понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.12.2019. у 14:00 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: АНА ЦИГАНКОВА, примабалерина

Тражим златну средину између белог и црног лабуда

У „Лабудовом језеру” вечерас у Центру „Сава” играју Ана Циганкова и Константин Ален, прваци Холандског националног театра
(Фотографије Народно позориште)

Ана Циганкова, примабалерина амстердамског Холандског националног театра и радо виђена гошћа на сценама Рима, Беча, Лондона, Париза и Будимпеште наступиће као Одета и Одилија у „Лабудовом језеру”, вечерас у 19.30 на сцени Центра „Сава” у Београду. Њен партнер у улози принца Зигфрида биће велика звезда Константин Ален из Индијанополиса (САД), такође првак Холандског националног театра. Циганкова, пореклом из Новосибирска, по завршетку балетске школе на почетку каријере била је солисткиња Бољшог театра, а Ален је био стипендиста чувеног Киров балета. Код овог уметничког пара приметна је синтеза различитих уметничких играчких школа и утицаја што им даје посебну драж у балетским интерпретацијама великих дела.

Наша публика моћи ће да види ове велике звезде уз ансамбл балета Народног позоришта у Београду, а нову кореографију „Лабудовог језера” потписује Константин Костјуков. Раскошне костиме дизајнирао је Ренато Балестра, а специјално са Циганкову и Алена су наше кројачнице урадиле костиме за наше „Лабудово језеро”. Оркестром националног театра дириговаће Ђорђе Павловић.

Оваква гостовања су увек јединствена прилика да наш балетски ансамбл стиче прекопотребна искуства и добије додатну мотивацију за одлична извођења балетских дела. Константин Ален је код нас први пут, а Ана Циганкова трећи. Веома смирена и отворена јуче је разговарала са београдским новинарима у Народном позоришту.

– Код вас сам већ играла у „Дон Кихоту” и „Лабудовом језеру” у старој верзији, а сада први пут играм у овој новој варијанти „Лабудовог језера” које потписује Константин Костјуков. Радујем се томе – рекла је славна балерина на почетку разговору за „Политику”.

После значајних рола одиграних широм света, нарочито Одете и Одилије, белог и црног лабуда, како данас гледате на њих?

Нико од нас не може кроз време да остане непроменљив. Тако и ја. Све што доживим у животу утиче на мене. Од кад сам постала мама пре три сезоне сасвим другачије гледам на себе и своју уметност. „Лабудово језеро” сам први пут одиграла када сам имала 16 година и била још у балетској школи. После низа представа на великим светским сценама, после животног искуства у ком је било и среће и туге, мењала се и моја интерпретација. Као врло млада трудила сам се да све буде технички савршено и у физичком смислу тачно одиграно, како закон сцене захтева, а сада сам више окренута духовном. То ми је увек било важно, али сада посебно. Свакако није све у визуелном, постоји читав спектар осећања која морате дочарати и проживети на сцени.

Да ли се са неколико речи могу одредити емоције којима бисте описали белог и црног лабуда онако као их данас, са искуством, доживљавате?

Као што су очи огледало душе, тако је нама играчима тело одраз душе и унутрашњег живота. Оно је наше основно средство којим причамо причу публици. Не може се укратко описати ни бели ни црни лабуд, они на крају ипак нису одвојене улоге колико се обично мисли. Као и у животу, ништа није ни сасвим бело, ни скроз црно већ и једно и друго иде заједно. Није реч о добру и о злу, већ је реч о томе како ствари доживљавамо, како их присвајамо и како формирамо мишљење у односу на њих. Другим речима, данас тражим златну средину у тумачењу белог и црног лабуда, а и у животу да бих наставила да живим даље.

Које бисте улоге издвојили од оних које сте одиграли до сада и које су вам и иначе омиљене?

Имам велику срећу са својим улогама и желела бих да издвојим Маргарету из „Даме са камелијама” кореографа Џона Нојмајера, коју сам играла некада, а потом је ово дело обновљено пре две године. У ствари свака улога ми је драга и настојим да је најбоље одиграм. Наше ново позориште у Амстердаму веома је удобно за игру и ту стварно уживам, имамо и класику и савремена дела на репертоару. Сарађивала сам и са Националним балетом у Будимпешти, играла сам тамо Скарлет О’Хару у балету „Прохујало с вихором”, Лилије Парте, кореографа, пре неколико сезона, али тај театар се сад реновира. Поменула бих и балет „Мата Хари” који је поставио Тед Брансен, представа је била снимљена и приказана на Мецо каналу и публика је волела. Нових извођења има, очекује ме ускоро у Амстердаму „Пепељуга”, а и гостовање у Паризу.

Коментари1
c9a25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ciga
Bravo Ciganova, labudice moja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља