Професори београдског Филолошког факултета који траже да се изнова покрене поступак за избор декана ове високошколске установе немају за своје захтеве подршку у колективу, а на раније дописе неких од њих управа је више пута одговорила, наводи се у саопштењу за јавност Филолошког факултета.
Саопштење је одговор на недавни апел четири катедре и 44 професора који су се обратили руководству Универзитета у Београду и у којем траже да в. д. декана проф. др Љиљана Марковић повуче своју кандидатуру за ову функцију и да се покрене поступак новог избора челника ове установе.
„Филолошки факултет у овом тренутку има 307 наставника и сарадника, а допис је потписало само њих 44. Дакле, само једна седмина оних који реализују наставу”, наводи се у одговору на тврдње и захтеве изнете у апелу.
Додаје се и да је савет факултета на седници почетком октобра усвојио закључак којим се препоручује члановима већа да се у што краћем року настави започети поступак у вези с избором декана и савету достави предлог кандидата.
На наводе о финансијском пословању факултета, у саопштењу одговарају да је Државна ревизорска институција априла ове године оценила у свом извештају да су мере исправљања задовољавајуће.
Истакнуто је, између осталог, и да је Агенција за борбу против корупције утврдила да деканка Марковић није била у сукобу интереса, будући да су потписници апела подсетили да је ректорка опоменула факултет јер је професорка Марковић била на месту одборника у Скупштини Београда.
Наводећи да је деканка завршила студије на престижним светским универзитетима и да има бројне публикације и радове на престижној СЦИ листи, у саопштењу се истиче да је „беспредметно одговарати на приговоре у вези са библиографијом”.
„У вези с питањем начина избора чланова савета факултета из редова чланова ННВ-а, у међувремену је потврђена пракса према којој су бирани чланови савета и на другим факултетима, о чему су и медији обавештавали јавност. У потврду тога вам је у дневном листу ’Политика’ објављен интервју новоизабраног декана Богословског факултета 19. децембра 2019”, истиче се у одговору управе.
Саопштењем се јуче огласила и група професора која је упутила апел. Они наводе да потписник саопштења Филолошког факултета „манипулише чињеницама и свесно обмањује јавност”.
„Ако су четири катедре и 44 професора на Филолошком факултету мањина, онда би то требало да значи да су в. д. декана Љиљана Марковић и њени ’гласачи’ већина. Зашто онда в. д. декана не сазове наставно-научно веће, не стави свој избор на дневни ред и, уз помоћ своје ’већине’, освоји нови декански мандат? Одговор је једноставан: зато што она ту већину нема”, наводи се у саопштењу које је за групу професора Филолошког факултета потписала професорка др Адријана Марчетић.
Истиче се и да већина колектива у мају није дала подршку за поновни избор проф. др Марковић за декана, да је од тада сазвана само једна седница већа која је, како се наводи, прекинута када су професори почели да постављају питање њене одговорности за „катастрофално стање” на овом факултету.
„Сада је већ свима јасно да Љиљана Марковић није достојна да обавља дужност декана Филолошког факултета, нити да седи у Сенату УБ, међу часним и угледним деканима других факултета. Због тога потписници апела од в. д. декана Марковић сада траже да поднесе оставку и тако омогући да се факултет уведе у легалне токове, као и да се чиста образа врати у окриље УБ”, закључује се у саопштењу.
