уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:10

Кредитни рејтинг потврда успешне економске политике Србије

субота, 14.12.2019. у 10:15
Фото А.Васиљевић

Повећање кредитног рејтинга Србије са ББ на ББ+ као и позитивни изгледи за стицање инвестиционог рејтинга, потврда је доброг економског пута на којем се налази земља, оценила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

„То што је рејтинг агенција Стандард анд Пур поред повећања кредитног рејтинга, Србији одмах доделила и позитивне изгледе за његово даље повећање, јесте потврда да смо на добром путу и да се резултати економске политике коју водимо вреднују на прави начин”, изјавила је Табаковићева.

Одлуку да повећа кредитни рејтинг Србије, агенција је донела у условима потврђене отпорности српске привреде на спољне шокове и раста вођеног инвестицијама, значајног побољшања макроекономских показатеља, адекватне монетарне политике и чврсте фискалне дисциплине, наводи се у саопштењу Народне банке Србије.

Агенција хвали резултате Народне банке на плану очувања ниске и стабилне инфлације, и очекује да ће Централна банка и у наредном средњорочном периоду одржавати стабилност цена.

Анализирајући кретања у банкарском сектору, Агенција истиче значај резултата НБС на плану одрживог смањења проблематичних кредита, за близу 75 одсто од почетка примене Стратегије за њихово решавање.

У прилог стабилности домаћег финансијског система, наводи се и да је банкарски сектор у Србији високо капитализован и ликвидан, уз добру домаћу депозитну базу.

Табаковићева каже да је Агенција, имајући у виду размере наслеђеног проблема, очекивано препознала, како је истакла, велики посао који су НБС и Влада Србије урадили на плану смањења учешћа проблематичних кредита, који су у октобру спуштени на ниво од 4,56 процената.

„Решавање тог проблема један је од фактора двоцифреног раста кредитне активности, чиме се у пуној мери даје подршка економском расту. У прилог томе говори чињеница да је око 80 одсто раста у кредитирању привреде вођено инвестиционим кредитима, чиме је у Србији створен још један важан канал финансирања инвестиционог циклуса који траје од 2015. године”, додала је гувернерка.

Она истиче да су оцене Агенције у погледу отпорности српске привреде у складу са ставом централне банке да ће домаћи фактори раста надокнадити успоравање глобалног раста.

„При томе, наше најновије процене показују да би у последњем тромесечју ове године требало очекивати даље убрзање међугодишњег раста БДП-а”, додала је Табаковићева.

На даљи раст рејтинга могао би да утиче и наставак високих стопа привредног раста вођеног инвестицијама и извозом, уз истицање Агенција да је у периоду 2010-2019. укупан извоз из Србије више него удвостручен, што је, како се каже, један од најбољих резултата у региону.

„Србија је сада надомак инвестиционог рејтинга и на нама је да доследном економском политиком у наредних дванаест месеци достигнемо тај ниво”, каже Јоргованка Табаковић.

Процена Агенције је и да ће привредни раст Србије у 2019. години, упркос глобалном успоравању, бити виши од иницијално пројектованог и да ће износити 3,6 одсто.

За 2020. годину пројектују привредни раст од близу четири процента, уз наставак динамичног извоза и снажних инвестиција.

Према наводима Агенције, битну компоненту динамичног раста управо представља отпорност српског извоза који, упркос успоравању екстерне тражње, наставља да бележи двоцифрене стопе раста.

Важан фактор отпорности извоза чини, каже се, обезбеђена диверсификација и активирање нових извозних капацитета.

Агенција наглашава и допринос домаће тражње привредном расту која је вођена двоцифреним растом инвестиција у стабилним условима пословања, уз раст приватне потрошње, који је подржан повољним кретањима на тржишту рада. Као један од битних фактора на основу којег су Србији одмах додељени и позитивни изгледи за даље повећање кредитног рејтинга, Агенција истиче континуирани прилив страних директних инвестиција и њихово све ефикасније улагање, закључује се у саопштењу НБС, преноси Танјуг.


Коментари1
6d15c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Umesto hvalisanja, neka Ministar objasni zasto se ne otpisuju nenaplativa potrazivanja od banaka i preduzeca stara dvadesetak godina, a ne da se jos dodatno stvaraju "obaveze" i time stvaraju fiktivni prihodi za Drzavu ? Otpisivanjem bi se povecali rashodi, pa bismo konacno dosli do realnog stanja nasih javnih finansija. Ovako se samo stvara lazna slika koja posluzi neko vreme. ali se kad-tad dodje do istine. U to se Ministar vec uverio, pa ne bi trebalo da na "strucnom" planu pravi istu gresku!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља