уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
УОЧИ ПРИМЕНЕ НОВОГ ПРОПИСА

Није свака пластична кеса иста

Осим обичних, пластичних кеса које се избацују из употребе, постоје биоразградиве, разградиве и компостирајуће кесе. – Пластичне кесе за ђубре и даље ће се употребљавати
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 14.12.2019. у 19:00
(Фото Д. Јевремовић)

За само двадесетак дана обичних, пластичних кеса неће бити у продавницама и на пијацама. Њихово место, по одлуци града, мораће да заузму цегери, папирне или биоразградиве кесе.

Колико су трговци спремни да спроведу овај пропис који се у „Службеном листу” града налази још од септембра прошле године биће јасније већ првих дана јануара када он заживи у пракси.

Велики трговински ланци су углавном већ предузели мере да умање употребу обичних пластичних кеса. Почели су да их наплаћују па су се убрзо видели и конкретни резултати. Коришћење пластичних кеса смањено је готово за 70 одсто.

После овог корака потрошачи су полако прешли на алтернативне начине паковања купљене робе – носе цегере или купују папирне кесе. Једна од алтернатива за паковање робе су и такозване биоразградиве кесе.

Великом броју купаца није најјасније зашто једну врсту пластичних кеса, ону обичну, мења друга врста и која је у ствари разлика између њих.

– „Обичне” пластичне кесе праве се од петрохемијских сировина које се добијају прерадом нафте (најчешће су израђене од полиетилена и имају ознаку PE). Могу више пута да се употребљавају и да се рециклирају. Ове кесе су по запремини велики отпад, али по маси нису јер им је маса мала. Због тога је за рециклажу потребно сакупити велике количине кеса, али питање је колико је то исплативо. Тренутно се мали проценат ових кеса рециклира – каже Мелина Калагасидис Крушић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета.

По дефиницији Америчког друштва за тестирање материјала, биоразградиви материјал је онај који се може разградити под дејством микроорганизама на нетоксичне и еколошки прихватљиве остатке. Тај процес може да траје од месец дана до неколико месеци, у појединим случајевима годину и дуже. Брзина разградње зависи од више фактора: одабраног материјала, температуре, влаге, кисеоника...

– Биоразградиве кесе се обично праве од обновљивих сировина (добијају се из биљака и животиња), али постоје и кесе израђене од петрохемијских разградивих сировина. Обичне пластичне кесе не могу да се разграде под дејством микроорганизама тако да се са тог аспекта сматрају неразградивим. За њихову разградњу у природи под дејством светлости и других фактора потребно је много година (по неким истраживањима око 50, доста зависи од услова, али свакако је више десетина година), тако да се и са тог аспекта сматрају неразградивим – објашњава Калагасидис Крушић.

Осим биоразградивих, постоје и разградиве кесе. То су оне којима су додати одговарајући адитиви за подстицање њихове разградње под дејством светлости или топлоте у много краћем временском периоду (две године) у поређењу са обичним пластичним кесама. Не могу много пута да се употребљавају као обичне пластичне кесе и не рециклирају се.

– Постоје и компостирајуће кесе као што су оне које су израђене од деривата поли(млечне киселине). Носе ознаку ПЛА. Компостирање подразумева контролисану биолошку разградњу материјала. Код ове разградње је веома важно да се то уради под одговарајућим и контролисаним условима – каже Калагасидис Крушић.

Када је реч о разградивим и биоразградивим кесама и процесу њихове производње, произвођачи користе, у суштини, исте методе као и за обичне. Мења се материјал, адитиви и према томе се подешавају услови производње.

Укидају се само кесе за једнократну употребу

Међу суграђанима се појавила бојазан око употребе пластичних кеса попут оних за ђубре. Али нема разлога за бригу јер забрана не важи за комплетно све кесе. Укидају се једнократне, пластичне дебљине од 15 до 50 микрона које по саставу нису биоразградиве, оне које су се најчешће добијале у радњама, на пијацама...

За одређену робу, попут рибе и воћа, користиће се и даље танке кесе које се лако разлажу. Оне ће остати у употреби до даљег јер у њима има најмањи проценат штетних материја.

Изузеће од правила биће аеродром где ће моћи да се настави са употребом обичних пластичних кеса.

Што мање, то боље

У Србији се до 2019. годишње производило између 7.000 и 9.000 тона отпада од пластичних кеса.

Европске директиве предвиђају да се смањи употреба обичних пластичних кеса. То би требало да се реализује у два таласа у размаку од пет година. Прво би број кеса са 300 колико их је до прошле године у просеку користио грађанин Србије пао на 90, а затим на 40 по глави становника.


Коментари7
806ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Депонија у Винчи? А да ли сте чули за "велику пацифичку корпу за отпатке"? То је "острво" састављено од пластичног отпада, а има величину три Француске и садржи 80 хиљада тона одбачене пластике. Пола од те количине пластике, тачније 46 %, је рибарски отпад-мреже и остали пластични прибор. Остатак су пвц кесе и пластика, доспеле у море са континенталних депонија. "Острво" плута Тихим океаном и сваким даном је све веће и по површини и по маси.
Zabrinut za ekoloska resenja
Sve to sa kesama je lepo i korisno i trebalo je oadvno resiti (kao i mnogo ozboljnije i opasnije oblike zagadjenja), ali glavni problem ostaje gde se sve to baca! Beogradska deponija u Vinci je jedna od najgorih u (koliko?) sirem regionu (i svako leto gori, da i ne spominjem da je nad jednom od najvaznijih arheoloskih lokaliteta). Ta cinjenica obesmisljava pitanje da li su kese razgradive. No bolje ista nego nista, dok se ozbiljnijim, alarmanijim pitanjima ne posveti paznja...
Skretnicar
Oko plasticnih kesa ima jedna potpuno bizarna stvar koju niko ne razmatra i ne komentarise. Stariji se secaju da smo imali kante za bacanje djubreta: Neko je morao sa desetog sprata da sidje do kontejnera i da je istrese i vrati. Koliko je samo bilo rasprave i svadja u stanovima ko ce to da uradi. Sada uzmes kesu i kada podjes je bacis i gotovo. Da ne pricamo o tome da se u nekim soliterima zidali vertikalni bunkeri od vrha do dole za bacanje smeca. DA LI SU KESE OD PLASTIKE VREDNE RAZVODA ????
dzordz
sad je na redu koca kola. kisele vode i sl. inace dzaba sve.
dr Vladan Kocic, DVM, spec, PhD candidate
Odličan efekat zabrane.Sad su na redu PET flaše, pod hirno kaucija. Eu je zabranila plastični pribor i pakovanja za hranu od plastike, to moramo i mi. Ljudi ne znaju za mikroplastiku, najveću opasnost za čovečanstvo (i ostali živi svet...) posle globalnog zagrevanja. A tek nanoplastika...pročitajte na netu. Obavezno na svakoj mašini za pranje uvesti obavezu da ima filter za mikro plastiku jer se pranjem samo 5kg veša u životnu sredinu emituje preko 700.000 čestica mikroplastike koja izaziva rak

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља