupiti sveže meso u zaštićenoj atmosveri iz Holandije. Našem stočarstvu nema leka!
Neko iz mase
Jeste li ikada probali to meso iz Lidla? Mleveno meso smrdi, piletina kada se zamrzne pa odmrzne ima neki bljak smek... ne znam šta je tu sveže i zaštićeno
Препоручујем 5
Веља
Цена живе ваге средње тежине у Пољској је на нивоу 1,35еур, смрзнуто пред истеком рока од 6 месеци од смрзавања може да се нађе врло повољно код нас је дозвољено 12 месеци има за сушење и за свашта по багателној цени и колко оћеш, чињеница је да је цена свињског меса у Кини ишла и до 15евра/кг за цепане полутке али то и нема неке велике везе са нама.
delikates
Svinjetinu ne jedem, jedino je konzumiram u vidu njeguškog pršuta. Nedostatak njeguškog pršuta bi mi nedostajao prilikom letovanja u Boki Kotorskoj...
Зоран
Да ли знате одакле долази месо од ког се прави тај пршут?Верујте ми да није из Његуша...
Препоручујем 61
Dragan Pik-lon
Prosle godine su Holandjani utrostrucili zaradu od prodaje svinjskog mesa u Kinu.Gde hara ova kuga.Ne znam tacnu cifru ali se dobro secam da je iznad 300 hiljada Evra zarada po uzgajivacu.To je zato sto malih uzgajivaca u Holandiji,gotovo da i nema.Oni koji se bave ovim poslom imaju mega-stale koje imaju i po nekoliko hiljada grla u sebi.Interesantno je da Kinezi imaju veliko poverenje u sve holanske proizvode.Tako da masovno prazne supermarkete kupujuci sireve,jogurte,mleko u prahu za decu,...!
Za Dragana Pik-lona iz NL
Opet vi sa vasin (ne)poznavanjem Holandije. Holandija je u 2018. bila sesta u svijetu sa preko 2 milijarde dolara od izvoza svinjetine (SAD, Njemacka, Spanija, Danska, Kanada, Holandija). Kinezi uvoze svinjetinu i mlijeko u prahu ne samo iz Holandije, trgovina kao u svaka druga, odnos cijene i kvaliteta.
Препоручујем 27
Зоран
А на декларацији пише,,Земља увоза Холандија,Земља порекла Аргентина.,,А Аргентина највећи произвођач генетски модификоване хране...
Препоручујем 29

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља