уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:53
КОБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ СУДСКИХ ЗАБЛУДА

Невин у затвору, кривац на слободи

Решење о обустави поступка или правноснажна одбијајућа пресуда значи да се више не може водити поступак, чак и ако се појаве најчвршћи докази против осумњиченог
Аутор: Александра Петровићнедеља, 15.12.2019. у 23:30
(Фото Пиксабеј)

Судске заблуде и невино осуђени одувек су привлачили пажњу јавности свуда у свету, нарочито када је реч о најтежим злочинима и смртној казни, а кривичари су о томе расправљали на Копаоничкој школи природног права у оквиру дискусије о начелу забране поновног суђења за исту ствар, која се стручно назива „ne bis in idem” (не два пута о једном).

Поставило се питање да ли се после споразума о признању кривичног дела може отворити могућност да се кривица касније ипак доказује у кривичном поступку. Наиме, како је рекао др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, споразумевање окривљеног са тужиоцем о висини кривичне санкције у пракси понекад наводи и невино оптужене да признају кривично дело. Дешава се да окривљени због страха од дуготрајног суђења и строге казне признају дело које нису учинили како би добили благу казну.

– Од када је ДНК анализа постала рутинска изузетно поуздана доказна метода, њено коришћење допринело је великом успеху у разјашњавању кривичних дела, а у многим државама накнадно је доказан читав низ тешких судских заблуда, услед којих су невини људи били осуђивани за најтежа кривична дела – рекао је др Шкулић.

Када је у САД помоћу ДНК анализе неспорно потврђена невиност једног осуђеника на смрт, гувернер државе Илиноис је 2007. године донео одлуку да се све осуде на смртну казну у тој држави преиначе у казне доживотног затвора. Тада је гувернер дао медијима легендарну изјаву: „Нашим правним системом крстари дух судске заблуде.”

Професор Шкулић навео је и пример извесног Вилијама Грегорија из Кентакија, који је добио одштету од 3,9 милиона долара зато што је 1993. године оглашен кривим за силовање – због погрешног налаза вештака. Провео је у затвору седам година док није урађена ДНК анализа због које је – ослобођен кривице.

(Фото А. Васиљевић)
Начелна забрана поновног суђења произлази из виталних интереса правне сигурности и правичности

– Пре него што се изборио за накнаду штете од државе, Грегори је добио и 700.000 долара као одштету од вештака чији је погрешан налаз довео до судске заблуде – рекао је др Шкулић.

Основни циљ кривичног поступка је да нико невин не буде осуђен. Међутим, забрана поновног суђења за исту ствар може у пракси да доведе до ситуације да кривац остане на слободи чак иако се накнадно пронађу докази, јер је већ правноснажно био ослобођен услед недостатка доказа.

– Начелна забрана поновног суђења произлази из виталних интереса правне сигурности и правичности. То су интереси који у већини националних законодавстава односе превагу у односу на принцип истине, у ситуацијама када се та два начела сукобе – објаснио је др Шкулић и додао да се људско право које произлази из деловања начела „ne bis in idem” сматра врстом личног права које је обухваћено уставним гаранцијама у области кажњавања.

Ово начело делује само уколико постоји правноснажна одлука, а то може бити пресуда или решење о обустави кривичног поступка.

Правноснажна судска одлука не може да се побија односно да се „напада” редовним правним лековима јер је право на жалбу већ искоришћено.

– Уколико је окривљени правноснажном одлуком надлежног суда ослобођен оптужбе, односно ако је донета друга судска одлука која је за њега повољна, на пример решење о обустави поступка или одбијајућа пресуда, а која је постала правоснажна, против њега се за исто кривично дело више не може водити кривични поступак, чак и ако би се појавили докази највишег степена доказног кредибилитета да је он ипак то дело учинио – каже др Шкулић.

Поступак се не може поново водити ни у истој нити у другој држави, као ни пред међународним судом.

– У већини националних кривичнопроцесних законодавстава даје се одређени значај чињеници да је за конкретно кривично дело особи већ суђено пред судом друге државе, било да се тада постојање правоснажне одлуке третира као апсолутна сметња за поновно кривично гоњење, било као релативна сметња – ако се гоњење додатно условљава одговарајућим одобрењем надлежног органа, а то је повезано и са принципима важења кривичног законодавства одређене државе – додаје професор.

Указао је да постоји низ одлука Европског суда правде, односно Суда правде Европске уније, које имају начелни значај када је реч о забрани поновног вођења кривичног поступка. Овај суд је заузео став да правоснажне ослобађајуће пресуде, које су донете због недостатка доказа, такође производе дејство забране поновног суђења у односу на исту особу, не само у истој земљи већ и у другим земљама ЕУ.

Међутим, када је реч о обустави истраге из формалних разлога, Суд правде ЕУ је заузео став да се то не може сматрати правоснажном одлуком која би онемогућила да се поступак води у некој другој држави „шенгенског система”. Тако је у Пољској обустављена истрага за кривично дело учињено на територији Немачке, због немогућности да се саслушају жртва и сведок, али је у овом случају Виши покрајински суд у Хамбургу ипак могао да против истог окривљеног покрене поступак за то кривично дело.

Ако је случај решен применом начела опортунитета кривичног гоњења, када окривљени плаћа одређени новчани износ у хуманитарне или друге јавне сврхе, лечи се од дроге или алкохола или обавља неки хуманитарни рад, то се такође сматра правоснажно окончаним кривичним поступком, па се за исто дело не може поново судити у другој земљи. Став је Европског суда да и у оваквим случајевима такође делује начело „ne bis in idem”.


Коментари6
315fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

буки
Чак и да је неко из оправданих разлога признао дело а није га учинио, у поновном суђењу има могућност да то докаже, па не видим разлог да се не суди поново по откривању нових доказа. Овако, ако је једна екипа тужиоца и судија била неспособна или корумпирана, тужени је не само ослобођен - него од државе добија разне накнаде за неосновану оптужбу, па је могуће некажњено удруживање оптужених са истражним и судским органима, како би заједнички оштетили државу. Понављањем процеса би ТО било смањено.
Kadija te tuzi, kadija ti sudi
Narod ce ponovo morati traziti pravdu van suda. Ne zagovaram osvetu, samo konstatujem.
Radenkovic Milivoje
Znaci, pokrene se fiktivni sudski spor, "optuzeni" proglasi nevinim, i zauvek je slobodan. Moze da uziva u pokradenim milionima. Divno pravilo, prepisano iz americkih zakona gde je sa istom namerom i uvedeno. Zato se znaci ovih dana u Srbiji pokrecu fiktivne optuznice? Da se sutra ne bi mogle podici prave.
Боривоје Банковић
Принцип "non bis in idem" није из англосаксонског, већ из римског права. То је универзално правило, садржано у великој већини правних система, а код нас се примењује у континуитету од времена првих закона Кнежевине Србије па до данас. Циљ је да појединац не буде више пута гоњен за исто дело. А боље је пустити сто кривих него осудити једног невиног, зар не?
Препоручујем 11
Драга Мирсин Сибничанин
Наравно, да је начело правде и правичности у томе да се поново суди ако за то поновно суђење иам доказаних разлога. Ако је дошло до неке нове чињенице, неког сигурног доказа да прва пресуад ниеј била заснована на несумњивим доказима. Боље је поново судити него да останее неправедан и неоправдана пресуда. Исто тако, ако је неко признао своје недело, а није га учинио, он је, ипак, макар мало крив, јер је слагао. А лаж је порок и Божји грех.
EvGenije
Otkuda se odjednom pojavilo ovo nakaradno tumačenje da se krivična istraga izjednačava sa sudskim postupkom? Krivična istraga, bez obzira na to ko je vodi, da li policija ili tužilaštvo, NIJE sudski postupak, pa se tu ne može primenjivati pravilo "ne bis in idem".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља