субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39
ИНТЕРВЈУ: ДРАГАНА МАРКОВИЋ, директор Пореске упрaве Србије

За годину дана откривено 90 фантом и перачких предузећа

Највише кривичних пријава поднето због утаје пореза
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпонедељак, 23.12.2019. у 22:55
(Фото Пореска управа)

Према последњим подацима, Сектор пореске полиције je у периоду јануар–новембар 2019. године поднео надлежним тужилаштвима 1.281 кривичну пријаву против 1.708 лица за учињено 1.661 кривично дело. Од тога, 1.390 се односи на пореска кривична дела: пореска утаја, неуплаћивање пореза по одбитку, неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит, недозвољен промет акцизних производа и недозвољено складиштење робе. У сарадњи с МУП-ом, Пореска полиција поднела је кривичне пријаве и за 271 остало кривично дело, као што су прање новца, злоупотреба положаја одговорног лица и злоупотреба службеног положаја, каже у разговору за наш лист Драгана Марковић, директор Пореске управе Србије.

Она истиче да је извршењем свих кривичних дела избегнуто плаћање пореза од око 14,3 милијарде динара и прибављена противправна имовинска корист од око четири милијарде динара. Од укупно поднете 1.281 кривичне пријаве, 776 је поднето против 1.104 лица за кривично дело пореска утаја.

Докле се стигло с трансформацијом Пореске управе и шта доноси грађанима?

Трансформација Пореске управе се спроводи у складу с најбољим примерима међународне праксе у интересу пореских обвезника у Републици Србији, јер желимо да им олакшамо испуњење пореских обавеза а порески поступак учинимо једноставним. У реализацији тих намера кренули смо путем дигитализације. Превели смо све пореске пријаве из наше надлежности у електронску форму и омогућили пореским обвезницима да и уверења о измиреним обавезама могу да добију електронским путем без уплате административне таксе почев од 14. децембра 2019. године. Циљ нам је да у наредном периоду обезбедимо пореским обвезницима да такође електронски подносе захтев за повраћај и прекњижавање, као и достављање пореских решења путем пореског сандучета пореског обвезника, што представља додатну корист у остваривању права пореских обвезника. План је да порески обвезници електронски комуницирају с Пореском управом без потребе физичког доласка у филијале.

Новине доноси и измењени Закон о порезу на доходак грађана?

Најновијим изменама Закона о порезу на доходак грађана, које ступају на снагу 1. јануара 2020. године, неће више бити чекања на пореска решења. Порески обвезници више неће бити у обавези да, приликом отпочињања обављања делатности, подносе пореску пријаву као ни захтев за одобравање паушалног опорезвања, већ ће се аутоматски преузимати подаци из регистрационе пријаве поднете Агенцији за привредне регистре. На основу тих података, Пореска управа ће у року од 48 сати доносити решења о утврђеној обавези за порез и доприносе. Пореска решења, донета у електронском облику, обвезнику ће бити достављена у пореско сандуче које ће се налазити на порталу Пореске управе. Датумом уручења решења сматраће се дан његовог постављања на портал Пореске управе. Порески обвезник моћи ће да приступи свом пореском сандучету искључиво употребом квалификованог дигиталног сертификата. Обвезницима који су отпочели с обављањем делатности у претходном периоду, и код којих није дошло до промене елемената од значаја за опорезивање, решења за 2020. годину и наредне године биће донета почетком јануара за текућу пословну годину.

Приоритет је и ИТ реформа као и смањивање броја филијала. Зашто се њихов број смањује?

Превођењем свих пореских пријава и уверења у електронски облик, као и раздвајањем основних и споредних активности, створили смо услове за знатну редукцију пословне мреже која се бави основном активношћу. Тако смо 178 организационих јединица свели на 37 филијала у Републици Србији које се баве основном делатношћу Пореске управе а то је утврђивање, контрола и наплата јавних прихода из наше надлежности. Као најважније, активно ћемо се суочити с управљањем кадровима чији број и просечна старосна структура у овом тренутку нису задовољавајући.

Најављено је и ново запошљавање. Колико Србија има пореских инспектора и да ли је то довољно?

Тренутни имамо укупно 4.417 запослених пореских службеника, а систематизовано је 6.375 радних места. У наредном периоду планирано је запошљавање 69 приправника с високом стручном спремом на одређено време и запошљавање 21 лица с радним искуством на неодређено време. Од укупног броја запослених, трећина, односно 1.372 запослених, јесу порески инспектори.

Колико је од почетка године откривено фантом и перачких фирми и шта је лек за овај, како га зову, генераторе сиве економије?

Један од стратешких циљева у раду Сектора пореске полиције је рано откривање такозваних фантом и перачких предузећа, као најзначајнијих генератора сиве економије и прања новца, која се међусобно увезују и омогућавају регуларним привредним субјектима да у знатној мери избегавају плаћање јавних прихода. Сектор пореске полиције је од 1. јануара до 30. новембра 2019. године открио 90 фантом и перачких предузећа. Полазећи од чињенице да мотив за оснивање такозваних фантом и перачких предузећа није обављање делатности у циљу стицања добити, већ да се оснивају с преварним намерама, Сектор пореске полиције је више пута иницирао измене позитивних прописа, предлажући промене које се односе на ограничавање права поменутим лицима да могу куповином да изврше статусну промену, а све у циљу решавања овог проблема, односно друштвене опасности и заштите буџета Републике Србије.

Ускоро треба у пракси да заживи и дуго најављивани Закон о пореклу имовине. Очекујете ли ишта спектакуларно?

Пореска управа сваки задатак који јој је поверен спроводи професионално и одговорно, па ни овај закон неће бити изузетак. Ипак, морамо имати у виду да је Пореска управа кључни орган који ће бити задужен за спровођење Закона о пореклу имовине. Према закону, 60 инспектора ће проћи посебну обуку. Они ће обављати унакрсну проверу имовине увидом у пореске пријаве и билансе, рачуноводствене извештаје и упоређивати податке у другим службеним евиденцијама. Такође, треба истаћи и чињеницу да ће примена овог закона бити знатно олакшана због брже могућности прикупљања података у електронском формату а што је последица дигитализације како свих државних органа, тако и трећих лица.

Кога ПУ штити тиме што чешће не објављује имена највећих пореских дужника?

Одговорно тврдим да Пореска управа као извршни орган власти никога не штити. Изменама и допунама одредаба члана 7. став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, које се примењују од 28. априла 2018. године, прописано је да Пореска управа најмање једном годишње с пресеком стања на последњи дан календарског месеца, који претходи дану објављивања, објављује на својој интернет страни назив, односно име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника. И то правних лица с пореским дугом од 20.000.000 динара и вишем и предузетника с пореским дугом у износу од 5.000.000 динара и вишем, чиме обавеза чувања тајног података није повређена. Пореска управа је објавила спискове дужника у 2018. години (са стањем на дан 31. децембра 2017), а поступајући у свему сагласно законским нормама објавила је и спискове дужника 11. децембра 2019. године (са стањем на дан 30. новембра 2019).

Да ли сте задовољни наплатом пореза и где се упорно покушава избегавање плаћања?

Пореска управа је од 2014. до 2019. наплатила 37,7 одсто више јавних прихода. И у 2019. години настављен је тренд раста наплате јавних прихода за коју је задужена Пореска управа, успостављен пре пет година, па индекс наплате у првих једанаест месеци 2019. године у односу на исти период 2018. године износи 107,6. Данас велики број пореских обвезника своје обавезе измирује на време, чиме се избегава примена мера редовне и принудне наплате. Стога, у односу на временску дистанцу, може се закључити и да смо код истих јавних прихода и пореских обвезника успоставили максималну редовност у плаћању, одноно више од 98 одсто обавеза се редовно измирују по поднетим пореским пријава за предметне пореске облике.

Каква је ситуација с онима који тргују преко интернета, има ли ту пореског криминала?

Пореска полиција је интензивирала активности на сузбијању сиве економије у промету добара и услуга, који се врши рекламирањем и продајом путем интернета. У периоду јануар–новембар 2019. године привремено је одузела робу без документације о пореклу у вредности већој од 173,8 милиона динара и то жестоко алкохолно пиће и одевне предмете ексклузивних светских брендова, техничку робу, козметику. Против лица од којих су одузета наведена добра поднете су кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршена кривична дела недозвољен промет акцизних производа, недозвољено складиштење робе и недозвољена трговина. Како се модели трговања мењају тако и Пореска управа прилагођава начин рада и контроле.


Коментари5
580da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
85% gradana nema da prezivi,nema prihoda a oni im traze porez.ako drzava sa pdv od 20%+15% porez na dobit,nemoze da podmiri potrebe;to nije funkcionalna drzava,vec drustvo koje porobljava orobljava i otima.po istom osnovu porez se placa nekoliko puta.sto se placa porez na stan,gde su svi porezi placeni. por. uprava je preuzela od sdk uplatu pio pri isplati zarada.500 hiljada gradana je otislo u penziju bez uplate pio ,i to su socijalni slucajevi,kao proizvod drzave i por.uprave.
Вујица
Од мене за директорку само једно питање,ко и зашто штити да се имена лопова и утаивача не објаве јавно.???.Друго на овај начин њима се чини услуга,ако и будуу осуђени,платиће а'' образ'' ако га имају остаће им ''чист''пред јавношћу Србије...
vitez
Teorija dobra a u praski sasvim druga priča.
Мр Радомир Шћепановић
I treba! Poostriti kazne za one koji ih koriste!
Zvezdana
Neverovatno je da je jos uvek na celu PU direktorka koja je godina mostobran tajkunskim preduzecima kao i njihovim povezanim pravnim licima da ne placaju porez ovoj drzavi. Tajkunska preduzeca osnovana na off shore destinacijama prave pare tj.profit u Srbiji a kobojagi poreze placaju tamo u off shore destinacijama sto je netacno a lako proverljivo. Blam su lazne overe o placenom porezu na kupoprodajnim ugovorima o kupovini nepokrenosti(koje su tajkuni placali nepostojecim novcem) sada na sudu !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља