петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 14.12.2019. у 16:26

Ревизор упозорава да се нисмо обезбедили од поплава

Водопривредним предузећима „Србијаводе” и „Војводинаводе” препоручено је да израде карте угрожености и карте ризика
Велике штете из 2014. нису биле довољна опомена (Фото Р. Крстинић)

Државна ревизорска институција (ДРИ) Србије саопштила је јуче да је утврдила да надлежне институције и јавна предузећа нису предузеле све неопходне мере како би у пракси превенирале поплаве, а угрожен је и начин финансирања заштите од вода. ДРИ је у ревизији сврсисходности на тему „Превенција поплава у Србији” обухватила институције и јавна предузећа у чијој је надлежности заштита од поплава – Републичку дирекцију за воде, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” и Јавно водопривредно предузеће „Војводинаводе”.

Прецизирано је да је ревизија урађена јер су поплаве у Србији све учесталије. У периоду од 2016. до 2019. Влада Србије шест пута је прогласила елементарну непогоду због поплава, а поједине локалне самоуправе биле су погођене скоро сваког пута.

– Штете од поплава мере се милионима евра. Само у мају 2014. године, у 24 најпогођеније општине, поплаве су изазвале штету од око 1,5 милијарди евра. Истовремено, на сваки динар уложен у превенцију поплава, штете се могу умањити од три до девет динара – указао је на конференцији за новинаре председник ДРИ Душко Пејовић и навео пример да једном браном у близини Лучана, која је од великог значаја за то подручје, управља земљорадничка задруга која је у стечају.

Јавна водопривредна предузећа нису израдила и верификовала карте угрожености и карте ризика од поплава које би биле доступне јавности и државним органима и унете у просторне и урбанистичке планове. Указано је и да је „угрожено и испуњавање циљева Стратегије управљања водама, у области заштите од вода, јер средства и кадрови, у периоду од 2017. до 2018. године, нису обезбеђени у потребном обиму”, као и да постојећи модел финансирања заштите од вода, у периоду 2017–2018. године, није обезбедио средства у довољном обиму и у потпуности је зависан од буџета Србије и Војводине.

Водопривредним предузећима „Србијаводе” и „Војводинаводе” препоручено је да израде карте угрожености и карте ризика од поплава за значајна поплавна подручја, припреме планове управљања ризицима од поплава на водним подручјима, унесу податке о бранама у регистар водних објеката и покрену иницијативу за прецизирање процедуре како би управљање бранама било пренето на њих.

Коментари6
95071
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
Koliko sam ja video kanali i kubici se prvi put od kad znam za sebe čiste. Bageri vade mulj, trsku i granje. Za sad ozgleda kao pustara dok na proleće malo ne ozeleni i slegne se nagomilani mulj.
Братимир
Проблем је дивља градња и легализовани, а на дивље изграђени објекти. Држава која је тако нешто дозволила сада од пореза поштених грађана плаћа одштету дивљацима. То све говори о држави Србији и људима који се налазе на власти. Решење је изградња насеља (у почетку о државном трошку), а чија ће се изградња финансирати касније од крије и принудно расељавање и рушење свих објеката направљених у клизним и поплавним подручјима. Но... за то је потребна јака правна држава, а Србија то није.
Milan
Tesko onom koga drzava spasavo.Tamo gde sam ja rodjen ljudi su dobro znali dokle je voda dolazila ili mogla doci,kao gde je zemljiste klizilo ili moglo da klizi.U opasmim zonama kuce su pravili retki doseljenici,jer je to zemliiste obicno bilo jeftinije,a nadali su se da ce im drzava pomoci.
Лопамо у Ћупне
Стратегија управљања водама није само за 2017. и 2018. годину, него за период од 2016. до 2034. У првих 6 година "трајања" ове стратегије предвиђено је да се ревидира, односно усклади са реалним стањем. Укратко, заштита од поплава је пасторче у односу на свукупне надлежности управњања водама, и то пре свега у финасијско-инвестиционом смислу, јер учествује свега са неколико процената у свеукупном буџету, док је огроман проценат предвиђен потенцијално (партијско) лукративним водним инвестицијама.
Bojsa
Naravno, jer svaka kuca koja je pala pod vodenim stihijama je opet izgradjena na istom ili slicnom mestu. Narod je iskonski tvrdoglav, pa ne deluje po razumu, nego dusi. A posto nista nije ucinjeno na regulaciji vodostaja i odbranama od voda, kao sto su posumljavanje padina, ciscenje vodotokova, dizanje brana tamo gde ne postoji drugo resenje, onda ce ponovo voda zbrisati sve pred sobom, na isti nacin. Kuce treba dizati 50ak metara iznad svih vodostaja, a za to pripremati prvo infrastrukturu.
Sloba
Ima istine u tome, ne bi smelo da se gradi u plavnim područijima jer je onda sva imovina na kocki. A što se odbrane od poplava tiče, sad je suša pa se ne sekiramo ali kada voda opet dođe do guše, onda će opet ići i priča da treba da se srede nasipi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља