четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Ухапшено 49 директора и 25 функционера

Према подацима специјализованих тужилаштава у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу за годину и по дана примене новог закона поднете су кривичне пријаве против 15.222 особе, од којих је 1.269 оптужено
Аутор: Мирослава Дерикоњићуторак, 24.12.2019. у 22:55
Учесници јучерашње конференције за новинаре (Фото Танјуг)

Према подацима посебних одељења јавних тужилаштава за борбу против корупције у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу најзаступљенији у кривичном гоњењу били су предмети у којима је корист испод милион динара, док је број процеса у којима она прелази два милиона динара свега шест одсто. Из ових података, како је закључено на конференцији Удружења тужилаца и заменика тужилаца Србије, произилази да се посебна одељења не баве предметима високе корупције, већ се ресурси троше на процесима којима би требало да се баве редовна тужилаштва.

Говорећи о резултатима у борби против корупције, председница Председништва УТС Лидија Комлен Николић, казала је да сматра да су потребне измене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције по којем посебна одељења при вишим тужилаштвима поступају.

– Каталог кривичних дела које гоне посебна одељења за борбу против корупције при вишим тужилаштвима је недовољан. Такође, не постоји довољна отвореност у раду, а нарочито када је реч о споразумном решавању случајева. Јавност је гладна резултата о борби против корупције – казала је Комлен Николић и додала да су се потешкоће у раду посебних одељења јавиле и због чињенице да се почетак њиховог рада поклопио са ступањем на снагу измена Кривичног законика, који је тада мењан девети пут.

Према подацима који су на конференцији предочени јавности, за годину и по дана рада посебних одељења за борбу против корупције при Вишим тужилаштвима у Новом Саду, Београду, Краљеву и Нишу, поднете су кривичне пријаве против 15.222 особе, од којих је 1.269 оптужено. У истом периоду закључен је 641 споразум о признању кривичног дела па је, како је оцењено на конференцији, овакав начин решавања предмета веома заступљен што доприноси повећању ефикасности у раду посебних одељења.

– Из овог произилази да је већи и број осуђених за ова кривична дела. Међутим, благе казне које су резултат коришћења овог механизма су у нескладу са стратегијом извршне власти да се казнена политика пооштри. Број ослобађајућих првостепених пресуда је мањи од два одсто од укупног броја пресуђених предмета. Статистика у овим предметима не разврстава починиоце овог кривичног дела према томе да ли припадају јавном или приватном сектору, тако да се са сигурношћу не може рећи да ли се неки случајеви гоњења овог кривичног дела односе на корупцију у јавном сектору – показују подаци Удружења тужилаца.

У извештају се наводи да се поједина кривична дела гоне изузетно ретко, а то су примање и давање мита у вези са гласањем, примање и давање мита у обављању привредне делатности и трговина утицајем. Највећи број поступака, према анализама струковног удружења тужилаца, покренут је према одговорним лицима, док су службена лица најређе одговарала.

На конференцији се чуо податак и да у посебним одељењима за борбу против корупције при четири виша тужилаштва, нема довољно тужилаца, као и да је највећи број њих у ова одељења прешло из основних тужилаштва и то углавном због већих плата. Иако је Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције предвиђено да у сваком одељењу буде запослен и финансијски форензичар то није случај.

– С обзиром на то да они имају статус јавних службеника, а самим тим и већа примања од оних запослених у тужилаштву, готово нико од њих не жели да промени посао. У неким одељењима, финансијски форензичари се ангажују привремено, што, свакако, није решење – речено је на конференцији.

Као један од говорника, Дарко Луковић, начелник Одељења за борбу против корупције МУП-а Србије, казао је да је задовољан што је знатан број поступака окончан закључивањем споразума о признању кривичног дела.

– То говори да су полицајци и тужиоци у истрагама које су водили добро применили посебне доказне радње и прикупили друге чињенице. Јер, када осумњичени пристане да се споразуме са тужиоцем, то значи да је свестан дела које му се ставља на терет и да пристаје да буде осуђен. Ми овде не говоримо о ослобађању, ти људи су осуђени правоснажним пресудама. Казне које се изричу нису мале, као што то на први поглед изгледа – рекао је Луковић.

Он је навео податак да су од почетка рада одељења којим руководи, осумњичени који су ухапшени противправно прибавили корист од близу 23 милиона евра.

– Ухапсили смо и поднели кривичне пријаве против 49 директора различитих предузећа и 25 функционера. Такође, приводили смо и подносили кривичне пријаве против градоначелника, председника општина, скупштина, председника различитих удружења... Велики допринос, посебна одељења су дала у откривању случајева прања новца. У прилог овој тврдњи може да се наведе податак да је у 2015. и 2016. години откривено 12 дела прања новца, у 2018. години (од марта, када је одељење почело са радом) било их је 82, док је у овој години тај број 109. Посебан акценат стављен је на трговину утицајем – казао је Луковић.


Коментари6
3addf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Samo ?
Душан Л. Сибачки
Добро је што се почело са истражним поступцима против осумњичених за пљачку и криминал у институцијама државе Србије. Али за очекивање је да истражни кадрови у нашем правосуђу, који до сада нису осудили ни једног тајкуна од 2001. до данас неће одмаћи даље од констатац. да нема доказа а и оне које су процесуирали до сада, ослободили су због недостатка доказа. А пропаст наших фабрика и банака је евидентан у периоду од 2001. до 2010. и сходно томе изнешена је 51 милијарда$ из земље на прив. рачуне.
Миле Транзиција
Ако су ухапшени прави и највећи корупционаши у Сербији, онда пуна подршка. А,ако су ухапшене 74 "мале рибе", од њих вероватно неће бити осуђено ни њих десетак, онда је то мала корупција.
Миле Транзиција
Ако су ухапшени прави и највећи корупционаши у Сербији, онда пуна подршка. А,ако су ухапшене 74 "мале рибе", од њих вероватно неће бити осуђено ни њих десетак, онда је то мала корупција.
Михаило Живановић
Је ли питао неко ове људе колико је истих осуђено(и за шта) јер је то једина чињеница која се узима у обзир на крају целе баладе!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља