петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.12.2019. у 21:00 Александра Петровић

„Меке методе” на тржишту дугова

Грађани често нису упознати с тим да ли њихова потраживања наплаћују извршитељи с јавним овлашћењима или приватни „утеривачи”
(Фото Пиксабеј)

Измене Закона о извршењу и обезбеђењу, које ступају на снагу од Нове године, уводе још једну новину о којој до сада није било речи у јавности а то су „меке методе” наплате дуговања, открива за „Политику” мр Вујадин Масникоса, заменик председника Коморе јавних извршитеља.

– Уводи се један посебан нови поступак који наше извршно законодавство до сада није познавало, а то је поступак добровољног намирења новчаних потраживања пред јавним извршитељем – каже Масникоса.

Суштина је у томе да дужник постигне споразум са повериоцем, уз посредовање јавног извршитеља, али без улажења у извршни поступак и уз знатно мање трошкове.

– Добровољно намирење поштедеће дужника принудности која собом носи поступак извршења. Једини недостатак је што иницијатива мора да потекне од повериоца, дакле не може потицати од дужника. Важно је то што покретањем поступка престаје да тече рок застарелости потраживања. Јавни извршитељ ће имати посредничку улогу у постизању споразума између дужника и повериоца – наводи Масникоса.

Рок за спровођење поступка добровољног намирења је ограничен на 60 дана. Комора јавних извршитеља је предложила да трошкови награде за рад извршитеља у овим поступцима иду на терет повериоца, а не дужника. О томе тек треба да буде донет посебан правилник, са мањим тарифама.

– Овде није реч о извршном поступку, већ о облигационом односу између дужника и повериоца који би постигли договор и његовим испуњењем избегли извршни поступак. У таквом договору биће могуће и отпуштање дуга или дела дуга, а биће очуван и добар пословни однос – објашњава наш саговорник.

Често се догађа да грађанин не зна да има неизмирени рачун или да не прихвата дуговање. У пракси има различитих случајева, на пример да су рачуни за грејање стизали у локал у коме уопште не постоје грејна тела.

– Тада је грађанин у ситуацији да ништа не може да постигне одласком на шалтер комуналног предузећа, иако жели да реши проблем. Он мора да чека да га комунално предузеће тужи, па онда истиче приговор у поступку извршења, па тек када предмет оде на парницу он пред парничном судијом доказује да фактурисање услуге није исправно – објашњава Масникоса.

У „меком” поступку, који се у праву назива „софт колекшнс”, постојаће законска могућност да и сам извршни поверилац, као што је неко комунално предузеће, отпише део својих потраживања. У многим случајевима, сматра наш саговорник, ново законско решење представљаће „вин-вин” ситуацију, у којој сви добијају, јер је повољна и за повериоца и за дужника.

– Службеницима у комуналним предузећима често су везане руке јер мора да постоји одређен поступак у коме ће неко потраживање бити отписано. Они плаћају пореске обавезе и на онај део који није наплаћен. Међутим, овај посебан поступак може да буде правни основ да се отпише потраживање које истински не постоји – каже наш саговорник.

Он сматра да би било боље када би тај процес могао да буде покренут и на иницијативу дужника.

– У многим случајевима дужницима је стало до тога да докажу да њихов дуг не постоји и да уопште не дођу у ситуацију да буду тужени – наводи Масникоса, који је о овој битној новини јуче говорио на Копаоничкој школи природног права у оквиру катедре „Право на правду”.

Неправда је управо оно на шта су у протеклом периоду указивали многобројни критичари система извршења, нарочито у случајевима када трошкови поступка премаше основни дуг и када дође до принудног исељења због дуговања које је више десетина пута мање од вредности некретнине, а она се продаје на лицитацији знатно испод тржишне цене.

Зато је поступак добровољног намирења, поред забране продаје непокретности због комуналног дуга до 5.000 евра и других ограничења, једна од важнијих новина у ЗИО. Таква одредба, како сазнајемо, унета је на предлог банака и комуналних предузећа, а има за циљ и да уреди стање на великом тржишту дугова, у коме су почеле да „пливају” и разне агенције које откупљују потраживања од банака и предузећа и то са високим дисконтом односно попустом.

– Намера законодавца била је и да уведе ред у области факторинга, који је недовољно регулисан и којим се баве бројна привредна друштва, агенције и посредници, па смо сведоци откупа потраживања и лоших искустава грађана који се жале омбудсману, ангажују адвокате, траже помоћ медија, а најчешће су то потраживања од мобилних и кабловских оператера. Један мобилни оператер је давао чак 95 одсто дисконта агенцијама, које онда до последње паре наплаћују потраживања од грађана – објашњава Вујадин Масникоса.

Агенције за наплату потраживања појављују се у разним облицима, додаје наш саговорник, као приватна предузећа и друштва са ограниченом одговорношћу, која уопште немају дозволу за факторинг код Министарства финансија, већ откупљују дугове путем уговора о цесији, који предвиђа Закон о облигационим односима. На тај начин су потпуно ван контроле било ког надлежног органа и врше притисак на грађане тако што их зову, шаљу опомене и ангажују приватне „утериваче дугова”.

Јавни извршитељи, за разлику од оваквих агенција, свакодневно достављају све извештаје о свом раду Министарству финансија. Грађани често и нису упознати са тим да ли њихова потраживања наплаћују извршитељи са јавним овлашћењима или приватни „утеривачи”.

Коментари11
8fa46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Sto Srbima nece u glavu je da je svaki duznik isto tako potrazivaoc. Posto niko ne moze da zivi od vazduha vecina gradjana zivi od mesecnog dohotka koji je baziran na potrazivanju iz ugovora o radu. Kad ne prime 3 plate uzastopno idu u Beograd da protestuju. Ali protestuju kao potrazivaoci mesecnih dohodaka, Ne vide sebe kao potrazivaoce nego kao zrtve. Dupli moral zahteve duple standarde. U kontekstu ''troskova proizvodnje'' radnici predstavljaju najveci deo tih troskova. Koga to interesuje?
nikola andric
Redukcija kompleksiteta versus simplifikacija. Primer pravne redukcije kompleksiteta je redukcija subjekata prava na fizicka i prvna lica kao i redukcija obligacionih odnosa ( obavezno pravo) na duznika i potrazivaoca. Simplifikacija je redukcija na relaciju izmedju jenog duznika i jednog potrazivaoca. Kad bi praksa bia tako jednostavna. Preduzece potrazivaoc u jednom slucaju je duznik u drugom pa ako nije u stanju da naplati svoje potrazivanje nece biti u stanju da plati svoje dugove, itd.
nikola andric
''Trziste dugova u Srbiji?'' Izvrsitelji nisu uvedeni slucajno nego zbog opste ''kulture neplacanja dugova''. Novac se najradje zajmi kod rodbine i prijatelja kako se nebi platila kamata sa rezultatom da se prijatelji gube a rodbina otudjuje. Opste negodovanje o izvrsiteljima je nateralo vlast da izmisli ''sarenu lazu'' o mekom naplacivanju dugova dogovorom izmedju potrazivaoca i duznika da se dug plati za 60 dana. Ocevidno nijedan od autora ovog zakona nikad u zivotu nije bio potrazivaoc.
marko
Извршитељи су почели да шаљу опомене пред утужење на дуг од 1400 динара, и још су као некакви адввокати. Сумњам да неко данас може да замисли адвоката у Србији који живи лоше. Међутим очигледно је да их има и доста који су произашли из ових сега мега приватних, и наравно као такви су идеални да буду извршитељи, нотари и министри. Неко рече нешто о менталном склопу, е па ето то је тај ментални склоп и све што уз то иде.
Cesarica
Dobro je da se Kreme korak unapred u zastiti gradjana. Mi smo jedna od retkih zemalja gde u odnosu fizicko lice- pravno lice, I zakon i sud uglavnom stite pravno live. Tuzno je koliko je fizicko lice nezasticeno i koliko pravna lica svoju obavezu informisanja dhvataju kolokvijalno i ne moraju da dokazuju. Kazne za to treba da budu drakonske- do zabrane prava na rad osnivacima i zakonskim zastupnicima na duzi period .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља