петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.12.2019. у 15:01 Дејан Алексић - Далиборка Мучибабић
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Холандско-бугарска компанија потенцијални градитељ Прокопа

Ако преговори буду успешни, „Railway City Beograd” требало би да прибави грађевинску и употребну дозволу и финaнсира изградњу станичне зграде, комерцијалног простора и паркинга, а држава ће уложити у земљиште
(Фото Д. Жарковић)

Потенцијални је партнер држави Србији у изградњи зграде железничке станице „Београд центар” (Прокоп), паркинга и пратећих комерцијалних садржаја је „Railway City Beograd” сазнаје „Политика”.

Ова компанија једина је доставила писмо о заинтересованости за тај посао, а влада се у октобру сагласила да приступи преговорима са њом, потврдили су јуче у Републичкој дирекцији за имовину која је у јулу расписала позив домаћим и страним компанијама за улагање и грађевинске радове на Прокопу.

– Истовремено је основана стручна комисија која води преговоре око свих елемената будућег правног посла заједничке изградње, елемената понуде и елемената евентуалног уговора – наводи Дирекција у писаним одговорима, уз ограду да су преговори у току и да сада не може да говори о вредности уговора нити о почетку градње.

Ако преговори буду успешно окончани, партнер би, како је истакнуто у летошњем конкурсу, требало да прибави сву документацију за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансира изградњу станичне зграде, комерцијалног простора и паркинга.

Држава ће уложити земљиште и омогућити градњу на плочи и на свим парцелама које су у њеном власништву, а испуњавају техничке услове за изградњу у оквиру локације обухваћене урбанистичким пројектом. „Railway City Beograd” имаће обавезу да најпре приступи изградњи објекта јавне намене или да тај објекат зида истовремено са комерцијалним садржајима.

– Потенцијални партнери могу дати своје идејно решење и за зграду железничке станице са паркинг местима неопходним за несметано функционисање зграде железничке станице у складу са урбанистичким параметрима и статичким ограничењима. Надлежна тела и органи ће ценити да ли је могуће и потребно по том идејном решењу мењати постојећи урбанистички пројекат – указано је у позиву на који се јавио „Railway City Beograd”.

То би могло да значи да би ова компанија, ако буде имала веће апетите, могла да изађе из оквира постојећег урбанистичког пројекта и да подигне више квадрата него што је њиме предвиђено.

Урбанистички пројекат за Прокоп добио је зелено светло од Секретаријата за урбанизам 2015. Према најавама надлежних  претходних година, на Прокопу би могло да се гради 30.000 квадрата комерцијалних садржаја.

Пре него што је Републичка дирекција објавила позив за Прокоп, влада је формирала радну групу. Како су навели у „Инфраструктури железнице Србије”, која је такође у тој групи, за све радове на објекту главне железничке станице „Београд центар” била је обезбеђена грађевинска дозвола, а процењена вредност пројекта је 48 милиона.

На Прокопу чија неславна градња никако да се оконча скоро пола века, надземна плоча треба да има око 45.000 квадрата. До сада је изграђено око 40.000 квадрата те плоче, од чега око 4.000 прошле године.

Уређени перонски део ове станице за домаће и међународне путничке возове отворен је у јануару 2016. када је тадашњи премијер Александар Вучић навео да ће нова станична зграда бити „права европска лепотица”. Уочи отварања перонског дела надлежни су истицали да има интересената за градњу на плочи и да је међу њима и МПЦ Петра Матића.

Када је пре три године почело пресељење путничког саобраћаја са Главне железничке станице у Прокоп, питање над питањем било је када ће „Београд центар” добити станичну зграду.

Од тада до данас надлежни су неуморно лицитирали са роковима за почетак градње, али су сви ти датуми листом падали у воду. Разлог је, чини се, то што надлежни нису могли да се определе на који начин ће се градити и финансирати станична зграда. Пре последњег позива, држава је у лето 2016. потенцијалне улагаче позвала да доставе необавезујуће понуде.

Тада су надлежни указивали да има више интересената, међу којима су и холандски и дански инвеститори, али онда је испало да нема заинтересованих. Као разлог за то наводили су да се инвеститорима не исплати да улажу у Прокоп ка коме гравитира мало људи, а пре свега путника. Онда су у току 2017. и 2018. надлежни у граду и држави истицали да ће се зграда градити средствима из кредита Кувajтског фoнда зa aрaпски eкoнoмски рaзвoj.

Један детаљ ипак се није мењао од 2016. године. А то је да ће градња станичне зграде када почне трајати најмање две године. У овом случају, ако се постигне договор са јединим интересентом на последњем позиву државе, то значи да се на нову станичну зграду не може рачунати пре 2022. године.

Шта „Београд центру” фали

Путници би рекли да Прокопу фали све, али није баш тако. Осим сређених перона, ова станица има и приступне везе из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, а од летос и два лифта аз спуштање до перона.

Оно што овој станици недостаје уз станичну зграду јесу пре свега приступне везе из правца ауто-пута за Ниш (чија градња се најављује годинама па је тако неславно прошла и најава за 2019. годину). Недостаје јој и знатно боља веза са јавним превозом.

 

 

 

 

Коментари25
0e9b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran staric
Peti oktobar je bio pre 20 godina i kriv je za sve, pa i za "novu centar stanicu". Oni su krivi i za besmisleno zatvaranje "stare centar stanice" na kojoj se nije do septembra 2019. ništa radilo. Svašta!!
Jeretik
Za taksiste 140 mil, za nepotrebne stadione 300 mil, za "subvencije" strancima na stotine miliona, za, za, ....... silni milioni evra Ima se za rasipanje a nema za ono što je potrebno. To se nekada zvalo lopovlukom.
Bisa
Evropske integracije nisu sala. Ranije smo imali 4-5 jakih firmi koje su odrzavale grad i celu zemlju ali EU nije imala koristi od toga. Zato su nam polupali zemlju i sada mora da radimo kako nam kazu. Ranije su takve radnje suseda zvali agresija na suverenu zemlju ali se sad to zove pristupni pregovori i uslovi za integraciju. I posto su oni jaci od nas, tako ce da bude sve dok kod nas ne bude sve kao kod njih. Za to ne vredi kriviti bilo koju od "nasih" vlasti. Ni buduca nece drugacije.
Magarac
Taxisti su probali,i uspelo im je. A mi...........
Милош
Све је то последица 5. октобарске "правне државе, демократије, слободног тржишта и конкуренције" коју су нам увалили кроз дим спаљене Савезне скупштине. Где су сада они који су то пропагирали. Е па они су власници те фантомске фирме. Само мало боље загребите!
Владија Шарац
Холандско-бугарска компанија? Једина фирма под тим именом коју сам нашао на интернету је регистрована у Београду на адреси Вишњићева 8, особа за контакт Вук Миленковић Обрадовић?? Зна ли неко нешто више о дотичном?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља