субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:29
100 година од Великог рата

Три седма пука

Аутор: Олга Јанковићнедеља, 22.12.2019. у 09:00
Српска војска у јесен 1916. (Фото Ратни поменик)

„После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ, један другога немилосрдно сатиремо. Мозак нам стао, ум нам отказао послушност, обичне смо машине. Наш Седми пук хтео би кући, али нам тај пут пречи Седми пук – браће Бугара”, пише у Листу народне захвалности, Дреновчанин, капетан Живан Ј. Кезић, легендарни командант Сремског добровољачког одреда.

Два Седма пука, укопана један спрам другога у каљавим ровoвима, с времена на време, опали по неки топовски метак и свали се негде у позадину непријатељског штаба и резерве. Дотрча батаљонски ордонанс Анђелковић и рапортира, виче: Господине поручниче, ево нам долази појачање. Долази нам још један Седми пук! Сад смо јаки као земља, Један наш, један бугарски и један руски Седми пук, све братски, где ће нам сада бити крај. И не прође ни пола сата да се зачу руски говор; „Здрав жељају”, проговори руски официр, „Здраво брате и добро нам дошао”, одговара му поручник. Пружише један другоме руку, загрлише се... сузе радоснице рекоше све, па седоше и отпоче споразум о смени српских јединица на левом крилу и линијама поседнутих положаја од стране непријатеља.

„Драги брате”, рече командир, официру Саши (Александру из Одесе), ево нас овде, ту смо три Седма пука. Од овога тренутка имамо да се бијемо, крв лијемо и гинемо с разним циљевима. Српски се бије и гине с жељом да ослободи своје заробљено огњиште и породице, бугарски по ћефу и наређењу Врховне команде Централних сила, а руски је дошао овде да брани праведну ствар, да српском Седмом пуку помогне и казни непослушног брата Бугарина.

До зоре обављена је смена. Руси заменише српски пук испред села Будимираца, а крвави Западни крш доби на своја плећа и трећег словенског брата. Још исте ноћи Бугари нападоше Русе, који их одбише и кренуше у контранапад и успеше мало да узнапредују. На објавници, регрут из Бизерте Јездимир Илић примети силуету непријатељског војника, привуче му се као лисица, па дрекну, а овај баци пушку и преда се. Доведен код командира стаде и рече „Аз сум старши. По занимању сам даскал, аз позинам лоша работа шчо чинимо тука. Тако мораше да будет, нија не сме криви за това.” Командир Анђелковић му одговори – „Тако је јуначе” – поседне га и даде му цигарету. Одједаред, пише Кезић, командир изрогачи очи – на раменима старши стајао је број седам, а и овај се загледа у његову седмицу. Командир му тад рече: „Да не беше овог и наши и ваши домови били би читави, народ срећан. Живео би у миру, слози и љубави као права браћа, ал не беше тако...”

И тресу се македонске планине из темеља. Три словенска брата ухватише се у коштац, бију се крв лију, кости пуцају, а јаруге постају гробови, пуне се лешевима. Телефони зује на све стране. О количини просуте братске крви, записује Живојин, распитују се Беч, Пешта, Берлин, Цариград, Софија. Солун Петроград, Париз, Рим, Лондон и цела Америка. Сви су ради да чују колико до сада има мртвих и рањених и на једној и на другој страни и како се ова несрећна браћа држе у братској борби. Мртви и рањени леже унаоколо, уста им сува, вашпију за помоћ. Чују се и разумеју, јер говоре једним истим језиком и сваки шкрипи зубима. Прекиде се прва борба, све се утиша и наста мир. Преживели носе топла тела, а крв братска још се пуши и на једној и на другој страни, јер сва три Седма пука су наша.

„Сличних приме у историји света није било. Ово је ваљда судбина Словена хтела да искали свој гнев због греха браће Бугара, да буду кажњени од браће Руса који су их створили и ослободили. Кренусмо своме разореном огњишту у страховитом гоњењу разбијеног непријатеља. Тек смо погледали згаришта домова и продужили даље, када су грешници пали на своја грешна колена и молила за мир, а наше победоносне заставе залепршале на врху Триглава, на обали Јадранског мора и испред надувене Пеште. Тврда је капија улаза у Србију, бележи између осталог „Ратни поменик”, казивање српског официра Живана Ј. Кезића.


Коментари12
9de02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Zato ssda i drugi aleksandar pravi istu gresku kak prvi. Udruzuje se sa onima koji su nas ubijali i klali. I opet ce ti cim budu mogli, da nas opet zakolju sa ledja.
Dragan Pik-lon
Kod nas Srba vreme tece drugacije nego kod drugih Naroda u Evropi.Kad kazemo da je veliki rat bio pre 100 godina,to kod nas zvuci kao pre nove ere.kao pre Isusa Hrista.Dok je u stvarnosti to bilo juce.Nasi dedovi i pradedovi su u tome ucestvovali.Mi smo ih zapamtili sto,samo po sebi,znaci da smo i mi direktni''ucesnici'prvog svetkog rata.No,istovremeno je to daleko od nas,jer je Srbija krvarila u celom 20-om veku.Nad nama su izvrsni visestruki Genocidi.Dokaz za to je i nas status(danas)u EU-ji.
deda petko
Врло леп опис збивања .Имам фотографију када је бугарска војска направила малу ћеле кулу од српских глава. То се догодилу у Срдулици.У Лесковцу је тако настало име једне улице "Улица Сурдуличких мученика". Српски краљ Александар није наредио , као опомену Бугарима , нешто слично да ураде са бугарском војском која се предала . Зато је бугарска војска у 2, светском рату, опет на истим просторима Србије чинила зверства.Такав народ разуме само језик кога сам употребљава.
Перица
На жалост, јесте неопходно да се освете мученици. Да није тако, паметнији од нас, Енглези и Американци се не би светили. Због Ковентрија су горели многи немачки градови и зато их се Немци плаше!
Препоручујем 18
Арсеније
deda petko, Не знам за Вас, али се сигурно не бих осећао боље да су моји дедови (тројица су прешли Албанију и вратили се, Богу хвала, живи) убијали заробљенике, ма из ког разлога. Никад нисмо били нељуди, није ни требало, нити треба, образ и душа су нам чисти. И да учинисмо оно што помињете, дали би им изговор за иста или гора зверства. Дакле, није до нас. Србин се бори против непријатеља који има оружје, не када се преда, нејач да ни не помињем. Много је других ствари у игри, простора нема.
Препоручујем 23
Suhoj
Iako su Rusi pretežirali više Bugare u odnosu na Srbe Bugari se nisu pokazali kao odan narod bratskoj Rusiji. I i II sv rat na suprotnim stranama, a sada u nato paktu. Odličan tekst za ljude koji mogu da prepoznaju planove zavojevača i naših "prijatelja", svođenje na razumnu mjeru.Mi bismo trebali da se okrenemo najviše sami sebi i da postanemo Srbofili, ni Rusofili ni Anglofili već Srbofili. Poslije tri miliona mrtvih u 20 vijeku još nemamo zaokruženu nacionalnu državu. U pamet se braćo Srbi!
Suhoj
Neprilagodjen za početak ujedinjenje Republike Srpske i Srbije,kao garancija opstanka srpskog naroda zapadno od Drine. Možda ne znate ali na koncilu rkc 1900 u Zg planirana je hrvatska država sa granicom na Drini. Kasnije imamo istorijsko pravo da povratimo srpski etnički prostor. Prvo da se obožimo, složimo i umnožimo. Vi ste prevaziđeni i niko nam nije ništa servirao za sve smo se izborili!
Препоручујем 21
Dragan Pik-lon
@Neprilagodjen,vi hocete da kazete da su Srbi krivi za stvaranje prve i druge Jugoslavije i da su krivi za njeno,dvostruko unistavanje.Krivi smo i za pojavu ustasa.Prestanite jednom sa tom komunjarskom kuknjavom u najvaznijem srpskom listu na Balkanu.Vase ideje objavljujte u Vjesniku,Vecernjem listu ili ''zdelo znaj''.Pozdrav iz slobodnog svrta...!
Препоручујем 25
Прикажи још одговора
Боро
Хисториа магистра вита ест, илити повест је учитељица живота? Наши повесничари се никад нису потрудили да објасне овај грчевити "јуначки" отпор браће Бугара. А заправо одговор се крије у одмазди коју су Бугари очекивали од наше србске војске, оправданој казни, за све злочине које су Бугари починили над Источном Србијом. Вољом Владе Кр. Србије, до те казне није никад дошло. Зато што не кажњавамо злочине, зато тако и пролазимо, а Богу нека Његов Суд... кад буде дошао, ако дотад нас буде.
артиљерац
Нити су Влада Краљевине Србије,нити српски Генералштаб донели одлуку да српска војска не уђе у Бугарску.То је била одлука Врховне Команде савезничких снага на солунском фронту.На чијем је челу био Франше д Епере.Лично је Војводи Мишићу рекао:"Бугари су починили тешке ратне злочине у Србији.Бојим се да би се српска војска светила за то".
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља