петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ПОГЛЕДИ

Хандкеово домотожје

Док они који су обешчастили и „упропастили језик” лажу жртве оптужујући песника да је крив за њихове патње, Хандке остаје писац свих тих „југовића” који су у нестанку Југославије остали без својих (не)заборављених блатњавих дворишта и пеларгонија на прозору
Аутор: Мухарем Баздуљпонедељак, 23.12.2019. у 18:00

Откад је објављено да је Хандке добио Нобелову награду, често сам се питао: је ли Крлежа читао Хандкеа. Да, у време кад Хандке ступа на књижевну сцену, Крлежа је већ у поодмаклим годинама али, опет, знамо да је овај практично до смрти сачувао велику духовну радозналост. Знамо уосталом и да је читао и волео Александра Клугеа, који је само десет година старији од Хандкеа.

Има нечег крлежијанског у начину на који је Хандке искорачио у свет књижевности. Јер као што је Крлежа с једва двадесет и којом написао „Хрватску књижевну лаж”, Хандкеов младалачки сукоб у Принстону с етаблираним ауторима „Групе 47” комотно би се могао звати „Немачка књижевна лаж”, ако не већ и „Мој обрачун с њима”.

Моју паралелу између два велика писца гушиле су, међутим, лажи и потворе одашиљане на Хандкеа све ово време, лажи и сплетке такође упоредиве с оним што се дешавало Крлежи. Јер као што Крлежа каже да је за Србе увек био франковац и усташа, а за Хрвате великосрбин и унитариста, и Хандке би могао да каже да су га једни прогласили фашистом, а други „нашим човеком на терену”, а да га ни једни ни други нису читали.

Иако навикнут на медијске манипулације, испрва сам поверовао написима да у Хандкеовој нобеловској беседи нема „југословенске теме”. А онда сам си пустио видео-снимак тог свечаног говора, читајући паралелно енглески превод. И онда негде на почетку (07:56 на официјелном снимку) из Хандкеовог мелодичног немачког, издваја се једна славенска, словенска, словеначка реч: домотожје.

И ту свако ко је заиста читао Крлежу не може да се не сети његовог антологијског есеја о сусрету с Титом крајем тридесетих година прошлог века: „Спрам јутра Тито се распричао о тајгама, о руским даљинама, о Сибиру, о Киргизији, о мјесечини, о сибирским коњима, о једном сибирском млину гдје тек што га нису убили Киргизи због Мухамеда, о металургији и о авионима. О тешкој индустрији и кемијским комбинатима и, на концу, о оном сладогорком осјећају чежње за родним крајем, о жалби за завичајем, о болећивом сентименталном снатрењу, о успоменама које нас вежу у нашем памћењу с разним другим и незнатним стварима: са старом метлом на каквом заборављеном блатњавом дворишту, с црвеним цвијетом пеларгоније на прозору, с гласом цврчка или давном, мртвом мјесечином. Плач за лирским реквизитима свакодневног живота што га Словенци зову ’домотожјем’, а ми за то тугаљиво расположење немамо своје народне ријечи.”

И у трену ми је јасно: цела беседа је заправо о Југославији, сведеној на „жалбу за завичајем”. У време док је цео свет сеирио уз крварећу земљу коју су убијали, Хандке се лирски опраштао од своје „девете земље”. Кад су топови престали да грме, написао је још неколико „варијација на тему”, попљуваних и несхваћених. Четврт века касније, кад скоро ништа од тога више није важно, овенчан је најцењенијим ловоровим венцем нашег времена. Прекасно? Не треба то тако рећи, чак и ако тако мислимо. Сам Хандке каже како осећа да је за то дошао прави тренутак.

Призивање домотожја је тачка на ту причу. Док они који су обешчастили и „упропастили језик” лажу жртве, оптужујући песника да је крив за њихове патње, Хандке остаје писац свих тих „југовића” који су у нестанку Југославије остали без својих (не)заборављених блатњавих дворишта и пеларгонија на прозору, баш свих њих, чак и оних који протестују против његове награде.

Они који су „упропастили језик” имају разлога да бесне. Писац им је ускратио тријумф, макар само у песми. Свугде су победили, само у песми нису, а ипак им није доста. Можда су и у праву.

Рилке је писао да „ко дом свој нема неће га ни имати више”. Онај ко према Југославији не осећа домотожје, тај није ни живео у Југославији, није никад био у Југославији, тај не зна шта је Југославија. Има речи које постоје само у једном језику, а фиксирају универзалну емоцију. Има таквих речи у француском, у немачком, у турском. Кундера је ономад свету објашњавао шта је оно што се на чешком каже „литост”. Иста је ствар с домотожјем, осетила су то два писца рођена уз рубове словеначког језика у распону од пола века: Мирослав Крлежа и Петер Хандке.

Све је дошло на своје. „На крају, на правом и коначном крају, све је ипак добро и све се решава хармонично.” Сањар се опростио од девете земље. Остало је ћутање.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари20
eb865
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bozana
Nisam strucna za drustvene nauke i literaturu, ali gospodin Bazdulj bi mogao pronaci i bolje poente za temu svojih clanaka. Kada je u pitanju Handke, bilo ih je tusta i tma. Osetljiva je tema Handke bez Srebrenice, a sa Srebrenicom bi bio pun pogodak. On je samo neko ko voli pravdu i istinu.
Marin
Poštovani gosp. Bazdulj, nitko od Hrvata Miroslava Krležu ne drži velikosrbinom. Krleža kod određenih Hrvata može imati samo jedan problem, a taj što je otvoreno i bez zadrške govorio i o nekim lošim aspektima hrvatskog mentaliteta. No ako razumno pogledamo na Krležu onda je on imao samo jedan problem: nakon rata nije objavio ništa osim romana "Zastave" i dovršio je "Banket u Blitvi". To je zato jer se previše slizao s komunističkim dvorom. U tom smislu Handke i Krleža ne mogu se uspoređivati.
Castor Troy
Па Марине, то што је Крлежа анационалан је већ довољно хрватским крајњим десничарима да га прогласе великосрбином, четником, орјунашем итд. Исто тако је довољно и то што се залагао за хрватски књижевни језик да га српски крајњи десничари сматрају усташом. Слажем се ако мислиш да су такви гласови у великој мањини, али сам сигуран да они постоје, као што постоји иста оптужба за рецимо Бориса Дежуловића са обе стране.
Препоручујем 4
Marin
Što se tiče Krležinog hrvatstva, ja sam govorio u kontekstu teze da mu se navodno spočitavalo "velikosrpstvo" što nema veze s vezom. Krleža se nedvojbeno izjašnjavao i osjećao kao Hrvat i na neki svoj 'uvrnuti' način volio je Hrvatsku i Hrvate, ali svakako nije bio Hrvat onog današnjeg ili negdašnjeg desničarskog tipa. On će nebrojeno puta sa žaljenjem reći između dva rata kako mu se u pisanju spočitava "anacionalnost".
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Nebojša Joveljić
Da li se Slovenci koji pate za starom dobrom Jugoslavijom (a ima takvih) zovu jugodomotožcima ili jugonostalgičarima?
Nebojša Joveljić
Zar nije domotožje nostalgija? Ako nije u čemu je razlika izmedju domotožja i nostalgije? Englezi imaju veoma dobar izraz za domotožje: homesickness.
Бранко Срб Козаковић
Нисталгија има разних, домотожје је носталгија и сетност према отаџбини, домовини, према родној груди.
Препоручујем 18
Ташко Васиљев
Да је текст написао Србин, одмах би побудио сумњу душегрижника... Мој дубоки наклон пред текст господина Баздуља и велики поздрав из Скопља!
Elena
Za Taška ...ali poštoje tekstnapisao Musliman, onda seti klanjaš jer nagađaš da te je nekako podržao, mada ne znaš šta si pročitao. Predlažem osim klanjnja, da mu i usisaš po kući.
Препоручујем 5
MladaBosna
Tako je BAZDULJ je veliki novinar pisac i karakter kakvih je vrlo malo u Srbiji i regionu bivse Jugoslavije.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља